Ексхумација Франка

Верује се да око 100.000 жртава Шпанског грађанског рата још увек лежи у необележеним гробницама. После Камбодже, Шпанија је земља са највише масовних гробница на свету.

Sam Jones / 31. октобар 2019

Madrid, foto: Peščanik

 

У четвртак 24. октобра у рано поподне, хеликоптер са телом ексхумираним из највеће заједничке гробнице у Шпанији, Долине палих у близини Мадрида, попео се изнад планинских врхова и нестао са видика на ведром октобарском небу.

За разлику од 33.832 људи положених у бетонске и гранитне одаје у Долини палих, овај човек није погинуо на бојном пољу, у ваздушном нападу, нити пред стрељачким водом током Шпанског грађанског рата. Франциско Франко је умро у кревету у 82. години живота у новембру 1975, чиме је окончана диктатура која носи његово име и до данас оптерећује шпанско друштво.

Четрдесет четири године касније, 8 његових потомака је на раменима изнело његов ковчег из маузолеја у коме је почивао. Ковчег умотан у заставу с породичним грбом и са огромним венцем уплетеним црвеним и жутим тракама изнет је кроз тешка врата нешто пре 13 часова. Док су га спуштали у мртвачка кола која ће га пренети до војног хеликоптера, његови рођаци и окупљене присталице су узвикивали: „¡Вива Еспаñа! ¡Вива Францо!“

Сат времена касније, ковчег је стигао на гробље у насељу Мингорубио, у општини Ел Пардо на северу Мадрида, где је у породичном маузолеју сахрањена Франкова удовица Кармен Поло. Диктатор је ту поново сахрањен у приватном обреду. Био је то симболичан али непорецив тријмуф социјалистичке владе Педра Санчеза, чија странка одавно истиче да се у Долини палих, над којом се надвија 150 метара високи крст, слави диктатор док се игнорише пола милиона људи убијених током Шпанског грађанског рата.

Мртви са обе стране ископавани су из масовних гробница и гробаља широм Шпаније како би се, без дозволе породица, пренели у Долину палих, као невољни учесници шараде да је то место националног помирења. Само два гроба су била обележена: Франков и гроб Хозе Антонија Прима де Ривере, оснивача Фалангистичке партије, стрељаног у новембру 1936.

„Шпанија данас испуњава своју дужност према себи“, рекао је Санчез у четвртак поподне. „Ова одлука означава крај вређања морала јавном глорификацијом диктатора. Предузели смо корак ка помирењу које може постојати само у демократији и слободи за све“.

Пут до ексхумације није био лак. Поред диктаторове породице, овом чину су се противили Национална фондација „Франциско Франко“ основана да би чувала и промовисала његово наслеђе, као и опат из Долине палих, иначе високи званичник Фалангистичке партије. Став Франкове породице никада се није мењао: сахрањен је у Долини палих по налогу тадашњег премијера, али и краља, што ексхумацију чини „поступком који би био изведен у име неодбрањивих политичких циљева“.

Породица је своје противљење читавом процесу јасно ставила до знања и на дан ексхумације. Човек одабран да служи мису у породичном маузолеју био је андалузијски парохијски свештеник Рамон Техеро, син Антонија Техера, потпуковника шпанске цивилне гарде који је јуришао на парламент током неуспелог војног удара 1981. Старији Техеро се неочекивано појавио на гробљу у Мингорубију у четвртак ујутру, где је дочекан усхићеним повицима око 500 људи који су се ту сакупили да покажу своју оданост диктатору.

Санчезова влада је одбацила тврдње да је дан за ексхумацију намерно одабран на мање од три недеље пре четвртих општих избора за четири године. Кармен Калво, заменица премијера, истакла је да је влада планирала да ексхумира Франка током лета, али је била принуђена да чека јер су се потомци обратили врховном суду. Она је навела да је овај четвртак био први могући дан за целу операцију.

Избор баш овог дана критикован је и на левици и на десници. Пабло Иглесијас, лидер коалиције против штедње Унидас-Подемос, оптужио је Санчеза да је „носио мумију хеликоптером“ зарад стицања политичких поена после скорашњих немира у Каталонији. Сантјаго Абаскал, лидер ултрадесне партије Воx, извео је директнију асоцијацију са древним Египтом. „Оног ко узнемирава мртве стићи ће клетва Тутанкамона“, упозорио је Абаскал.

