Држећи се оружја, нормализујући ту манифестацију силе под неким плаштом радости, навикавамо сопствену дјецу на то зло

Оно што је узнемиравајуће у овим и сличним снимцима и ситуацијама није гласан звук од којег се дијете тргне, него чињеница да расте уз оружје и да се оружје везује за весеље, па још горе и за религијско и традиционално наслијеђе.

Maja Isović Dobrijević / 09. јануар 2021

 

На Радио телевизији Републике Српске поводом празничних дана за вријеме Божића приказан је прилог у којем се пуца пред дјецом у шуми гдје су окупљени дошли да сијеку бадњак. Дјеца се, како се може видјети у прилогу, дословно тресу због пуцњева из оружја.

Александра Штрбац из организације Здраво да сте из Бањалуке која се бави промоцијом дјечији права каже да је изузетно жалосна кад ово види, и сваке године изнова на Божић има исту тугу у срцу управо због ових ствари.

"Чини се да као заједнице људи које су генерацијама биле дио неких малих и великих ратова никако да схватимо да држећи се оружја, нормализујући ту манифестацију силе под неким плаштом радости, навикавамо сопствену дјецу на то зло, припремамо их на то да се не трзају кад чују пуцањ, јер ће га засигурно слушати. Ја из свог директног окружења знам да то оружје и дају дјеци да се уче, синовима поготово, то су наративи и обрасци понашања који се у традиционалној породици везују за родитељску обавезу и за припрему дјеце за живот, на жалост", каже за БУКУ Александра Штрбац.

Додаје да је парадокс што их се на тај начин припрема управо за оно од чега рационално сваки нормалан родитељ жели да заштити своје дијете.  

"Оно што је узнемиравајуће у овим и сличним снимцима и ситуацијама није гласан звук од којег се дијете тргне, него чињеница да расте уз оружје и да се оружје везује за весеље, па још горе и за религијско и традиционално наслијеђе. Божић је празник мира, тихе радости, празник рођења наде, и не може бити у већој супротности са начином на који га многи славе, уз оружје, неумјереност и све посљедице које из тога произилазе", истиче наша саговорница.

Додаје да овакво понашање треба да осуди и црква, али она то наравно не чини, јер је и црква подалеко од духовних вриједности које само помиње али их не живи.

"Јавни сервис је пропагандни популистички механизам доминантне политичке опције која га контролише, а овакви 'обичаји' постају заиста прави обичаји ако се довољно пута понове и учврсте, а на свакој породици је да одлучује да ли ће своју дјецу спремати за пушку или за мир. Ја припадам генерацијама које су у школи училе да чисте, растављају и састављају оружје, ми смо пуцали у склопу наставе, под неким другим оправдањем али принцип је био исти: кад је почео рат већина је знала како да се снађе, и никоме то није добро донијело", каже Александра.

Она сматра да нећемо имати другачију будућност ако дјецу не васпитамо другачије, у духу мира и љубави према ближњем и према земљи на којој сви стојимо, али је свјесна да већина људи живи у страху и жели да припреми своју дјецу за оно што их чека, управо их тиме осуђујући на нови круг пакла кроз који онда сви пролазимо.

Погледајте видео прилог након треће минуте:

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.