ДW: Ердоган надмудрио Путина! Профитирали Турска, Бугарска и Србија

Ко профитира од Турског тока? Турска, Бугарска и Србија. А ко губи? Русија. Путин није добио оно што је желио, а Газпром је беспотребно потрошио превише новца, процјењује уредник у редакцији ДW на руском Андреј Гурков.

BUKA portal / 14. јануар 2020

Sputnik

Уз оријенталну помпу, Рецеп Таyyип Ердоган и Владимир Путин су у сриједу прославили пуштање у погон гасовода Турски ток. За турског предсједника била је то игра на домац́ем терену и он је имао све разлоге да ужива у хвалоспјевима. Ердоган је, наиме, добио оно што је желио.

Добио је потпуно нови гасовод који, преко Црног мора, директно из Русије, гасом снабдијева развијени, европски дио Турске западно од Босфора. И све то по много нижим цијенама него до сада. Тај дио земље је, наиме, руски гас до сада добијао преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске. Транзитних такси сада нема, а нема ни транзитних ризика.

 

Неуспјех геополитичког плана Владимира Путина

 

За разлику од свог домац́ина, руском предсједнику је геополитичка игра ишла лоше, па је на свечаности у Истанбулу морао да одглуми задовољство. Владимир Путин, који доноси стратешке одлуке за полудржавни концерн Газпром, нигдје није добио оно што је желио.

Стварни значај Турског тока за Кремљ је у томе што тај гасовод, заједно са Сјеверним током 2 који иде у Нјемачку, Украјини одузима транзит гаса ка Европској унији. То је требало да буде казна за сусједну земљу која не креће ка Русији, већ ка Европи.

Због тога су та два гасовода грађена истовремено. И због тога је требало да оба буду у погону до краја прошле године, тачно у вријеме када је истицао десетогодишњи руско-украјински уговор о гасу. Тај план, међутим, није успио из неколико разлога, између осталог и због недавно уведених америчких санкција које су у децембру зауставиле изградњу готово завршеног Сјеверног тока 2.

Да би могао да настави са снабдијевањем ЕУ као најважнијег тржишта, Газпром је морао да крајем децембра закључи нови транзитни уговор са Украјином, да за то на пет година резервише значајне транспортне капацитете, да пристане на повец́ање транзитне таксе и да, поврх свега, плати стари дуг од готово три милијарде америчких долара.

 

Фатално по профит

 

Све то је покварило Путинов геостратешки план. Поред тога, још једном се поставило питање смисла односно бесмисла Турског тока. Да ли је Газпрому и Русији у новонасталој ситуацији тај гасовод заиста потребан, посебно овакав, преполовљен?

Јер, првобитни план је био да се он састоји од четири паралелне цијеви. Прије нешто више од пет година тај пројекат се звао Јужни ток. Том трасом је гас из Русије требало да, преко Црног мора, буде допреман у Бугарску, дакле директно у Европску унију. Али договори постигнути са Софијом нису били у складу са правилима ЕУ, било је притисака из Брисела и Вашингтона.

Умјесто да преговара и тражи рјешења, Владимир Путин је по кратком поступку обуставио пројекат и онда, у децембру 2014, након састанка са Ердоганом у Анкари, најавио да ће четири цијеви бити преусмјерене у Турску и да ће се Европа убудуц́е снабдијевати одатле.

Убрзо након тога, Ердоган је одустао од четири цијеви, важан му је био само онај крак према западној Турској. На крају је постигнут договор о само двије цијеви. Преполовљени капацитет највјероватније представља смртни ударац за исплативост Турског тока, пројекта чије трошкове руска страна званично процјењује на огромних седам милијарди долара.

 

Како спровести гас до ЕУ?

 

При том у ту суму није урачунат новац који је Газпром буквално закопао у пијесак, јер су двије цијеви дугачке више хиљада километара морале да буду положене од Сибира до руске обале Црног мора како би се напуниле четири првобитно договорене цијеви Јужног тока. Једна од тих цијеви се дакле показала као комплетно бескорисна.

Да би се комплетно срачунали трошкови Турског тока, морају се узети у обзир и огромне накнаде за отказивање уговора са већ резервисаним специјалним бродовима за полагање цијеви Јужног тока на велику дубину.

Укратко, Газпром је потрошио превелику количину новца, а добио је само један од првобитно планирана три правца ка Европској унији. Па чак ни тај један није у потпуности оперативан – што је чињеница која се лако могла превидјети током свечаности у Истанбулу: изградња инфраструктуре на турском тлу јесте окончана, али ЕУ и даље нема гасовод који би био довољно велики да прихвати и транспортује испоруке из друге цијеви Турског тока.

 

Бугарска и Србија – велики добитници

 

До тога је дошло прије свега зато што се Газпром, према упутствима из Кремља, предуго надао да ће изградњом гасовода кроз Грчку ка Италији искључити из игре Бугарску као транзитну земљу. Требало је да словенска браћа буду кажњена због непопустљивости када се договарала изградња Јужног тока.

Москва се тек 2018. суочила са стварношц́у и прихватила да је сјеверозападни сусјед Турске ипак најлогичнији партнер у пројекту.

Бугарска је уз Турску један од највец́их добитника у руском пројекту Турски ток. У тој сиромашној и структурно неразвијеној земљи ЕУ, гасовод ц́е бити изграђен до краја ове године. Кроз њега ће највец́и дио гаса из другог крака, преко Србије (још један велики добитник пројекта), стизати до Мађарске и Словачке, све до аустријског гасног чворишта Баумгартен. Сјеверна Македонија и Грчка снабдијеваће се цјевоводима из Бугарске.

За све те правце Софија ће имати право да наплаћује одговарајуц́е транзитне таксе. Државна компанија за дистрибуцију гаса Булгаргаз договорила је са Газпромом повољан уговор о накнадама за пренос до 2030. године и може да буде задовољна будућим додатним приходом од више десетина милиона евра.

Бугарско министарство енергетике претпоставља да би већ у првом кварталу цијена гаса у земљи могла да се смањи за пет процената. С друге стране, руски потрошачи не могу да очекују ниже цијена због Турског тока.

ДW


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.