И поред политичке драме и носталгичних фашиста с њиховим заставама и архаичним паролама, за многе је тај дан имао мало везе са Франком. Пре готово четири године, суд је Марији Лапења дозволио да из Долине преузме посмртне остатке свог деде и деда-стрица. Мануела Лапењу, ветеринара, и његовог брата Антонија, ковача, погубили су франкисти на самом почетку рата; тада су покопани у масовну гробницу да би више деценија касније били пренети у Долину палих без знања и дозволе породица.

Као и многи други, Лапења још увек сања дан кога се Франкова породица ужасава. „Баш нас брига шта ће да раде са Франком“, каже она. „Нама је важно да повратимо тела својих рођака. Требало би сва тела да врате породицама, где год је то могуће“. Кад се то једном обави, каже она, Долина треба да буде враћена у световну употребу, монаси расељени, а место претворено у историјско-образовни центар „где ће се говорити истина о догађајима за време пуча и Шпанског грађанског рата“.

Деда Розе Хил, Педро, убијен је као борац на страни Франка и сада почива у долини, у одељку који носи број 6.427 и датум смрти 1. јуни 1937. У име свог 83-огодишњег оца, који је имао само годину дана када је Педро погинуо, Роза Хил жели да га пренесе на сеоско гробље у Сорији. „Као Шпањолки, драго ми је да је Франко уклоњен – то је важан симболички чин за земљу“, каже Хил. „Али деда ми је важнији. Све док је мој деда тамо, задовољство није потпуно“.

Верује се да око 100.000 жртава Шпанског грађанског рата још увек лежи у необележеним гробницама. После Камбодже, Шпанија је земља са највише масовних гробница на свету.

Пошто су хеликоптер, мртвачка кола и камере отишли својим путем, а њен уклети дух коначно истеран, Долина палих поново тоне у свој немирни мир. Локалитет и продавница сувенира ће бити поново отворени, наставиће се школски излети, док ће кости Мануела и Антонија Лапење, Педра Хила и десетине хиљада других остати у својим одајама под огромним луком од камена, бетона и времена, чекајући дан када ће их њихове породице сахранити последњи пут.

Ко је био Франко

Рођен 1892. у Феролу у Галицији, Франциско Франко Бахамонде био је шпански генерал и политичар који је од 1939. до 1975. владао Шпанијом као шеф државе и диктатор под титулом Цаудилло [вођа]. Са групом официра је организовао војни пуч против шпанске демократске владе 1936. чиме је започет трогодишњи грађански рат. За овог тврдокорног католика, рат и потоња диктатура представљали су неку врсту крсташког похода против анархистичких, левичарских и секуларних тенденција у Шпанији. Његова ауторитарна владавина, заједно са екстремно конзервативном католичком црквом, готово четири деценије је држала Шпанију изоловану од политичког, индустријског и културног развоја у Европи.

Земља се вратила демократији 1977. али Франково наслеђе и место у политичкој историји Шпаније и даље потпаљују омразе и страсти. Дуги низ година је на хиљаде људи обележавало годишњицу његове смрти 20. новембра на централном мадридском тргу Плаза де Ориенте као и у маузолеју у Долини палих. Мада је популарност диктатора знатно опала, ексхумацију тела као раскопавање старих политичких рана критиковали су Франкови рођаци, три главне десничарске странке, те поједини припадници католичке цркве.

Где је Франко сада сахрањен

Гробље које је у четвртак постало Франково ново коначиште, поред диктаторове удовице која је ту сахрањена 1988, чува и остатке других познатих људи. Франкова десна рука, адмирал Луиз Кареро Бланко, покопан је ту пошто је 1973. убијен у експлозији бомбе коју је подметнула Ета; експлозија је била тако снажна да је дигла Бланков ауто 20 метара увис. У црном мермерном маузолеју налазе се остаци Рафаела Леониде Трухиља, тиранина који је владао Доминиканском републиком три деценије, све до погибије у атентату 1961. Ту су сахрањени и рођаци светог Хозе Марије Ескрива де Балагера, оснивача реда Опус Деи, те Хозе Банус, грађевински инвеститор по ком је названа луксузна марина у приморском региону Коста дел Сол.

Сам Јонес, Тхе Гуардиан, 24.10.2019.

Превела Милица Јовановић

Пешчаник.нет, 26.10.2019.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.