Сарајлија израчунао колико нас кошта одлазак једног човјека у иностранство

Колико кошта одлазак једног доктора, стручњака са вишегодишњим искуством или радника са средњом школском спремом?

Tatjana Čalić / 22. април 2019

Да ли сте се некада запитали колико је БиХ изгубила одласком људи, у финансијском смислу, колико је коштало улагање у сваког тог човјека, његово школовање? Рецимо, само оних који су БиХ напустили у посљедњих пет година, а таквих је према подацима ЕУРОСТАТ-а  100 000?

 


Или колико смо изгубили у научном смислу, једносмјерним одласком високообразованих  људи из БиХ, који према  истраживању доц. др. сц. Таде Јурића, чине чак  четвртину исељеног становништва.
 “Држава је суочена с одливом памети: постотак емиграције високообразованих износи 23,9% (љекара 11,1%) по чему БиХ заузима једно од водећих мјеста у Еуропи и свијету”, наводи Јурић у истраживању.
И у коначници, на коликом су добитку земље које користе знање наших стручњака, спортиста и наше радне снаге и колико на њима зарађују.


Покушао је то да сазна Сарајлија Аднан Фехратбеговић, те је ова питања путем парламентарца Саше Магазиновића послао у Парламент БиХ, али одговор никада нису добили.


Увјерен је да је изостанак одговора прије свега посљедица тога да власти не размишљају о озбиљности проблема са којим се суочавамо, а ми додајемо да оваква истраживања нису рађена из истог разлога из којег никада нису подузете ни било какве конкретне мјере да људима овдје понуде бољи живот и пословне прилике, како би се бар донекле зауставио њихов одлазак.


Обзиром да је Аднан магистар електротехнике који се свакодневно бави анализом великих количина података, нарочито финансијских, одлучио је сам израчунати о коликом губитку је ријеч на основу доступних статистичких података, али и истраживања рађених у региону. Тако је израчунао да цијена подизања и школовања човјека са средњошколским образовањем кошта минимално 100 хиљада КМ.


Треба имати у виду да “цијена коштања појединца” овиси о много фактора и да се у њу требају урачунати свеукупни трошкови живота, који су у нашем случају за 4-члану породицу скоро 2000 КМ мјесечно. Наравно да велики дио становништва нема толика примања, но са друге стране, ту су дознаке дијаспоре од неколико милијарди годишње сваке године, које сасвим сигурно покривају добар дио потреба из потрошачке корпе за оне који немају достатна примања. Поред овога, ту су свакако трошкови разноразних курсева, путовања/излета, джепарца, мобитела итд. Све у свему, да би се “подигао” средњошколац, а што је узраст од неких 18-19 година, породица, а самим тим и друштво – глобално гледајући треба издвојити додатних барем 50-так хиљада КМ.  Што значи да цијена подизања и школовања човјека са средњошколским образовањем кошта минимално 100 хиљада КМ“, објашњава за БУКУ Аднан, додавши како је 75 000 људи (три четвртине од 100.000 колико их је отишло за посљедњих пет година) за које можемо рећи да су отишли са ових простора са средњом шлолом, БиХ изгубила најмање 7.5 милијарди марака.


Као ни за средњошколце, никада нису рађена ни истраживања колико губимо одласком свршених дипломаца, али наш саговорник је аналогно резону из претходног питања и истраживањима из региона, закључио да за додатних 5-6 година школовања и подизања младе особе, друштво у цјелини плаћа додатних 100-тињак хиљада КМ. Што значи да смо за пет година на исељавању високообразованих 25 000 људи изгубили минимално пет милијарди марака, милијарду годишње.
Минимално, јер у финансијском и сваком другом смислу као друштво  још више трпимо одласком стручњака са вишегодишњим искуством, а непознаница је колики је њихов број у ових 25 000.  Одлазак таквих појединаца је далеко погубнији, јер осим школовања, они су стекли специфична знања и они вриједе вишеструко више.  


Као примјер Аднан наводи истраживање које је радио Портал Паyлаб с фокусом на ИЦТ стручњаке, а у истраживање је била укључена и Босна и Херцеговина, односно Колектив – Посао.ба.
У студији се наводи да одлазак једног сениор софтwаре девелопера из БиХ проузрокује директну и индиректну штету од 4 милиона КМ, док је губитак узрокован одласком стручног ИТ кадра у посљедњих 12 мјесеци, процијењен на више од 300 милиона КМ. Подаци се односе на 2107. годину.


И ово све напријед речено је само директна штета, она индиректна је немјерљиво већа, јер људи који одлазе у БиХ не стварају породице, овдје не плаћају порез, не доприносе знањем, стручношћу или иновацијама својој земљи  него неким другим државама, док наша  додатно сиромаши у у сваком смислу. 
Сликовито речено, закључује наш саговорник, то је као да играчи прелазе из клуба у клуб без одштете. И док је страна која је улагала у стручњака у губитку, она друга је у добитку, јер радна снага у новом окружењу креира нове вриједности, обогаћујући то друштво. 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.