Дуге цијеви у борби против короне. Јесу ли успјели застрашити вирус или само грађане?

Кад нема системских рјешења, користимо силу. Најбоље томе свједоче посљедњи призори једног од најдужих, али по многима и најстрашнијих викенда иза нас у Бањалуци.

Sara Velaga / 04. мај 2020

foto: Glas Srpske

Као да није довољно затворити становништво у куће и онемогућити им кретање након 12 часова, за потребе „застрашивања вируса“ извукле су се и дуге цијеви. Тако су фотографије наоружаних специјалних јединица на улицама Бањалуке брзином ширења вируса обишле свијет. И показале да се овдје и те како знамо „борити против непријатеља“. Не стратешки и системски, дабоме, већ демонстрацијом силе. Кога имају у циљу застрашити? Вирус или становнике? Судећи по свему, становници су већ одавно у овом граду застрашени. Понајприје чињеницом да властима, ни у овој ванредној, баш као ни у редовним ситуацијама, не могу вјеровати.

Истиче то за БУКУ и извршни директор Хелсиншког одбора за људска права у РС Бранко Тодоровић, наводећи да је јасно да се власт на свим нивоима у БиХ уопште није снашла у институционалном одговору на изазов епидемије. А то је већ годинама очигледно.

„Јасна је потпуна демонстрација некомпетентности и катастрофалне организације институција у БиХ на свим нивоима. Ми више од 20 година имамо систем који у правом смислу продукује на кључна мјеста у институције потпуно некомпетентне и неспособне политичке послушнике. А власт се сналази искључиво у корупцији, па је ову прилику искористила управо да настави са пљачком државног новца. Да би прикрили своју неспособност да помогну грађанима, здравствени систем који је распаднут и који не функционише, али и све друге нефункционалности система они праве једну врсту позоришне представе. А специјална полиција са дугим цијевима на улицама је дио те позоришне представе.“

Интересује га коме је оваква врста „заштите“ потребна и може ли ико објаснити везу између вируса и дугих цијеви?

„Да ли дуге цијеви могу спријечити вирус или имају другу улогу? Јер друга улога може бити само једна. То је демонстрација силе од стране власти. И врста застрашивања грађана. Јасно је да систем не функционише. У протекла три дана имали смо несрећни полицијски час за који се широм свијета испоставило да није значајан и да не доприноси ничему. Али смо наставили са таквим мјерама и драконским казнама и до 500 марака.“
Додаје како се одређени број грађана обратио Хелсиншком одбору за људска права, због казни које су морали платити. 

„Имали смо један конкретан случај гдје је човјек требао обићи стоку у селу. Да ли је реално добити такву казну? Поставља се питање да ли у држави гдје су плате испод сваког просјека и гдје људи немају ни примања, а и ниске пензије, има смисла изрицати толике драконске казне? А прописују их они који сједе у парламентима и примају плате од више хиљада марака.“

Под изговором бриге за здравље, власт „дисциплинује“ грађане увођењем ванредног стања и полицијског часа. Што је у једном демократском друштву крајње неприхватљиво. Упозорава на то новинарка Инфорадара Гордана Катана, која за БУКУ истиче како се осјећа веома узнемирено због протеклог викенда.

„Као да ове мјере нису саме по себи довољне, сад се на „ред и мир“ пази уз полицију наоружану дугим цијевима. Као новинарки, као активистици, али најприје као грађанки, за мене је то неприхватљиво. Слажем се да као појединке/ појединци морамо у вријеме пандемије ЦОВИД-19 водити рачуна о властитом здрављу и људи око нас. Спремна сам прихватити поштовање социјалне дистанце, ношење заштитних рукавица и маске, али нисам и никада нећу бити спремна прихватити да наоружана полиција све то контролира.“

Додаје како, уз све репресивне мјере, иста та полиција није реаговала на окупљања вјерника у црквама током православног Ускрса, иако је на снази био полицијски сат. За посљедицу тога смо и имали нагли раст броја заражених у деветој недјељи пандемије, када је у цијелом региону биљежен пад позитивних на ЦОВИД- 19.

„Оно што је забрињавајуће јесте чињеница да не знамо до када ће на снази остати одлука о ванредном стању, која је за грађане само извор додатне узнемирености, ансиозности и незадовољства, и коју је тешко прихватити као превентивну мјеру. Лично, што ово дуже траје, ја се почињем осјећати једнако узнемирено као и током минулог рата.“

Сличног става је и активиста и члан групе Правда за Давида, Озрен Пердув који за БУКУ истиче да када види полицију са дугим цијевима не може да се не запита да ли је проглашено ратно стање или ванредно стање због пандемије?

„Неко би им требао рећи да је ово друго у питању и да се вирус неће уплашити нити зауставити дугим цијевима. Свједоци смо да је значајно порастао број обољелих. Због чега онда демонстрација силе? Коме? Једини који се сада плаше и којима ништа није јасно јесу грађани, којима није свеједно да такве сцене гледају.  Са тим представама и позирањем заиста треба да се престане. Дајмо шансу разуму. Ако га уопште има.“

А питање је колико ће разума остати грађанима након пандемије, док свакодневно поштују нове рестриктивне мјере и гледају призоре наоружавања по властитом граду. А док их власт увјерава да зна шта ради, јер зна се како се са вирусом бори, без системских рјешења, уз оружје.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.