ДВИЈЕ БАНКЕ УПОЗОРАВАЈУ ДА СМО У ОЗБИЉНОМ ПРОБЛЕМУ, ЊЕМАЧКА СЕ ТРЕСЕ ЗБОГ 0,1% РАСТА: Звони ли за узбуну бх економији?

На проблеме и поремећаје у бх економији упозориле су недавно двије банке.

Elvir Padalović / 20. август 2019

Foto: BUKA

Њемачка привреда забиљежила је пад од 0,1 одсто у другом кварталу усљед трговинских спорова на глобалном нивоу и проблема у аутомобилској индустрији, подаци су њемачке Агенције за статистику "Дестатис". Њихова привреда би могла да настави пад током љета јер индустријска производња опада усљед смањења наруджбина, објавила је јуче њемачка Бундесбанка, наговјештавајући да је највећа економија еурозоне у рецесији.

У Босни и Херцеговини, једној од најсиромашнијих земаља Европе забиљежен је пад од -0.49% и -1.97% за два посљедња квартала. Још увијек се нико не оглашава и не саопштава да смо загазили у рецесију. За разлику од наших статистичара, који се хвале међугодишњим растом од 2,2%, Нијемци уопште као мјеродавно не узимају раст квартала ове године у односи на исти квартал прошле године.

На проблеме и поремећаје у бх економији упозориле су недавно двије банке.

Рајфајзен банка у својој анализи наводи како је привреда Босне и Херцеговине исказала просјечан раст БДП-а од 3,1% у периоду од 2015-2019. године.

Према анализи стручњака ове банке такав просјечан раст је још увијек испод нивоа неких држава Југоисточној Европи (ЈИЕ), и још увијек је далеко испод експанзије која би омогућила снажну конвергенцију према нивоима прихода у ЕУ. БДП по глави становника по условима паритета куповне моћи био је 31 одсто просјека ЕУ у 2018. години, што је на дну листе заједно са Албанијом. 

У свом тексту стручњаци Ивона Заметица и Гунтер Деубер кажу да се у складу са очекивањима, економски замах БиХ знатно успорио у првом тромјесечју 2019. године, на 2,2 посто у односу на исти мјесец претходне године. Овај потез углавном је потакнуо слабо глобално трговинско окружење које је погодило и економију унутар ЕУ.

Економски подаци за прво полугодиште 2019. за БиХ показали су слаб извоз робе праћен разочаравајућим очитавањима индустријске производње која су у првој половини 2019. ушле на рецесијско подручје - први пут од 2012.године.

Међутим, на ова два тешка показатеља такође су утицали једнократни ефекти, попут поремећаја производње код великих извозних играча као што је Гикил (гашење кључног произвођача/извозника кокса) или спречавање ЦЕЕ (произвођач компонената са фокусом на нјемачку аутомобилску индустрију). 

Штавише, на произвођаче електричне енергије у државном власништву (Елетропривреда БиХ, Електропривреда ХЗХБ) утицали су негативни метеоролошки услови и поправка неколико објеката, што је потиснуло производњу и извоз електричне енергије дубоко у негативно подручје. 

Поред тога, сталне несигурности обољеле и велико задужене велике компаније (Алуминиј ), додатно су притискале на индустријски сектор.  

Раније ове године, Ерсте банка је смањила прогнозу раста БДП-а за Босну и Херцеговину за 2019. годину за један процентни поен на 2,6 посто, због вањских трговинских утицаја и кашњења протока јавних улагања усљед неформирања власти. Без обзира на очекивано умјерени раст у 2019. години, предвиђања средњорочног раста подржана су прогнозираном стабилном приватном потражњом и убрзавањем инвестиционог циклуса након довршетка формирања власти

Ниво инфлације и даље је бениган, с малим повећањем које се предвиђа у другом полугодишту године због повећања цијена плина у мају, наводи банка.

Очекује се да ће се трговински дефицит лагано погоршати, одражавајући високу увозну овисност економије усљед циклуса повезаног с потрошњом. Фискална позиција остаје стабилна, али политички застој зауставља потенцијал јавних улагања.

Већ ова два податка требала би бити довољна да се звони на узбуну. Међутим код нас нико не реагује. Питање да ли ће уопште бити успостављена власт и питање да ли ће уопште бити пројектованог убрзања инвестиционог циклуса.

Економиста Фарук Хаджић сматра да, иако БиХ у два узастопна квартала има негативни раст, а тиме је технички у рецесији, да ће у овој години БиХ остварити одређени економски раст на годишњем нивоу, али доста мањи од очекивања.

"И раст од 3.6% колико је првобитно била прогноза, је низак за БиХ, тако да ће ниже прогнозе, а у коначници нижи остварени раст додатно усложити стање у држави, јер ће то бити додатни сигнал грађима за напуштање државе. У другом кварталу је такођер погоршан вањскотрговински биланс, тако да није за очекивати да ће БДП у другом кварталу се значајније поправити. Једино што може мало поправити ситуацију у остатку године је раст прихода од туризма.Не треба заборавити да је у трећем кварталу престао са радом и Алуминиј, који је био значајни извозник" истиче Хаджић за БУКУ.

Он каже како не треба заборавити да је Њемачка имала негативни раст у другом кварталу од 0.1%, што је изазвало додатну забринутост у ЕУ. 

"Уколико се настави трговински спор између САД-а и Кине, то ће се одразити негативно и на ЕУ, а тиме и на нас, тако да је могуће да ће додатно до краја године доћи до снижавања прогноза економског раста. Уз све када узмете да власт у БиХ нема активну економску политику, да се није кренуло ни са једном озбиљном реформом, која би могла стимулисати економију, ова година ће бити веома изазовна" закључује наш саговорник.
 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.