Na albumu se nalazi deset pjesama, među kojima su i dva već objavljena singla, duet s Hornsman Coyoteom "Još uvek ima nade" i "Stari lek". Ovaj bend aktivan je preko trideset godina i jedan je od najpopularnijih rege bendova sa ovih prostora. Povodom izlaska albuma razgovarali smo za BUKU sa frontmenom DAB-a Jovanom Matićem.
Vaši fanovi dugo su čekali na novi album. Zašto ste pravili toliku pauzu?
JOVAN: Najpre, treba reći da je pauza bila nedopustivo duga. Razlozi su višeslojni i uglavnom vezani za dilemu na koji način i u kom pravcu nastaviti sa radom, pa čak i da li uopste nastaviti sa radom. Naš prethodni album "Vreme vode" je po svojoj složenosti verovatno predstavljao određeni vrhunac u poimanju produkcije i shodno tome i postavljenim standardima prouzrokovao je i sve ove dileme. Da li je uopšte bilo uputno pokušati još jednom istom tom procedurom doći do rezultata koji je, bar za nas, dovoljno uzbudljiv. Uz to, moje lično uverenje je da se određeni broj ljudi, da kažem "potrošio" u svemu ovome i da samo kao bend zapali u krizu pre svega identiteta. Mnoge druge postave sa kilometražom poput naše bi obično takve periode prevazilazili privremenim prestankom rada. Mi nismo. Pokušavali smo na svaki način da pronađemo put za dalje. Jedino što smo pronašli jesu nove dileme koje su vremenom prouzrokovale razlaz u mišljenjima i konačno pred kraj 2015-e i početkom 2016-e razlaz između glavnih kreativnih poluga u grupi. Ceo taj period bio je pre svega mučan za naše poštovaoce koji su strpljivo čekali na nove pesme. Srećom to je sada iza nas.
Ima li nešto specifično na ovom albumu što ga razlikuje od prethodnih?
JOVAN: Upravo smo, kako sam to opisao i u prvom odgovoru, od proleća 2016-e krenuli iznova, "resetovali" smo sistem i pokušali, a i uspeli, da pronađemo novu radost u bavljenju muzikom. Ta dobra energija imala je za rezultat mnoštvo novih ideja, a album "Ako ne znaš šta da radiš" predstavlja prvih deset u uobličenoj formi. Ono što ovaj album razlikuje od prethodnih jeste činjenica da smo uspeli da sebe iznova izmislimo da budemo novi mi, a da pritom ostanemo sve ono što su ljudi voleli kod nas. Nije retko da grupe koje ovoliko dugo postoje objave album tek reda radi, kao izgovor da krenu u još jednu turu koncerata. Ovde to nikako nije slučaj. Pesme koje vam predstavljamo ovim albumom činiće, u to nemamo nikakve sumnje, okosnicu naših budućih nastupa i čvrsto verujemo da će vam prirasti za srce bar onoliko koliko i sve prethodne pesme koje ste zavoleli. Nove pesme su nastale u dahu, to je prosto jedna energija, jedan uhvaćeni trenutak i to čini njihov glavni kvalitet. Vratili smo se korenima, osnovama muzike onakvim kakve su bile onda kada smo zavoleli reggae, kada je postao internacioanlna fora.
Koje su teme koje prevladavaju u pjesmama?
JOVAN: Kao i obično bavimo se čitavim dijapazonom tema i to u slučaja ovog benda nije nikakva novost. Sve emocije smo obišli i to prilično slikovito označavaju naslovi pesama. Mislim da smo i u pogledu poruka koje šaljemo napravili određeni pomak, a da smo pritom ostali verni sebi. "Ako ne znaš šta da radiš" su deset predložaka kako se postaviti u ovo vreme. Mislimo da naše poruke jesu validne za čitav naš region i da svakome nude istu meru empatije, utehe i ohrabrenja jer smo uvereni da svi mi prolazimo i živimo sličnu stvarnost. Album je naš doprinos dobroj volji i boljem razumevanju.
Imali ste i goste na albumu.
JOVAN: Jedan od ključnih događaja u našem preporodu odigrao se u maju 2017. kada se naš stari drugar i praktično moj duhovni sin Hornsman Coyote javio sa predlogom za saradnju. Pesma "Još uvek ima nade" bila je prva stanica povratka u život našeg banda i ona, logično, zatvara ovaj album. Od te saradnje je sve krenulo i normalno je da pesma bude na set listi ovog izdanja. Čini mi se da je imala ogroman značaj i za njega i za nas i da nas je sam bog pogledao kada nam je dao dovoljno inspiracije da je realizujemo. Stoga hvala joj.
