"Валтер брани Сарајево", култни филм за који смо сви емотивно везани, добија свој музеј

У Сарајеву ће се 6. априла отворити музеј "Валтер брани Сарајево", инспирисан легендарним филмом Фахрудина Шибе Крвавца. Музеј ће се налазити у улици Джентића Чикма, иза пијаце Маркале.

Ernest Bučinski / 04. април 2019

То је мала пословна зграда у власништву "Филмског центра Сарајево" (ФЦС). Сам простор има историјски значај за домаћу кинематографију, јер су се ту некада налазиле велике продуцентске куће "Босна филм" и "Сутјеска филм".

Режисер, филмски продуцент и директор ФЦС Јасмин Дураковић идејни је творац и покретач овог пројекта, а за Бука магазин поближе објашњава детаље везане за музеј. 


"Ради се сценографском музеју. Ту су елементи музеја воштаних фигура, реквизита, звучна кулиса, мултимедија. Планирамо да радимо и дигиталне апликације музеја, геомапинг локација на којима је сниман филм и туру Валтер брани Сарајево. Дакле, филмски музеј у правом смислу те ријечи", казао је Дураковић.


Он је прије нешто више од годину дана именован за директора ФЦС-а. У том тренутку, било је то потпуно распаднуто јавно предузеће са огромним дуговањима, радницима који нису добили плате више од три године, искљученом струјом, водом и гријањем. 

 

 

"Кренули смо санацију стања у фирми и сада, након годину дана, могу да кажем да смо у томе успјели. Сретне околности за овај пројекат су биле чињенице да је Фимски центар Сарајево власник права на овај филм, да је регистриран и за музејску дјетност и да је имао простор у центру Сарајева подесан за један овакав пројекат. Идеју смо развијали преко 6 мјесеци, а око Нове године, након што смо успјешно завршили годину, санирали смо дугове и остварили одређену добит, те ушли у реализацију овога пројекта.  Морам да нагласим да је ФЦС такав резултат понајвише остварио захваљујући својим активностима на тржишту", објаснио је Дураковић.

.

 


 

Пројекат је започео и највећим дијелом финансирао ФЦС, а у завршној фази за подршку пројекту јавили су се Град Сарајево и Туиристичка заједница Кантона Сарајево.

"Мислим да је овај пројекат значајан за Сарајево и БиХ. Он има културолошки значај, одржава културу сјећања на вријеме антифашизма у Другом свјетском рату, али и брине о великим именима и дјелима наше културне и умјетничке прошлости. С друге стране, може имати и туристички потенцијал, те показује да културна баштина није мртва ствар, него да може имати и тржишну и економску вриједност. Иначе, сматрам да је веза између филмске индустрије и туризма поптуно логична и да та веза може пуно значити за развој креативне индустрије на овим просторима", нагласио је наш саговорник.

Крвавец је међу највећим еx-Yу режисерима

Дураковића је почетком деведесетих година као младог новинара, негдје пред сами рат, позвао писац Мидхат Ајановић да учествује као филмски критичар у анкети о најбољим домаћим филмовима свих времена. 

"Како је тада, за разлику од данашњег времена, било сасвим довољно људи од пера у БиХ који су писали о филму, читава ствар је имала и те како смисла. Резултате анкете је објавила "Недјеља", престижно седмично издање у оквиру "Ослобођења", што је акцији дало на значају. Први филм на тој листи био је филм "Сјећаш ли се Доллy Белл", што није било ни за кога изненађење, јер Кустурица је већ био добитник свих великих свјетских награда и неки од његових филмова морао је побиједити. Међутим, друго мјесто за филм "Мост" Хајрудина Шибе Крвавца било је изненађење за овдашњу јавност. Осим за нас који смо гласали за тај филм", присјетио се Дураковић и додао да су у то вријеме у Сарајеву неки други аутори били на пуно већој цијени, који су радили тзв. озбиљне умјетничке филмове, а Фахрудин Крвавец је снимао  жанровски врло одређене акционе трилере. Дураковић је мишљења да због тога Крвавца његова генерација није сматрала озбиљним филмским аутором. 

"У том смислу је анкета коју су иницирали Ајановић и Гордан Бобинац била прекретничка, а и ја сам, као један од оних који је дао свој глас за Шибине филмове, осјећао како се ради важна ствар за третман тог аутора.  У то вријеме сам пуно о њему писао, а и термин "партизански вестерн", уз који се данас вежу његови филмови, дошао је од те наше групе која је Шибу тада прогласила једним од највећих филмских аутора у БиХ уопће. Ако Хајрудина Крвавца гледамо кроз призму тзв. теорије аутора који су промовирали велики француски критичари и синаеасти Францоис Триффаут и Јеан-Луц Годард, онда је он можда наш највећи филмски аутор. Стил, језик, жанр, канон, теме, јунаци, дијалози – у свему је показао ауторску досљедност која велике редитеље чини истинским ауторима", нагласио је Дураковић.

Овај филмаджија имао је прилику да прије рата упозна глумца који је тумачио главни лик фима "Валтер брани Сарајево", Бату Живојиновића, и  тада је спознао да се ради о великом умјетнику и човјеку. У неку руку, овај филм је спојница између Србије и БиХ јер највећи србијански глумац главни је лик у једном од најбољих бх. филмова свих времена.

"Не знам колико један музеј може допринијети нормализацији односа двије државе, али је чињеница да овај филм спаја људе из ове двије данас самосталне државе, а некад људе из исте земље.  Продуцент филма је био "Босна филм", редитељ Хајрудин Шиба Кравац, а већина главних глумаца из Србије. Зато су људи из БиХ и Србије, али и читавог простора бивше Југославије, духовно и емотивно везани за овај филм. На неки начин, тај филм је дио нашег колективног памћења и културног идентитета. По  мени треба тако и да остане. На отварање долази пуно филмских радника из свих центара бивше Југославије, као и чланови породица неких од главних актера филма. Добро су дошли и част нам је да буду ту са нама приликом отварања", казао је Дураковић.

БиХ филм у незавидном положају

Директор ФЦС-а тврди да је стање бх.. кинематографије јако лоше, јер немамо велике продукције, те да је законски то јако неуређена област.

"Медијско окружење, и јавне и приватне тв станице, је игнорантско и врло често непријатељско према домаћој кинематографији. То је био и главни разлог зашто сам пристао да будем директор Филмског центра Сарајево. Циљ нам је да кроз ову институцију јавно заговарамо нови закон о кинематографији доношењем Уредбе о потицајима инвестицијама страних фимских продуцента у БиХ и друге мјере које ће допринијети побољшању стања у филмској индустрији БиХ. Тешко иде, јер код политичара имамо један потпуни аутизам кад је култура и умјетност у питању", са жаљењем је закључио Дураковић.

Ипак, он вјерује да бх. кинематографија има будућност.

"Ово је земља талентираних аутора, има добре приче о себи  и у себи. Глупа је земља и политичари у њој који то не виде и не желе да користе за опће добро, па чак и за своје политичке циљеве", казао је Дураковић на крају разговора.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.