Феђа Исовић: Друг Нијаз

Нијаз је био Херцеговац, Сточанин. Доктор наука и интелектуалац са шармом припадника радничке класе;

Feđa Isović / 23. јануар 2020


Има људи са којима, хтио – не хтио, морам пити. То су обично пословни ручкови по ресторанима. 

Има и оних са којима не морам, али ми је трпеће пити. То су људи који случајно залутају у мој живот, људи са којима бих потпуно тријезан тешко нашао заједнички језик. 

А има и оних са којима волим пити. Нема их пуно, али их срећом има. Све мање, додуше.

Један од оних са којим сам волио, уживао сједити за кафанским столом са карираним столњаком, био је Нијаз Дураковић. За који дан, 29. јануара, биће годишњица његове смрти. Преурањене, наравно. Да је данас умро, било би преурањено. Да је живио још 20 година, исто би било преурањено. За неке људе је умирање преурањен догађај, колико год да живе.

Нијаз је био Херцеговац, Сточанин. Доктор наука и интелектуалац са шармом припадника радничке класе; кафански човјек и покретна енциклопедија. Био је посљедњи Генерални секретар Савеза комуниста, али и први предсједник Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине.

У времену када је постало јасно да се све распада, да се СК БиХ мора реформисати, Нијаз је одиграо кључну улогу. Ријетко је ко у историји човјечанства тако лежерно, тако господски предао власт као што су то урадили Нијаз и другови. Хоћете демократске изборе? Ево вам. Хоћете власт? Ево вам. Националисти узеше власт без испаљеног метка, везаше заставе, а онда нам организоваше клање.

Реформисање партије која је имала тврдо унутрашње уређење, партије у којој се учешће у власти подразумИјевало, дакле – реформисање такве партије у једну модерну организацију која мора пристати и на опозиционо дјеловање, није био лак задатак. Наравно, унутарпартијски отпори су били јаки, требало им се одупријети и савладати их. 

Интересантно је да је име Социјалдемократска партија (СДП) лична Нијазова конструкција. Причао ми је о томе док смо мезили телеће мишиће и пили ракију код Пене:
-    Морали смо да се реформишемо суштински, промјена имена је била полазна тачка.

По угледу на наш, тек касније долази до формирања хрватског СДП-а, без пардона су копирали име које Нијаз надјену нашој партији. Као и увијек, Нијаз је био први.

За разлику од мене, Нијаз није цијенио Златка Лагумджију. Многе смо сате провели расправљајући о њему. У својим залудним покушајима, трудио сам се да докажем да је мој друг Злаја млад, образован, да говори језике и да је одличан избор за СДП. Није било тог аргумента којим би се његов став о Лагумджији могао пољуљати. Сматрао га је штеточином, тачно тако је говорио за њега. 

Данас постаје јасно како сам ја био у криву, а Нијаз у праву. Јеби га, ја када погријешим, онда је то грешка размјера Хитлерове инвазије на Русију. Када сам, рецимо, прочитао сценарио „Ничија земља“, рекао сам продуцентици Дуњи Клеменц: 

-    Ово ти курцу не ваља!

Сви данас знамо колико је награда Данис добио за тај филм, укључујући и Оскара. Јеби га, тјешим се, ја бар признајем када гријешим.

Ако имам за чим да жалим у свом односу са Нијазом, онда је то што сам га зезао и што сам тврдио да га је Златко побИједио у фер политичкој борби:

-    Помири се са судбином Нијазе, сатрао те Злаја к'о Кудуз Бадему.

Тако сам му говорио са смијешком, уживајући у томе што га љутим, јер и када је био љут, у Нијазу је било неке истинске топлине. Волио сам Нијаза, али ми је било драго да је мој фаворит, Златко Лагумджија, на челу партије. 

Тешко ми то пада, нарочито данас, када се све чешће сусрећемо са утемељеним причама да су, на Другом конгресу партије, 6. априла 1997. године, гласачке кутије замијењене са унапријед припремљеним листићима у Златкову корист. 

Извини, друже Нијазе.

Да ивер не пада далеко од кладе, потврдила је ових дана Нијазова кћерка Јасна. Мада под страшним притисцима, какве само зна да приреди националистичка елита и плус испрдак бошњачке политике Жељко Комшић, она, у покушају да се спаси прва грађанска Влада Кантона Сарајево, изјављује:

-    Ја принципијелно не могу подржати издају наших обећања и договора ни по коју цијену, поготово када је ријеч о једној овако позитивној причи каква је са Владом Кантона Сарајево. Тиме бих на најгрубљи начин издала и моралну, и одгојну, и политичку и сваку другу оставштину мог рахметли оца др. Нијаза Дураковића, који није хтио попустити ни пред много тежим изазовима.

Јасна Дураковић, дивна кћерка од дивног оца. 

Како би данас изгледала Босна и Херцеговина да је Нијаз остао на челу СДП-а тога 6. априла 1997. године? Можда не бисмо били Швицарска, али би нам сигурно било боље. Онолико боље колико је Нијаз био бољи од Златка. Дакле - пуно боље. А Жељко Комшић би био виши референт у Општини Ново Сарајево. Ако и то.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.