Pevačka grupa "Jenđe" bavi se starom pesmom, narodonom pesmom sa ovih područja. Grupa je prirodni nastavak onoga što je radila pevačka grupa "Paganke" sa kojima smo imali saradnju jos 1995. na albumu "Reggaeneracija". Još tada se javila ideja da ukrstimo tu našu vokalnu tradiciju sa reggae muzikom. Dugo se čekalo na priliku da se ideja realizuje i eto, sada sa novom energijom koju smo pronašli, pojavila se mogućnost da se ostvari ta zamisao. “Jenđe” gostuju na uvodnoj pesmi naše albuma i simbolički najavljujemo time svoj naredni album koji ce biti dovršen do kraja proleća. Album će se zvati "Samit" i biće zajedničko delo "Jenđi", "Paganki" i Del Arno Banda.
Kako rege muzika kotira danas na domaćem i inostranom tržištu?
JOVAN: Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje. Da budem iskren, nemam pojma kako stoje stvari izvan našeg područja. Kod nas je činjenica da je autorska muzika po strani i da je suzio prostor u kome može da se predstavi ljudima. Moj utisak je da učestvujemo u trci pod neravnopravnim uslovima i to je za žaljenje.
Vi ste već dugo na sceni. Da li ste ikada pomislili: "Zašto mi sve ovo treba"?
JOVAN: Da li je iko od nas koji živimo na ovim prostorima prošao bez te dileme? Ja znam da nisam, međutim, srećom po mene, nisam od onih koji odustaju. Nikada, sem primisli, nisam otišao dalje u razmatranju takve opcije. Odustajanje nije opcija, ne ako sviraš reggae. Cena zna da bude visoka za ovakvu odluku, traži odricanje, traži prečesto da posmatraš mnogo manje kvalitetne ljude kako su uspešniji, a to je nešto što svi možemo da uočimo oko sebe kakvim god poslom da se bavimo. Bilo kako bilo nema odstupanja.
Koliko politička scena u državi utiče na muzičku?
JOVAN: Šta god ko mislio, politika, vlast i moć uvek su u istoriji čovečanstva imali uticaja na umetnost. To je prosto tako i ko god vam tvrdi suprotno nije upućen u to kako stoje stvari. Čovek bi pomislio da u novija vremena možda to i nije tako, ali se izgleda niko ne želi odreći poluga koje pruža umetnost. Forsiranjem određenih estetskih modela vi praktično utičete na uobličavanje društva i na to kakva će, bar ona većinska, publika biti. Mislim da sam dovoljno rekao.
Kakvo je vaše mišljenje o angažovanosti muzičara?
JOVAN: Ja verujem jedino u iskrenost autora šta god pisao. Angažovanost stvar svačijeg pojedinačnog senzibiliteta. Ona sama po sebi ne govori mnogo o autoru. Možete se baviti angažovanim temama i pritom biti veoma osrednji kao autor, a možete i pisati vrhunske ljubavne stihove. Svejedno, lično verujem da kao autor ne mogu da se pravim da živim u drugom okruženju nego u ovom u kojem jesam. Delim stvarnost sa svojim komšijama i sugrađanima i od nje ne želim da bežim već je upravo beležim onoliko koliko moj talenat to meni dozvoljava.
Da li su i zašto devedesete bile plodonosnije za bendove? Danas kao da je mnogo manje bendova nego ranije.
JOVAN: Zapravo ovo pitanje pokazuje koliko sam u pravu kada govorim o suženom prostoru za predstavljanje rada autora ovog područja. Nije tačno da ima manje bendova, ali je sasvim tačno da oni nemaju više gotovo nikakav način da informaciju o svom postojanju doture do potencijalne publike. Nisu u tom smislu 1990. bile bolje, ali je tačno da je taj prostor u tim godinama bio veći. Danas se stiče utisak da je interes da informacije o autorima i njihovom radu što je moguće manje dopru do šire javnosti.
Koji su planovi DAB? Hoćete li praviti turneju povodom novog materijala?
JOVAN: Naš plan je uvek jednostavan. Svirati što je više moguće i to ćemo pokušati. Paralelno dovršavamo rad na albumu "Samit", a na jesen počinjemo pripreme za naredni studijski album koji treba da očekujete na proleće 2020. Dugo već nismo bili u Banjaluci i nadamo se da ćemo uskoro moći da se sa vama družimo. Iz tog grada nosimo samo najlepše uspomene i jedva čekamo da se ponovo vidimo sa svima vama.
Poruka čitateljima BUKE?
JOVAN: Ljubav, razumevanje, empatija i nikada odustajanje od cilja.
