Француски предсједник билда мишиће: БиХ јесте проблем! Не онакав како то види Макрон из скучене перспективе

Главно питање нису ни Сјеверна Македонија ни Албанија него Босна и Херцеговина, која се суочава с проблемом повратка джихадиста"

Milovan Matić / 08. новембар 2019

Ово је рекао француски предсједник Емануел Макрон. Он је у интервјуу Тхе Ецономисту казао да је Босна и Херцеговина "темпирана бомба која куца тик уз Хрватску".


Занимљиво је да Макрон на овај начин издваја БиХ као проблем на рубу ЕУ и то у виду исламистичке пријетње, баш као што су то неаргументовано тврдили политички представници Хрватске, прије свега предсједница Колинда Грабар Китаровић.  


Према његовим ријечима, Босна и Херцеговина "суочава се с проблемом джихадиста повратника".

 

"Увјерен сам да, прво, морамо реформирати своје процедуре за чланство у Еуропској унији јер оне више не служе сврси. Нису стратешке. Такођер нису ни политичке него превише бирократске и неповратне, а морате бити у стању у неким тренуцима размотрити питање реверзибилитета."

 

"Друго, ако сте забринути за ову регију, главно питање нису ни Сјеверна Македонија ни Албанија него Босна и Херцеговина. Она је темпирана бомба која куца тик уз Хрватску и која се суочава с проблемом повратка джихадиста", рекао је Мацрон.


Као посебан проблем навео је и потребу измјена и процедура примања нових чланица у ЕУ прије почетка преговора.

 

"Ако то успијемо реформирати у надолазећим мјесецима, бит ћу спреман поновно почети преговоре – ако и они учине додатне напоре. Не желим ниједног новог члана док не реформирамо саму Унију", истакнуо је француски предсједник.

 

Говорећи о противљењу Француске да се Сјеверној Македонији и Албанији одобри почетак преговора о уласку у ЕУ, поручио је да се "половица држава Уније противи томе да преговори почну с Албанијом".

 

"Већина се залагала за отварање према Сјеверној Македонији, али је готово половица била против отварања према Албанији. Фатална грешка", констатирао је Мацрон.


"Реалност је да, ако се ЕУ не отвори Албанији, нанијет ћемо страшну трауму регији. Свугдје постоје заједнице на албанском језику. Ако понизите Албанију, трајно ћете дестабилизирати регију", додао је.

 

На Мацронове изјаве реагирао је предсједатељ Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић, који ће у петак позвати на разговор француског велепосланика у Сарајеву Гуиллаумеа Роуссона.

 

Комшић од њега очекује да разјасни ставове предсједника Мацрона изнесене за Тхе Ецономист.


У исто вријеме огласио и други члан Предсједништва, Милорад Додик који је изнио другачије мишљење од свог колеге наводећи да је француски предсједник својом изјавом о БиХ као “темпираној бомби”, признао да је овако накарадно устројена БиХ опасност за ЕУ због исламског тероризма.


– Захвалан сам предсједнику Макрону што је свјетској, али и својој јавности саопштио истину на коју дуже времена указујем, када је ријеч о БиХ, а због чега сам трпио критике неких из међународне заједнице, којима није одговарала истина о стању у БиХ. То што је саопштио Макрон је одговоран приступ рјешавању тих проблема са којима се суочава БиХ – рекао је Додик.


И члан Предсједништва Шефик Джаферовић коментарисао је данас изјаву француског предсједника.


"Од 2016. године није забиљежен ниједан одлазак на ратишта у Сирији. Босна и Херцеговина је подузела мјере да тај проблем ријеши. Основни проблем БиХ су снаге које желе подјелу БиХ и то господин Мацрон зна. И то је и кривица и међународне заједнице”, поручио је Джаферовић.

 

Ипак, да је Макрон претјерао и да срља из грешке у грешку тврди саговорник Бука портала Давор Ђенеро, политички аналитичар из Загреба. 

 

Због свега тога највише ће испаштати земље региона, а како он наводи, једини циљ француског предсједника јесте да се што боље позиционира у ЕУ и наметне као први лидер Уније. 

