Е мој Жељко, нису теби Срби ништа криви

Националисти су људи који се не могу суочити са својим грешкама и признати властиту одговорност за пораз. Не могу то мушки поднијети. Најкраће речено, националисти су плачипичке. Видјели смо заиста превише таквих лузера, неостварених, фрустрираних биједника, који нису дипломирали, или нису добили посао који су мислили да заслужују, којима је пропао обрт, које је тренер изоставио из прве момчади, који су написали књигу коју нитко није желио прочитати, а којима је некако било најзгодније, било им је лакше у души, да свој неуспјех рационализирају својом наводном кривом националношћу.

Ante Tomić / 24. септембар 2012

 Занимљива је то интерпретација стварности, али није неуобичајена за националисте. Мислим на изјаву нашег цијењеног градоначелника да су његови проблеми почели кад је казао да не би Србина за зета. Срби су се након тога, тврди, уротили да га униште. И то је тако типично, то је несретна навика свих који су тобоже специјално осјетљиви за свој народ и своју домовину. Свалити кривњу на другога. Кренут ћу у аргументирање овога широко и привидно без везе са Жељком Керумом, од најдрастичнијих, крвавих примјера националистичког самозаваравања. Националист је особа налик матери делинквента, скрбној госпођи која се не може помирити да је родила садиста који млати људе. Националистички је резон такав да су наши увијек, безизнимно, али баш у свим приликама, били невини као роса, и у Јасеновцу, и у Ахмићима, и у Сребреници, и у Аусхитзу, али да им је нетко злочесто подметнуо лешеве. Националисти су људи који се не могу суочити са својим грешкама и признати властиту одговорност за пораз. Не могу то мушки поднијети. Најкраће речено, националисти су плачипичке. Видјели смо заиста превише таквих лузера, неостварених, фрустрираних биједника, који нису дипломирали, или нису добили посао који су мислили да заслужују, којима је пропао обрт, које је тренер изоставио из прве момчади, који су написали књигу коју нитко није желио прочитати, а којима је некако било најзгодније, било им је лакше у души, да свој неуспјех рационализирају својом наводном кривом националношћу. Прича о Гиги Боснићу Да су они били, ето, рецимо, Срби, све би било друкчије, сретније, имали би и диплому и посао, обрт би им цвао, трчали би по лијевом крилу, а књижевна критика би их обожавала. Забрањено пушење има ону генијалну пјесму о талентираном кошаркашу Гиги Боснићу, који се, нажалост, пропио, зезнуо каријеру и на концу освануо крај хаубице на Палама, гранатирајући доље у долини мјесто свога животног пораза. Мала прича Сеје Сеона перфектно сажима трагичну бит национализма, те јалове утјехе за промашене судбине утопљене у горчини и алкохолу. Да, заборавио сам споменути, ватрена вода и национализам, нема бољега. Оштро пиће дивно појача осјећај, распали и гњев и тугу и губитнички понос национализма. Лако би могло бити да је и то у коријену Керумових ставова. Посљедњих се мјесеци, знате и сами, није прославио баш тријезним изјавама. Промотримо, уосталом, изближега тај особени случај неуљуђеног, припростог момка који се у рату на загонетан начин небулозно обогатио и та га је промјена очито затекла, завртјела му главом, навела га да помисли како је бољи него што јест и напосљетку упропастила. Новац је сажвакао и испљунуо Жељка Керума, а он се запањено осврће и не може заправо појмити што му се догодило. Гдје је кренуло криво? У чему је погријешио? И попут свих блесавих Хрвата, дошао је до јединога логичног одговора. Срби, нема тко други бити. Срби су га, проклети били, уништили. Једна недужна слабост у телевизијском студију, безазлена изјава да не би Србина у обитељи и – лаку ноћ, дјецо! Кола су му се стрмоглавила низбрдо. У животу сам чуо, па не знам, ваљда неколико стотина цмиздравих исповиједи невољника којима су Срби за нешто криви, али ова је сигурно најсмјешнија од свију. Човјек је зарадио велике паре и осјетио се свемоћним. Безглаво је куповао станове и куће, аутомобиле и јахте. Без мјере и укуса, грамзиво је грабио све што би видио. Све си прокоцкао Раскалашено је бацао новац као да не постоји сутра, а када је то оргијање завршило, како је једино могло завршити, у страховитом финанцијским кршу и нереду, слабоумно је оптуживати Србе. Ратко Младић да дође са целом дивизијом, с Белим орловима на десном крилу и аркановцима на левом, не би направио штету коју је Жељко Керум сам самцат успио направити. Изјава о српском зету била му је доиста слабоумна, али једва да би ишта било даље од истине да она крива за Керумову пословну катастрофу. Нису Срби преварили зидаре и водоинсталатере који су без плаће радили на хотелу ‘Марјан’. Ниједан Стеван, Милутин, Радосав или Ђорђе нису ојадили добављаче који мјесецима не добивају новац за робу која се продаје у Керумовим дућанима. Нјихов труд и њихову муку је прокоцкао један наш, Хрват, сплитски градоначелник, лола и бекрија, Жељко Керум. И једино што се интелигентно у овоме може закључити јест: Мање бумбит, Жељко. Мање бумбит.

Текст преузет из Слободне Далмације

 

Клаушки: Керум није само будала:Зашто власт шути на његово ширење мржње?

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.