Buduća finansiranja EIB uključivaće investiranje u održivu životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promjena. Ulagaće isključivo u inovacije u obezbjeđivanju energije iz čistih izvora, energetsku efikasnost, ali i podržavati investiranje u energetsku transformaciju zemalja koje nisu članice EU.
Centar za životnu sredinu se kroz kampanju „Stop prljavoj energiji jer budućnost je obnovljiva“ već godinama protivi daljem ulaganju u sektor uglja. Nakon što se Evropska banka za obnovu i razvoj povukla iz ulaganja u termoelektrane na ugalj još 2013. godine, ovakav korak Evropske investicione banke je ohrabrujući i trebao bi da vodi u konačnici do odustajanja od ovako nazadnih ideja i od strane donosioca odluka.
Lokalne zajednice u Bosni i Hercegovini, poput Sanskog Mosta čiji su se mještani oštro usprotivili izgradnji termoelektrane Kamengrad, sve više uviđaju negativne aspekte ovakvih projekata. Iz Centra za životnu sredinu poručuju da takvu zrelost očekuju i od samog vrha vlasti.
“Ovo je historijski iskorak u svijetu i potvrđuje početak kraja ere fosilnih goriva koji će sasvim sigurno slijediti i ostale finansijske organizacije u Evropi. Nažalost, zemlje Zapadnog Balkana se u nedostatku evropske podrške okreću preostalim kreditnim institucijama, dodatno zadužujući i zagađujući svoje građane u narednih 30 godina.
Treba imati na umu da se ovim potezom otvaraju vrata pravedne energetske tranzicije za naš region, ali je sada na našim donosiocima odluka da li će i prihvatiti tu šansu. Ukoliko nastave po principu štetne „instant tranzicije“, ona će neminovno, sudeći po razvoju događaja u Evropi, vrlo skupo doći na naplatu građanima, pa i radnicima u energetskom sektoru“, rekla je Majda Ibraković, asistentica na programu Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu.
Dubravka Negre, direktorica Kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan istakla je da će finansiranje EIB grupe imati za cilj da podrži ulaganja od milijardu evra u životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u deceniji do 2030. godine, dok će sve aktivnosti finansiranja biti usklađene s ciljevima Pariskog sporazuma od kraja 2020. godine.
„Sve to govori u prilog tome da je EIB, ujedno najveći kreditor i zajmoprimac na svetu, zaista evropska banka klimatskih promjena i da otvara jedno novo poglavlje u Evropi i svetu. Poglavlje koje ima za cilj da kaže “ne” prljavoj energiji i kaže “da” borbi protiv klimatskih promena. Drago nam je da smo pokrenuli jednu novu eru bitnu za našu planetu i buduće generacije”, kazala je Dubravka Negre.
Nova politika kreditiranja energetike sadrži pet principa koji će upravljati budućim angažmanom banke u ovom sektoru:
1. Davanje prioriteta energetskoj efikasnosti kako bi se obezbijedila podrška novom cilju EU u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti EU;
2. Omogućavanje dekarbonizacije energetike povećanjem podrške tehnologijama sa niskim ili nultim emisijama ugljika, sa ciljem da se do 2030. dostigne udio OIE od 32%;
3. Povećanje finansiranja za decentralizovanu proizvodnju energije, inovativno skladištenje energije i e-mobilnost;
4. Obezbjeđivanje investicija u elektroenergetsku mrežu, koja je neophodna za nove intermitentne (promjenljive) izvore energije, kao što su vjetar i solar, i jačanje prekograničnih veza;
5. Povećanje uticaja investicija za podršku energetskoj tranziciji van EU.