 

„Кад направите једну грешку и онда је покушате оправдати, догађа вам се да се само још више закопавате у живо блато. Било би пуно паметније да је признао да је погријешио кад је ријеч о Сјеверној Македонији и Албанији, умјесто што и даље наставља антагонизирати земље у сусједству на начин на који то ради. Истина је да БиХ јесте кључ консолидације Балкана и јесте тренутно највећи проблем, али не на начин на који то види господин Макрон из своје скучене и сужене парспективе. Она јесте проблем, али тај проблем није тамо гдје то види Макрон. Проблем је у луђачкој дејстонској кошуљи и разградњи БиХ као јединствене државе коју спречавају да профункционира као нормална држава. А одговорност ЕУ за БиХ је огромна“, рекао је Ђенеро.

 

Он наводи да је то у протеклом раздобљу дио ЕУ лидершипа и схватао и отуд и онај индивидуални приступ БиХ кроз Британско-нјемачку иницијативу. 


Каже да би и данас то требао бити приоритет ЕУ, а не нека прича о исламистичкој опасности која долази из БиХ. 


„Европа има озбиљне проблеме, али они се не могу рјешавати блокадама притупа за нове земље, антагионизирањем САД-а и релативизирањем односа према Путиновој Русији. Једини начин одржања ЕУ је инсистирање на принципима на којима је функционирала најбоље, а то је отворено тржиште и демократско уређење држава. На томе треба и даље инсистирати у државама сусједима ЕУ. Сјеверна Македонија је показала велику спремност за демократизацијом, али једноставно није адекватно награђена“, рекао је Ђенеро.

 

Према његовим ријечима, Макрон се по неким одредницама враћа „деголизму“. 

 

Једна од вањско-политичких одредница „деголизма“ је било схваћање Европе као јединственога простора од Атлантика до Урала и то на неки начин Макрон покушава и данас. 

„Зато отвара простор Русији када је ријеч о односима са ЕУ и покушава наћи некакву нишу за интензивнију комуникацију између Уније и Русије. Са друге стране, као здраво за готово узима данашње стање у САД-у гдје имамо администрацију која није склона сарадњи са ЕУ, али она има свој вијек трајања и мало је вјероватно да ће оваква ситуација трајати јако дуго и претворити се у нешто што је вјечно. Зато не треба отписивати ни НАТО ни сарадњу Европе и САД-а.“ 

 

Он наводи да Макрон на овај начин жели појачати своју позицију и у Франсцуској у односу на десницу, због чега билда мишиће на Сјеверној Македонији и Албанији, али и осталим земљама из приступног процеса. 


„Жели и искористити ситуацију у којој је њемачка канцеларка на одласку, а њемачка Влада не успјева генерирати неку алтернативу, па он појачава свој утицај унутар ЕУ. Све то ради да би увјетовао наставак процеса проширања остварењем онога што је он замислио као пут консолидације ЕУ са Француском у повећаном значењу.“

 

Он је додао да су овакви поступци недопустиви и тиме се само јача онај дио политичке класе који је антиреформски. 


„Ми већ имамо одговоре у појединим джвама које виде могућност краткорочног профита од таквог стања. То је прича са „малим шенгеном“. Све то гура Балкан у један процес заостајања који би максимализирао добити актуелних политичких снага, а с друге стране са ЕУ скидао било какву одговорност за ово стање“, рекао је Ђенеро.

 

Осврнуо се и на могућност окретања земаља региона „на другу страну“ након лошеих и неохрабрујућих сигнала из ЕУ. Како каже, Унија и даље има моношпол на Балкану, али се не смије занемарити све већи финансијски улазак Кине на ове просторе.


Са друге стране, Русију не сматра као ривала који би могао парирати Европи, посебно због њеног тешког економског стања. Зато он тврди да она не може бити никаква алтернатива ЕУ.

Ђенеро је говорио и о могућностима за земље из региону које се отварају након што хрватска преузме предсједање ЕУ.
„Као предсједавајућа Хрватска може отворити само једну тему која је важна за балкан, а то је питање проширења. она ће то сигурно покушати, али ту неког резултата, у данашњим околностима неће бити. међутим, Хрватска ће покренути једно друго питање које је битно, а то је питање демографских политика унутар ЕУ. Демографска политика ЕУ је ослоњена на околне земље из којих узима радну снагу која јој је потребна, што доводи до демографске катастрофе у свим тим земљама, па и самој Хрватској као рубној земљи. То је питање које ЕУ, ако не жели направити тотални хаос на том рубу мора ријешити у што краћем року.“  


 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.