Една и Сабина Шуњић: Златна медаља као посвета дјеци Босне и Херцеговине с Доwн синдромом

У духу постизања високих циљева, Една је одлучила да упише сарајевску Трећу гимназију коју је похађала њена сестра. Она је прва дјевојчица с Доwн синдромом која је уписана у Трећу гимназију.

Kristina Ljevak / 30. новембар 2018

Знали/е смо да је Една Шуњић шампионка, да је репрезентативка Босне и Херцеговине у алпском скијању на Специјалној олимпијади, гдје је прошле године у Аустрији била једна од најмлађих такмичарки те освојила двије златне медаље. Знамо за њене успјехе у скијању, стоном тенису и пливању... Упознати/е смо и са њеним изнимним школске резултатима. Али нисмо знали/е да је у међувремену почела и гитару свирати.

Акорде је за свега неколико часова савладала. И сада одлично зна двије пјесме. Каже нам да воли ону „Пиши ми брате“ те помислисмо како је, с обзиром на укупни амбијент у којем живимо, ријеч о неком новокомпонованом хиту. Али кад је Една почела пјевати о старом добром Фрателу, о барци која чека у луци, осим што нас је изнова освојила, уљепшала нам је најмање један цијели мјесец, подсјећајући нас на нашу младост и велики хит групе Аеродром.

С једнаким поносом нам показује властите медаље и фотографије с мале матуре. Објашњава колико је било тужно кад су се растајали. Една је ишла у Основну школу „Скендер Куленовић“ која је један од свијетлих примјера поштовања инклузије.

Принципи шампионке

Првобитно је требала ићи у школу у Храсном, насељу у којем живи. Нису жељели у први разред уписати дјевојчицу с Доwн синдромом. Зато је Еднино успјешно школовање подразумијевало свакодневно путовање с краја на крај града. Али вриједило је. Осим што је остварила несвакидашње резултате, стекла је пријатељско окружење те имала подршку наставника и наставница.

Навикнута да постиже успјехе, Една никада неће бити задовољна трећим мјестом на такмичењу или оцјеном мањом од четворке. То су принципи шампионки, а организација њене породице и радна дисциплина подсјећају на једно савршено организовано предузеће које је на себе преузело све обавезе које систем није.

У духу постизања високих циљева, Една је одлучила да упише сарајевску Трећу гимназију коју је похађала њена сестра. Она је прва дјевојчица с Доwн синдромом која је уписана у Трећу гимназију. Прилагођавање наставног плана и програма реализовано је у сарадњи професора/ица и родитеља. Данас мами Сабини унутар школских вибер група само стижу похвале на рачун Едниног залагања и укупних несвакидашњих врлина које красе ову дјевојчицу. А Една с највећим осмијехом и поносом, не пропуштајући изговорити пуно име и презиме, каже како је њена највећа подршка мама Сабина Шуњић. Иако мама додаје како је она координаторица породичне расподјеле обавеза те да једнако партиципирају тата и Еднина старија сестра Ерна, с којом дијели собу и велику љубав.
 


 

Најбоља школа је инклузивна школа

„Прије неколико дана смо добили информацију од разреднице да су имали одјељенско вијеће и да су сви презадовољни Едниним резултатима. Ми смо успјели за два мјесеца све ускладити, понашање Еднино, адекватан рад, прилагодити градиво и постићи резултате. А никада школа није имала дијете са потешкоћама, нису имали никакву едукацију. Велика помоћ били су разредница, професор математике и професор босанског који су из Еднине основне школе дошли у гимназију да би разговарали са осталим професорима и пренијели им своја искуства“, каже нам мама Сабина којој је тешко описати колико им је значила подршка Сенаде Салиховић, директорице Треће гимназије и укупна атмосфера која их је дочекала. „Навикнути на неприхватање, посебно због искуства када у основној школи Една није била примљена, навикли смо на бреме. И улазимо у школу која има висок рејтинг и гдје нас дочекују са искреном добродошлицом.
Оно што је најважније, ниједног момента код директорице нисам осјетила негацију. Само нам је рекла да немају искуство али то није разлог да не сарађујемо.“

Една је у основној школи у којој је било 900 ученика/ца проглашена једном од најистакнутијих ученица. То признање добила је од наставничког вијећа. Након тога, од вијећа родитеља је добила исто признање. „Мислим да се то у регији није десило да дијете са потешкоћама добије таква признања“, каже нам мама Сабина те додаје како су јој приликом доласка у средњу школу биле најважније ријечи директорице које су гласиле: „Желимо да Една у овој школи буде сретна и неоптерећена“.

План за Еднину даљу едукацију није био, како Сабина каже, да Една у школу „ушета“. Били су потребни бодови, а 93 је доња граница.

