Дух прерано уснулог дјечака лута улицама овог града и сваки дан нас опомиње

"На твој 23. рођендан, подсјетићемо их да Давид живи. Он није у срцу које сваки дан уништавају поред Црквене, у наљепницама, плакатима,  он више није ни на Тргу покрај кривог сата. Давид живи у свима нама."

Milica Plavšić / 31. јануар 2020

Foto: Buka

 

Давидов 23. рођендан обиљежен је данас окупљањем чланова групе Правде за Давида на ушћу Цркене у Врбас, гдје је у марту 2017. године пронађено његово тијело.

Након тога, у дворишту Давидове куће, чланови групе Правда за Давида пуштали су лампионе у знак сјећања на убијеног младића.

 

 

 

Празна је Давидова кућа, празан је његов гроб

"Пред празном кућом Драгичевића, шаљемо врло јасну поруку. Ми се свакодневно окупљамо, али данас је посебан дан. Данас је дан када би Давид, да је жив, славио свој 23. рођендан. Нажалост, ово је друга година заредом како не слави свој рођендан. Кућа иза нас је празна. Она није празна због нас. Знамо врло добро због чега је празна. Ову кућу су испразнили они исти појединци из институција који себи дају за право да заташкавају злочин.  Због тога је први гроб Давидов на Новом гробљу празан,  такође због појединаца из институција који су спремни да заташкају једно убиство", казао је члан Правде за Давида Озрен Пердув окупљеним новинарима испред Давидове куће. 

Убице и даље на слободи, а суди се борцима за истину и правду 

"Шаљемо снажну поруку да ћемо истрајати док год не буде пуне истине и правде, док сви одговорни не буду приведени правди и док год међу нама ходају слободно убице,  а чињеница је да убице слободно ходају. Још је монструозније да се управо ови људи око мене позивају на одговорност и против њих се покреће ко зна колико прекршајних и кривичних подступака. Ако смо ми проблем овог друштва, онда смо потпуно пропали", казао је Пердув.

 

Фото: Озрен Пердув

Дух прерано уснулог дјечака лута улицама овог града сваки дан нас опомиње

Испред куће Драгичевића, гдје су окупљени грађани запалили свијеће, чланица Правде за Давида Ненси Пушкар прочитала је писмо које говори о Давиду и атмосфери која је након његовог убиства завладала у граду Бањалуци.

Преносимо вам исјечке из прочитаног писма:

"Данас би у твојој кући одјекивали смијех музика тактови твојих пјесама и твоји другари  би са осмијехом долазили на кућни праг и доносили поклоне и најљепше жеље за будућност. Али твоја кућа је празна, мрак, туга и бол су се као облак надвили над њом, још од оног проклетог марта. Улица Франаца Шуберта остала је нијема послије тебе, нека злокобна тишина се надвила над цијелим градом откако су те сурово отргнули од његовог загрљаја." 

"Дух прерано уснулог дјечака лута улицама овог града сваки дан нас опомиње гдје живимо и да не смијемо више да држимо очи затворене. Устали смо и дигнули шаке, борили се са твојим оцем за своју дјецу, да сачувамо остале клинце у гету. Остали су твоји клинци иза тебе, нису те заборавили. Остао је голуб на кривом сату који понекад уплашено наврати, јер и он осјећа да небо којим лети није слободно. Тежина у зраку гуши све нас који данас ходамо улицама твоје Бањалуке. Боримо се за сваки удах и сваки откуцај срца, као да живимо на апаратима, јер страх који сију на сваки помен твог имена затровао је и небо и земљу у овој нашој и твојој Бањалуци."

"На твој 23. рођендан, подсјетићемо их да Давид живи. Он није у срцу које сваки дан уништавају поред Црквене, у наљепницама, плакатима,  он више није ни на Тргу покрај кривог сата. Давид живи у свима нама и, на њихову жалост, никад га неће моћи уклонити."

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.