Флориан Биебер : Референдум у РС је чист популизам

<п><стронг>„Зашто је влади са јаком већином потребан необавезујући референдум? Чини се да је унапријед познато какав ће бити одговор, а не постоји законска обавеза да се организује такав референдум. У овом случају, то је чисти популизам да би се наметнула одлука и да би је било теже оповргнути. Наравно, ако је предложени референдум чисти популизам, онда се чини јасно да влада покушава да скрене пажњу са других проблема“ каже за БУКУ Флориан Биебер, политички аналитичар и  професор за јужнославенске студије на Универзитету у Гразу.</стронг></п>

BUKA intervju / 11. мај 2011

 

Господине Биебер, како видите тренутну ситуацију у БиХ, посматрајући извана?Нажалост, није могуће бити оптимистичан ових дана. Криза у којој се Босна налази је као да покушавате напредовати тако што скочите један корак напријед, а онда се вратите два корака назад. Не постоји воља међу већином политичке елите за компромисом и за конструктивним дијалогом, а то су кључни предуслови да би БиХ функционисала. Проблем је што велики број политичара, као што је Милорад Додик, као да желе доказати да БиХ не функционише на начин који би био у њиховом интересу. Референдум о раду и легитимности Суда БиХ је тренутно водећа тема у РС. Одлука о референдуму је објављена у Службеном гласнику РС. Да ли је референдум у РС директан напад на Дејтон, као што оцјењује међународна заједница?Референдум директно доводи у питање Дејтон, у то готово да нема сумње. Он доводи  у питање ауторитет међународних фактора, који су једна од споразумних страна. Надаље, идеја да о таквим питањима, као што је сарадња са државним институцијама,  може одлучивати један ентитет, унилатерарно, гласањем на референдуму, је у супротности са Дејтоном којим је успостављена држава. Овласти државе и подјела власти су предмет преговора, али референдум какав је предвиђен у РС је начин за доношење унилитералних одлука, а не за постизање компромиса.Да ли референдум у РС одвлачи пажњу са других ствари, као што је лоша економска ситуација, бесперспективност, итд.? Шта је иза тога?Начин на који је референдумско питање формулисано и цијели процес око референдума, упућује на то да није битан садржај, већ политички потез. Питање је отвореног типа и може оправдати многе различите политичке одлуке, не само у оне вези са државним судом. Због тога се чини да то није питање којим се уистину тражи мишљење јавности, већ само популистичко средство да се грађани мобилишу према хтијењима владе. Директна демократија у државама као што је Швајцарска се користи како би се влада контролисала и како би грађани имали могућност да оспоре одлуке владе. Чак и тада референдум може бити веома популистички. Међутим, зашто је влади са јаком већином потребан необавезујући референдум? Чини се да је унапријед познато какав ће бити одговор, а не постоји законска обавеза да се организује такав референдум. У овом случају, то је чисти популизам да би се наметнула одлука и да би је било теже оповргнути. Наравно, ако је предложени референдум чисти популизам, онда се чини јасно да влада покушава да скрене пажњу са других проблема. У том смислу, то није ништа ново нити у начину на који се понаша вођство РС од 2006. Године, нити друге владе у регији. Ако нисте способни или вољни да спроведете реформе или желите да заташкате афере, популистичка реторика је увијек пожељна.Како оцјењујете понашање међународне заједнице у вези са овим питањем? С једне стране, све више се пријети санкцијама против РС, и говори се да би одлуку Народне скупштине о референдуму требало поништити, али још увијек нема конкретних мјера? Како ће се ова ситуација ријешити?Међународне организације оклијевају да директно интервенишу посљедњих година, настојећи да ријеше питања путем дијалога и компромиса. Иронично је да Додик константно прича као да је Асхдон још увијек Високи представник. Међунардна заједница је свјесна да је Додик популаран и да он жели конфронтацију јер ће то само повећати његову популарност. Међутим, међународна заједница је пропустила да постави јасне црвене линије протеклих година и као резултат тога Додик је могао да успори велики број значајних реформи. Изгледа да је референдумом ипак прешао границу, и уколико Додик не буде хтио да одустане од референдума, међународна заједница ће морати интервенисати.На недавно одржаном засједању Хрватске народноне скупштине, закључено је да Хрвати у Босни  морају добити нову територијалну јединицу, како коментаришете хрватско питање у Босни и могућа рјешења?Хрватска народна скупштина је, чини се, проблематична иницијатива. Тиме се стварају ван-институционална тијела и Хрватска народна скупштина не може тврдити да представља интересе свих Хрвата. Међутим, незадовољство које лежи у основи скупштинских захтјева је разумљиво. СДП маргиализује представнике Хрвата у Федерацији који уживају највећу подршку међу Хрватима. Поновни избор Зељка Комшића и начин на који је формирана влада Федерације игноришу разумијевање да не само да припадници различитих етничких скупина оморају бити у влади, они морају представљати ту заједницу. Наравно, СДП само раде оно што и други (случај хрватског потпредсједника РС), али тиме подривају Федерацију и дају додатни легитимитет ХДЗ-овима.Како видите садашње партнерство између Милорада Додика и политичког естаблисхмента босанских Хрвата?