Феђа Исовић: Јунаци, културњаци и мерхеметлије

Оно што се лако препознаје код ова наша три племена је да се Срби поносе својим јунаштвом, Хрвати културом, а Бошњаци мерхаметом. Да ли су ови поноси утемељени?

Feđa Isović / 16. јануар 2020

 

„Сачувај ме Боже хрватске културе и српског јунаштва.“ Тако је, кажу, негдје записао, или за кафанским столом изрекао, Крлежа. Да се у овој мисли стигао бавити Бошњацима, вјеровати је да би додао: „И Бошњачког мерхамета.“ За оне који не знају, мерхамет је ријеч турског поријекла и значи душевност. У нашем језику означава доброту, могућност опроста и жељу да се помогне другоме.

Дакле, оно што се лако препознаје код ова наша три племена је да се Срби поносе својим јунаштвом, Хрвати културом, а Бошњаци мерхаметом.
Да ли су ови поноси утемељени?

Бошњачки мерхамет

У априлу 1993. припадници Армије БиХ, све мерхаметли Бошњак до Бошњака, заузимају село Трусина. Сходно кодексима мерхамета, војници стрељају 22 особе хрватске националности, 19 цивила и 3 војника ХВО који су се предходно предали. Међу цивилима, старцима и женама, је и двоје дјеце.
Мерхаметли Мушан Топаловић Цацо био је комадант 10. брдске бригаде у Сарајеву. Изнад Бистрика, јама Казани, је највећа мрља опкољеног града. У њу су, под Цацином командом, убијани и бацани сарајевски Срби. До данас је утврђено да су у јаму бачени: Марина и Радослав Комљеница, Ана и Васиља Лаврив, Милена Драшковић, Ергин Николић, Душко Јовановић, Предраг Шалипур, Бранислав Радосављевић и Зоран Вучуревић. Треба стварно имати изражен мерхамет па Марину и Радослава, двоје стараца који су једва покретни, одвести у ноћи из стана, пуцати им у главу и бацити у Казане.
Сахрана Мушана Топаловића Цаце је највећа сахрана коју памти град, а уједино и највећа срамота Сарајева.

Једна од најтужнијих прича протеклог рата говори о овом феномену бошњачког мерхамета. У Коњицу, припадници специјалне полиције, све Бошњаци, стрељају породицу Голубовић, супружнике Ђура и Власту, те њихова два сина седмогодишњег Петра и петогодишњег Павла. Дјечак Петар преживи, хода уплакан и када стиже до полицијске рампе, мисли да је спашен, а полицајци радио везом обавјештавају специјалце и зову их да се врате и доврше започети посао. Седмогодишњи дјечак Петар је успјешно стрељан други пут. Бошњачки мерхамет у пуном капацитету!

Српско јунаштво

Чојство је један од главних карактеролошких особина сваког романсираног јунака. Без чојства, нема ни јунаштва. Без њега ратник није ништа до помахнитали зликовац, правно способан да разграничи добро од лошега, али спреман на злочиначку акцију.

Баш су Срби јунаци. Наручито када су у Приједору пред стрељачки строј ставили 102 дјетета и стрељали их. Данашња власт, опет та јуначка српска, не дозвоља ни спомен плоча тој дјеци да се постави. Новинарка оцу из Приједора поставља питање о изгубљеној дјеци. Отац одговара: „Нису она изгубљена, нису кључеви да их човјек изгуби. Она су убијена, монструозно стрељана. Кћерка је имала шест, а син 12 година. Стрељани су скупа са мајком.“ Каква храброст, какав само јуначки потез српске слављење војске, какво пишање по тековинама правих српских јунака који су гинули на солунском фронту.
А шта рећи за Сребреницу? Треба стварно бити јунак, па са односом снага – десет на једнога, напасти Сребреницу. Хај што су је напали, хајде и што су је освојили, али оно што се дешавало у наредним данима те војнике, те школоване официре и ратнике, дефинише само као обичну крвожедну, злочиначку банду без трунке морала. Нема ништа јуначко у стрељању осам хиљада мушкараца и дјечака, дјечака који су били несрећни па су израсли мало више од свих вршњака те их је джелат процјенио као војно способне. Тај највећи злочин у Европи након Другог свјетског рата починио је најгори шљам српског народа и те осуђене злочинце власт Републике Српске и Србије одликује и велича. И то је, ваљда, јуначки чин.

Хрватска култура

Ахмићи. Центар свенационалне, хрватске, културолошке повјести.

У априлу 1993. године припадници војне полиције ХВО и јединице „Јокери“, упадају у село Ахмићи и чине монструозан, али културан злочин. Ношени поетиком хрватске културе убијају 116 цивила, од чега 32 жене и једанестеро дјеце. Тада малодобни дјечак, касније као свједок у Хагу казује: „Тај војник је затим извео на балкон мене и мајку и наредио нам да скочимо.”

Боб Стеwарт, официр УНПРОФОР-а који је са својом јединицом ушао у Ахмиће, након масакра каже: “Моји војници и ја смо сахранили 104 особе. То су били босански муслимани и убили су их босански Хрвати у намјерном чину који сматрам геноцидом. Намјерно убијање људи с циљем њиховог истребљења назива се геноцидом.” Не рече поручник Стеwарт ни ријечи о хрватској култури.

Али зато Дарио Кордић, осуђен за злочине у Ахмићима, тренутно обилази Хрватску и по домовима културе, казалиштима и дворанама, држи предавања. О чему? Па вјероватно о тој чувеној хрватској култури. Не знам о чему би другом.

У Домовинском рату, Хрватска Војска је водила одбрамбени рат, па тако, кажу, њени војници нису могли починити злочин. Дакле, није злочин ни ово што нам описује баш хрватски пуковник Марко Јегетић: „Точно је да је супруга овог господина који је ту сведочио јучер била набијена на колац. Ја сам то видио.“ Култура набијања на колац се обично приписује Османлијама, али је ево, изгледа, успјешно имплементирана у хрватску културу. Злочин се десио у Медачком джепу и само је један од многих које су починили хрватски бојовници над српским цивилима.

Ако су све ово горе факти, а јесу, шта смо онда ми? Ко смо? Какви смо?

Грозни смо. Лоши смо. Одвратни смо.  

Српска политика је институционализирали злочине, формализирала их кроз државне институције, зато су им злочини били масовнији, али када је год требало новорођенчету пуцати у главу пред очима мајке за коју је намјењен наредни метак, тада су и Бошњаци, и Хрвати једнако били спремни да то ураде.
Све горе набројано, и пуно више од тога, урадили су, осмислили и реализовали Титови омладинци. Шта ли ће тек бити спремне урадити ове нове, потпуно затроване, генерације које управо одгајамо?

Мој Крлежа Мирославе, нема нам помоћи.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.