„Една је била изузетно добра ученица. Навикла је наставнике на властиту жељу за радом. И сви су јој професори давали задатке. Никада се није мирила са лошијим оцјенама. Али требало је положити екстерну матуру за коју се није припремала по прилагођеном програму. Из енглеског и босанског је добила 10 бодова, из математике 9,5.


Добродошлица за шампионку

Са оцјенама и бодовима са екстерне матуре стигли смо у Трећу гимназију и дочекали су нас ријечима – добро дошла шампионко. Тада сам знала да никаквих проблема неће бити. Една је прихваћена“, сјећа се мама Сабина почетка актуелне школске године те додаје како је од 150 уписаних у први разред, Една била на двадесетом мјесту.


Један од кључних разлога Едниног успјеха је изостанак импровизације. Мама Сабина нам објашњава да рад са дјецом с потешкоћама мора искључивати сваки покушај импровизације.

Своје двије златне олимпијске медаље Една је освојила без клуба. Кад данас кажу „лако је Едни“, мама Сабина подсјећа на колективни породични труд који је довео до резултата. Створили су систем у властитим редовима јер систем у друштву најчешће не функционише. Ипак, постоје позитивни примјери, у случају Еднине маме то је Електропривреда у којој ради четири сата, гдје је интерно промијењена одлука да се након треће године дјетета мајка не враћа на пуно радно вријеме.

Схвативши да након школовања систем ништа не нуди дјеци с потешкоћама, мама Сабина је закључила да је спорт најбољи избор. Најприје је кренула са пливањем. Онда је на ред дошао стони тенис.
Скијање је био избор након спознаје да се Една, кад пораст, на планини неће санкати. Сусрет са тренером Адом био је кључни за Еднин скијашки успјех. „Кад Една падне и тренер падне. Никада није рекао да му је било тешко. А било је таквих дана. Када је Една сама проскијала, тренер иначе огроман човјек, је заплакао. Онда је пријављена за Специјалну олимпијаду. О медаљама нисмо ни размишљали“, говори нам Сабина, а Една додаје како је мајчино бодрење било кључно за успјех. Прва златна медаља стигла је 21. 3. за дан Доwн синдрома. Прво Еднино злато било је посвећено свој дјеци с Доwн синдромом у Босни и Херцеговини.

„Морам нагласити како нас је на повратку министар Курић дочекао, исте вечери је била репрезентативна фудбалска утакмица у Зеници и он је организовао да одемо и Една изађе на терен. Потом је отворила са другом дјецом с потешкоћама скијашку сезону. А важно је напоменути да је подржао да Позориште младих буде прилагођено дјеци с потешкоћама. Она је играла и у представи 'Свирала'. Една сада има статус истакнуте спортисткиње који је добила од Министарства цивилних послова БиХ и Министарства културе и спорта Кантона Сарајево.“

Без умора до успјеха

На питања да ли се некада умори, Една одлучно одговара „не“. Једнако задовољство представљају јој спорт, музика и глума. Рада на представи „Свирала“ са задовољством се сјећа. Иако је растанак са друговима и другарицама из основне школе тешко пао, сретна је са својим новим школским окружењем.
И Една, као њени вршњаци и вршњакиње, слободно вријеме радо користи гледајући yоутубере и највећа јој је жеља да упозна Джумбус.

Нас је замолила да поздрави тренера Аднана, тренерицу Лејлу и најбољу другарицу Алдину.
Поздраве преносимо, а надамо се да ће се некада и сусрет с Джумбусом десити.

Уз своје многобројне активности Една воли и фудбал. Посебно Златана Ибрахимовића. Кад смо је питали да ли због тога што са својом борбеношћу и резултатима подсјећа на њу, Една је рекла да смо у праву.

Она друга пјесма с почетка коју воли је „Сарајево, љубави моја“. А кад је Една отпјева допашће се поново и они којима се на главу попела.

Са Едном Шуњић и њеном мамом Сабином, срели/е смо се поводом пројекта „Заштита дјеце од насиља и промоција социјалне инклузије дјеце са потешкоћама у развоју у земљама Западног Балкана и Турској, који имплементира УНИЦЕФ БиХ уз финансијску подршку Делегације Европске уније у БиХ. Знали/е смо да ће још једна прича о златној дјевојчици бити и другима мотивирајућа. А на наш састанак, мимо очекивања, стигао је и један прекрасни лабрадор. Сазнали смо да је ријеч о терапеутском псу који дан након нашег фото сусрета отишао у Загреб као терапеут за дјецу с леукемијом.

„Тако вам је то са мојом Едном, око ње се увијек дешавају позитивне ствари, без обзира на то да ли је ријеч о људима или животињама“, каже нам на крају мајка шампионке али и шампионка мајка.

 

Извор: Уницеф БиХ


Бука препорука

БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.