То је логично савезништво с обзиром да Додик жели да покаже двије ствари: Прво да бошњачке странке желе да доминирају тамо гдје могу (не заборављајући да он чини исто тамо гдје може) и да Федерација не функционише (по логици нек комшији цркне крава). Међутим, ово једино може бити привремено савезништво, јер постоје значајне разлике. Мало је вјероватно да ће Хрвати добити посебну територијалну јединицу изван Федерације. То ће захтијевати дијалог са бошњачким странкама, а хрватским странкама је дугорочно у интересу да Федерација функционише, за разлику од Додика. Како коментаришете политичку ситуацију у Федерацији БиХ у вези са легалношћу изабраних представника и легитимношћу федералне владе?Ја нисам правник, па нисам квалификован да судим о легалности владе у Федерацији. Међутим, чини се да су обје стране у сукобу третирале устав Федерације или изборни закон са премало поштовања.  Чини се да су кантони у којима доминира ХДЗ прекршили устав одлажући формирање федералних институција  а коалиција предвођена СДП-ом је, слично томе, прекршила изборни закон формирањем владе и избором предсједништва прије него што је Дом народа у потпуности формиран. Ситуација је резултат лоших закона који отежавају формирање владе и институција и развлаче процес. Међутим, проблем је у суштини политички: ХДЗ-ови су чини се били сувише похлепни у својим захтјевима у вези са министарским позицијама, а СДП се често понашао као побједник посљедњих мјесеци. То нажалост не улијева наду да ће се у наредним годинама створити конструктивнија политичка атмосфера.  Недавно истраживање у вези са етничким дистанцама у БиХ показује да су међусобне тензије и даље присутне и да не постоји јединствен став према прошлости нити према будућности земље… Ако је БиХ Југославија у малом, како је често називају, шта можемо очекивати у смислу развоја међунационалних односа?Морамо направити разлику између различитих визија земље и етничке дистанце. Анкете рађене током посљедње деценије показују да су међуетничке тензије генерално ниске, иако је виђење прошлости и будућности подијељено. Због тога треба да одвојимо политичке визије од свакодневног искуства. Друго, подјеле у вези са уређењем државе су у функцији политичке реторике. У периоду између касних деведесетих и 2005. и Срби и Хрвати су све више прихватали БиХ као државу. Тек од 2006. Тај број поново опада међу Србима. Шта се десило? Држава од тада није ојачала, нити је било настојања да се укине РС, мање је закона које је наметнуо ОХР или функционера које је смијенио. Тако да је разлог опадања подршке према БиХ од 2006. године наовамо немилосрдна политичка кампања СНСД-а и медија које контролише против државе.Када говоримо о ширем регионалном контексту, како коментаришете реакције Срба и Хрвата на хашку пресуду хрватским генералима, Анти Готовини и Младену Маркачу? Многи аналитичари кажу да подсјећају на атмосферу деведесетих....Реакција указује на то да становништво у регији још увијек различито гледају на прошлост а многи И даље не признају злочине које су армије починиле у њихово име.. Али ја и даље мислим да се ситуацију у многоме разликује од деведесетих. Сукоб током деведесетих је био заснован на различитим визијама будућности. Једно је навести људе да изађу на улицу током једног дана да протестују, али много је озбиљније када би људи били спремни да на основу тога доносе своје политичке одлуке. Тренутно нема смисла да се ван Босне, рецимо у Хрватској или Србији, грађани изјашњавају о питањима која се не тичу њиховог економског интереса. Тамо популистима који говоре о националним питањима не иде баш најбоље. Према томе, пресуде откривају колико је регија И даље подијељена када је у питању прошлост, али изгледније је да ће то остати кратки тренуци прије него развој који ће диктирати опасну политику.Како оцјењујете развој односа међу бившим југословенским републикама? Да ли ће овај простор икада престати да буде “буре барута”?Ја мислим да Балкан више није буре барута. Озбиљна политичка неслагања и даље постоје и било би неразумно предвиђати стабилност без конфликта. Међутим, мало је назнака да постоји спремност за неки насилан сукоб. Велики је јаз између жестине политичких неслагања и комуникације у свакодневном животу која је далеко боља. И даље ће суочавање с прошлошћу бити изазов, али није неопходно да се постигне заједничко схватање прошлости, довољно је да се елиминишу највећи митови и да се сви сложе око основних чињеница. Иницијативе као што је РЕКОМ које настоје да се суоче с прошлошћу су  кључне за даље напредовање. Поред тога, постоји потреба за убједљивим заједничким пројектима који се фокусирају на будућност. Једини такав пројекат су европске интеграције. Тренутно је тај пројекат доста изгубио на својој привлачности. ЕУ ће овдје морати направити много убједљивији случај не само о томе шта ЕУ интеграције значе већ и у смислу стварне промјене за грађане и како интеграције нису само везане за богатство већ и за норме. Надаље, ЕУ треба брже да приближи земље из регјие. Мислим да би било корисно да све све земље Западног балкана прогласе кандидатима и да преговори започну што скорије. Овај интервју објављујемо 9. маја, на дан побједе над фашизмом у Европи али и Дан Европе. Господине Биебер, колико је БиХ у овом тренутку далеко од Европе?БиХ јесте у Европи. За интеграције у ЕУ ће бити потребно доста времена. Легислатива у БиХ је била спора протеклих година. Том брзином, биће потребне деценије да се БиХ прикључи ЕУ. Свакако да се реформе морају убрзати у БиХ наредних година, јер ће спорост реформи само продубити кризу у БиХ.

Разговарао : Елвир ПадаловићИнтервју превела Милица Плавшић

Енглеска верзија доступна / Енглисх версион аваилабле хере


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.