Ево које намирнице конзумирају најинтелигентнији људи

Број особа које ће обољети од неког облика деменције у сталном је и знатном порасту

BUKA portal / 10. децембар 2019

 

Свакодневно конзумирање већих количина зеленога лиснатог поврћа могло би утјецати на каснију појаву деменције или менталног пропадања, показало је ново истраживање америчких знанственика.

Истраживање проведено на групи особа треће животне доби показало је да је мозак оних који су свакодневно јели порцију од 100 грама куханога шпината, кеља и других купусњача или 200 грама зелене салате био као у 11 година млађих особа, у успоредби с групом која није уопће или је ријетко конзумирала ово поврће.

У тестовима памћења и интелигенције најбоље је прошла група која је дневно просјечно конзумирала једну и пол порцију зеленог поврћа, пише Индепендент.

Др. Мартха Моррис из Медицинског центра чикашкога Свеучилишта Русх, која је водила истраживање, резултате студије објавила је у стручноме часопису Неурологy.

“Додајући прехрани свакодневно порцију зеленога лиснатог поврћа на једноставан начин придоносите добром функционирању менталног здравља”, казала је.

“По подацима којима располажемо број особа које ће обољети од неког облика деменције у сталном је и знатном порасту, с обзиром на продуљење човјекова животног вијека. Управо због тога потребна нам је учинковита стратегија да то спријечимо”, упозорава Моррис.

Знанственица је са својим колегама анализирала прехрамбене навике 960 особа просјечно старих 81 годину. Нитко међу њима није боловао од неког облика деменције, а знанственици су њихово стање пратили тијеком готово пет година.

Након обављених годишњих тестова памћења и интелигенције подијелили су их у пет група, овисно о тому у којој су мјери конзумирали зелено лиснато поврће.

Најбоље резултате у тестовима показала је група чији су судионици конзумирали дневно једну и пол порцију зеленога лиснатог поврћа, а код свих осталих резултати су били лошији, овисно о количини конзумираног поврћа.

У десетгодишњем раздобљу брзина пропадања можданих функција код конзумената зеленога лиснатог поврћа била је спорија за 0,05 стандардних јединица годишње него код оних који су га јели у мањим количинама или га уопће нису конзумирали, а то значи да је њихов мозак функционирао као мозак особе млађе 11 година.

Др. Моррис истиче да храна сама по себи, уколико је нездрава неће самостално резултирати развојем одређене болести, но квалитетнијом прехраном може се учинити пуно на подручју превенције. Додаје да храна коју конзумирамо, без сумње може знатно утјецати на промјену ризика од настанка неке болести.

Деменција означава скупину различитих симптома попут слабијих вјештина језичног изражавања и говорних функција, перцепције, смањених когнитивних вјештина попут просуђивања и закључивања, а најизраженији је губитак памћења.

Већина деменција посљедица је оштећења мозга која се доступним методама лијечења не могу значајније залијечити, попут Алзхеимерове болести, особито раширене међу особама треће животне доби.


(Хина,дневно.хр)


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.