Дрина депонија за смеће из Србије, Црне Горе и БиХ, власт даје прешутну дозволу

Није вијест да тоне плутајућег отпада свакодневно можемо наћи на дијелу Дринског језера,на улазу у Вишеград.Деценијама Дрину красе празне боце, комади дрвета, пластике,па и анимални отпад.Дрина је споменик људској некултури.Биста људској аутодеструкцији

Slađan Tomić / 08. јануар 2021

Вијест је када тај отпад пређе ланчаницу која има задатак да то смеће задржи како не би угрозило рад “ХЕ на Дрини”.

Ни медије ни власт отпад на Дрини не би занимао да четири тоне смећа није завршило на круни бране вишеградске хидроелектране. Еколошка катастрофа о којој су медији писали, траје деценијама, а инцидент у Вишеграду је постао главна вијест зато што је потенцијална опасност за рад хидроелектране, а власт је слаба на новац којег би у Вишеграду било знатно више да нема прихода од рада “ХЕ на Дрини”.

“Уколико би се ово смеће задржало дуже овдје, имали бисмо проблем јер су нама улазне грађевине на самом дну објекта ХЕ. Уколико би смеће пало на дно, смањило би проток воде према турбинама” објашњава директор “ХЕ на Дрини” Недељко Перишић.

 

 

 

Док на Дрини плутају тоне смећа, Перишић нам с осмјехом каже да се удаљимо како би на фотографијама испао лијеп, а не “к’о на личној”.

Нема боље личне карте за државу, ентитет, општину и све грађане од Дрине – прљави, неуредни, неодговорни, деструктивни по природу.

Чишћење отпада из Дрине почело је 5. јануара када је из воде извучено 100м2 смећа, паралелно док је Перишић у Бајиној Башти био на састанку са представницима Електропривреде Србије.

“Ексклузивно. Нисмо сами више у овом пројекту. Потписан је Уговор између ЕП Србије и извођача радова. За неколико дана извођач ће доћи овдје да заједно санира проблематику коју имамо са плутајућим отпадом.” - с радошћу је ускликнуо Перишић, као да је нашао трајно рјешење, али није.

Смеће ће Дрином и даље долазити. Грађани БиХ можда нису еколошки освијештени, али нису највећи загађивачи Дрине.

“Највише смећа долази ријеком Лим, од колега  из сусједних општина имамо сазнања да депонија у Пријепољу ствара највише проблема. Током великих киша и поплава вода одвали комаде пластике са депоније у Пријепољу који касније заврши на Дрини, у Вишеграду” каже Дејан Фуртула из Еко центра Вишеград.

Ко је крив за смеће на Дрини?

Јасно је да БиХ водним путем увози смеће, бесплатно. О томе је било разговора на трилатералном састанку са представницима власти Србије и Црне Горе 2019. године, али није било резултата. Можда и због поданичког односа бх власти које не смију или неће јасно да затраже од власти сусједних земаља да санирају депоније, и јавне и дивље како смеће из Србије и Црне Горе не бисмо вадили у Вишеграду.

Грађани су већ креирали аплиакцију за мапирање дивљих депонија уз Дрине, али власт па ни дирецтор ХЕ на Дрини не жели уперити прстом у одговорне.

“Поентирати (потенцирати) на појединцу, једној институцији или једном граду, мислим да тиме нећемо ништа добити. Треба мапирати све дивље депоније узводно уз ријеку Дрину и њене притоке. То је задатак свих министарстава у три државе одакле отпад долази, а чињеница је да највише долази ријеком Лим” одговорио је Перишић на наше питање зашто говоримо о посљедицама, а не о узрочницима, односно онима који су одговорни што смеће у Дрину свакодневно долази.

Лимом долази највише смећа, али то није једини извор онечишћења Дрине.

“И у сливу ријеке Дрине, у Горажду, имамо неке депоније. У сарадњи с колегама из Горажда ћемо покушати да у наредном период то санирамо да заштитимо ријеку Дрину јер то је наш бисер. Ми смо прије седам година покушали рукама да вадимо отпад, али смо проналазили и медицински отпад: шприце, инфузије. Можете да замислите коју то опасност ствара за све нас, када нешто такво нађемо у нашим ријекама” каже за БУКУ еко активиста Дејан Фуртула.

Он има 33 године и проблема с отпадом на Дрини се сјећа још из дјетињства.

“Ми становници Вишеграда се навикавамо на ово, нама постаје нормална појава када дођемо на пристаниште да затичемо овакве призоре катастрофе.”

 

 

 

Отпад из Дрине – у Дрину

Директор Перишић не може и неће да прича о томе колико ће трајати чишћење смећа из Дрине. Процјене радника су – минимално мјесец.

Но, иако се смеће из Дрине вади, оно ће опет, у неком другом облику завршити у Дрини.

“Смеће се одвози на градску депонију 200м од Дрине. Све то гори, киша спира, све иде у подземне воде и враћа се у Дрину. Имамо приче да су риболовци налазили пластику у риби. Све је угрожено, цијели еко системи су угрожени са овом појавом” упозорава Фуртула.

Но, активисте нико не слуша. Надлежна министарства су годинама на годишњем одмору, а еко систем трпи.

Док Перишић најављује састанак са министрицом Сребренком Голић и Сташом Кошарцем, активисти најављују – обратићемо се Европској унији.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.