Физичка удаљеност од других да бисмо се заштитили не значи прекид комуникације са драгим људима

Страх и забринутност мотивишу нас да будемо одговорни према себи и другима...

Maja Isović Dobrijević / 25. март 2020

Foto: Ilustracija

 

Плави телефон, савјетодавна линија на броју 080 05 03 05 активна је да помаже људима који се носе са анксиозношћу и другим проблемима  узрокованим ситуацијом са коронавирусом.

Сњежана Ивановић, МА психологије и координатоирца Плавог телефона каже да је од 13. марта како је проширена услуга због новонастале ситуације, примљено преко 70 позива који су у вези са ситуацијом са корона вирусом.

Већина позива је информативног карактера, гдје се грађани распитују у вези са тим гдје добити информације о вирусу. Када су у питању савјетодавни позиви, најчешће теме су страх, анксиозност и усамљеност.

„Ово је период када се свима живот веома промијенио, како се најбоље носити са тим? Свака промјена са собом носи изазове. Ово јесте ситуација у којој се многим људима живот значајно промјенио, из тог разлога би било добро да узмемо времена и да размислимо о новој структури нашег дана за ову ситуацију. Људи се осјећају сигурније када имају јасну структуру, из тог разлога промјене могу да буду веома стресне. Важно је, такође, да размислимо о томе на који начин обављати све оне обавезе које имамо, а да останемо одговорни и према себи и према другима. Овдје нам могу помоћи све мјере и препоруке које издају надлежне институције, а које се односе на заштиту од заразе вирусом. Важно је и да будемо свјесни да ће на почетку вјероватно бити тешко да се навикнемо на нову ситуацију и на нову структуру, из тог разлога је важно да будемо њежни према себи и да се не љутимо на себе уколико на почетку мало одступамо од наше нове структуре и тешко јој се прилагођавамо, то је сасвим нормално приликом стварања нових навика“, каже за БУКУ Сњежана Ивановић.

Она истиче да није увијек једноставно прилагодити се на промјене, нарочито када се ради о ситуацији као што је ова, која је неизвјесна.

„Из тог разлога сасвим је нормално да се јави низ непријатних емоција, као што су страх, забринутост, узнемиреност, љутња, туга. То су све нормалне реакције на новонасталу ситуацију и ако се јављају у неком оптималном интензитету оне су и веома корисне. Управо страх и забринутност нас мотивишу да се придржавамо предложених мјера и да будемо одговорни према себи и другима, туга нам омогућава да се запитамо шта нам то у овом тренутку недостаје, да ли је то нека особа или нека активност у којој смо уживали, те да размислимо о алтернативним начинима којима можемо да задовољимо нашу жељу за том особом или активношћу“, појашњава Сњежана.

Сњежана каже да се са друге стране додаје да се могу јавити и емоције које нису у складу са ситуацијом.

„Емоције настају на основу нашег доживљаја и процјене одређене ситуације, а наш доживљај и процјена могу бити погрешни. То значи да уколико неку опасност процјенимо као непремостиву и да ми ништа не можемо учини да се заштитимо, онда у тим ситуацијама се јавља паника и веома интезиван страх који уколико потрају могу значајно нарушити наше здравље. Због тога је веома битно да за нашу процјену ситуације ослонимо на провјерене информације званичних организација и институција те да потражимо подршку када нам је потребна“, истиче наша саговорница.

 

Она појашњава да је у овој ситуацији неопходно да имамо повјерења у институције, како локалне тако и свјетске, те да се придржавамо свих мјера које нам они прописују.

„Уколико доводимо њихове одлуке у питање стварамо већу конфузију сами себи и доводимо себе у искушење да постанемо потенцијално опасни и за себе и за друге. Такође, с обзиром на то да смо изложени великом броју информација, које су понекад недоречене и збуњујуће, било би добро да пратимо нове информације само од званичних органа, као што су Свјетска здравствена организација или Институт за јавно здравство, те да уопште ограничимо вријеме у којем ћемо примати нове информације, на неких два пута дневно по 20-ак минута. Осим тога, важно је да не запоставимо социјалне контакте“, истиче она.

Сњежана каже да социјално дистанцирање од других, односно физичка удаљеност, да бисмо се заштитили, не значи да морамо и потпуно да се удаљимо од нама драгих људи и да прекинемо комуникацију са њима.

„Данас постоје разни начини како да искористимо технологију  и да останемо у контакту са нама драгим особама, искористимо ове погодности. Наравно, за очување менталног здравља је важно и да се посветимо стварима које волимо. Новонастале околности нас можда онемогућавају да се посветимо појединим активностима, али сигурно постоје и неке ствари унутар куће којима можемо да се посветимо, а које нам причињавају задовољство“, каже наша саговорница.

Када је ријеч о кућној изолацији Сњежана препоручује да се о том периоду не размишља као о неком страшном периоду, већ можемо да на период изолације гледамо као вријеме за себе.

„Присјетимо се које су то ствари за које смо раније мислили да немамо времена, које смо то активности започели, алли их нисмо завршили ниједног слободног викенда који је дошао. Можемо да размислимо о свим тим стварима и да се посветимо онима које можемо да радимо током периода изолације. Важно је да имамо на уму које ствари ми можемо да контролишемо, а које не, те да се усмјеримо на оне које можемо, а то су дефинитивно наше мисли, осјећања и наше понашање“, истиче она.

Она каже да као што медицина нуди термин физичке хигијене, тако у психологији имамо термин ментлане хигијене, а ова врста хигијене се односи на начине како да очувамо своје ментално здравље и важно је да је, као и физичку, редовно одржавамо.

„Свака особа има базичне потребе, које ако се не задовоље, доживљавамо да су наши животи угрожени и отежани. Поред потреба за храном и сном, ту су потребе за сигурношћу, љубављу и припадањем, чије задовољавање може бити отежано у времену кризе. Многе непријатне емоције ће се јавити као аларм да наше потребе нису задовољене, те у том случају одржавати менталну хигијену подразумијева, ослушкивати емоције, препознати незадовољене потребе и осмислити начине и понашања којима ће се та потреба задовољити. Веома је битно да бирамо функционална понашања, тј. она понашања која ће стварно задовољити наше потребе“, каже Сњежана Ивановић.

Додаје да је понекад људима тешко да разумију своје емоције и да пронађу понашања која ће бити функционална.

„Управо због тога, у времену кризе, наш Плави телефон је доступан грађанима који осјећају било какву напријатност, те им је потребна подршка јер нема потребе да кроз непријатност пролазе сами“, истиче Сњежана.

Плави телефон је бесплатна савјетодавна линија коју спроводи Удружење „Нова генерација“ из Бање Луке уз финансијску подршку компаније Мтел. Број телефона је 080 05 03 05

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.