Гитариста године за 2020. Игор Паспаљ за БУКУ: Основа свега је концентрација, вјежба и студиозан рад

Да би постигао успјех и посао врхунски гитариста Игор је морао мукотрпно да вјежба свакога дана и по више сати.

Ernest Bučinski / 02. фебруар 2021

 

Игор Паспаљ добитник је признања о којем је сањао још као тинејджер када је први пут узео гитару у руке и кренуо упорно и озбиљно да вјежба. Проглашен је за ”Гитаристу године 2020.”  у оквиру традиционалне годишње додјеле најпрестижнијих свјетских музичких магазина "Гуитар Wорлд" и "Гуитар Плаyер". Ова награда Игора није промИјенила, јер он је и даље остао на земљи, као млади умјетник и инструктор гитаре који на ово признање гледа као на разлог више да усавршава технику свирања омиљеног инструмента, али и могућност да своје знање пренесе гитаристима широм планете. 

У разговору са Игором новинар магазина Бука сазнао је неке детаље везане за саме почетке каријере овог младог музичара, а причали су и о његовим будућим плановима. 

”Гитару сам почео да свирам са својих тринаест година. Када сам одлучио да се озбиљније бавим свирањем, уписао сам се у Средњу музичку школу. Завршио сам је, а затим уписао  Академију умјетности у Бањалуци, гдје сам и магистрирао. Након тога сам се запослио као виши асистент на тој Академији. Све вријеме сам завршавао теорију, мада из гитаре никада нисам имао формално образовање. Гитару сам увијек свирао некако упоредо са тим формалним образовањем и то са разним бендовима, почевши од група са којима сам наступао по кафићима и клубовима, па до неких већих бендова и стејджева. Све то се дешавало до 2014. године, када сам отишао у Дубаи, гдје сам наставио да се професионално бавим музиком. Радио сам у ”Америцан Сцхоол оф Дубаи” гдје сам предавао гитару, а имао сам и професионалне уговоре са многим бендовима из Британије, Јужне Африке, Аустралије и Америке, са којима сам имао наступе. Све је то трајало до марта 2020. године када је почела глобална пандемија и тада сам се вратио у Босну и Херцеговину”, рекао је Игор описујући своје музичке кораке.

Проглашење за ”Гитаристу године 2020.” од стране часописа  "Гуитар Wорлд" и "Гуитар Плаyер" Игору је донијело огромне бенефите.

”Ова награда ми стварно значи много. Прошло је мјесец и по дана како сам добио признање, а већ ми је пристигло много понуда и интернет послова који су порасли буквално за пар стотина процената. Дошао сам у ситуацију да морам да одбијам послове. Све то је допринијело мојој глобалнијој популарности. Ипак, мени та награда више значи у приватном смислу, јер сам добио огромну сатисфакцију за уложен труд. Одрастао сам читајући магазине "Гуитар Wорлд" и "Гуитар Плаyер" тако да ми признање много више значи приватно, него када се гледа са те професионалне стране”, објаснио је музичар.

 

 

Признање које је добио привукло је многе музичаре да са Игором ступе у контакт како би их подучавао и преко интернета давао музичке инструкције. 

”Дошло је до пораста интересовања многих гитариста широм свијета за приватне часове, самим тим и цијена тих приватних часова је скочила. Имам и понуде за снимање разноразних материјала за многе бендове и извођаче и позиве да гостујем на појединим албумима, тако да се у том смислу интересовање повећало буквално за пар стотина процената. Имам понуде за гостовања у земљама у којима никада раније нисам био, државе типа Марока или Либана. За сада све то, наравно, стоји на причи и договорима док се не заврши ово с глобалном пандемијском ситуацијом. Али разне понуде и позиви се свакодневно дешавају, што ми је изузетно драго”, рекао је Игор. 

Међутим, да би постигао успјех и посао врхунски гитариста Игор је морао мукотрпно да вјежба свакога дана и по више сати.

”Када сам озбиљно ”загризао” за гитару знао сам вјежбати и по седам-осам сати дневно. Наравно временом су дошле све веће обавезе и то што се тиче конкретних ствари везаних за музику: снимања, прављења аранжмана, свирања за друге бендове, тако да се све мање има времена за те неке техничке вјежбе. Али свирајући нон-стоп техника свирања се одржава и истражују се неке нове свирачке финесе. Углавном, што се више вјежба, то боље, али гитаристи треба да знају да не смију вјежбати било како, вјежбати се треба правилно. У току вјежбања гитариста треба да буде у потпуности усредсређен на оно што свира. Ја сам срећом почео прије овог YоуТуба и видео туторијала. Примијетио сам да млади гитаристи крену са праћењем техника на туторијалима, а заврше гледајући неке смијешне видео клипове. Дешава се да та два сата које би требало да искористе за ефективно вјежбање проведу уз екране не свирајући ни петнаестак минута”, објаснио је музичар.  

Игор је и прије него што је добио признање сарађивао са познатим гитаристима Ендијем Джејмсом из бенда ”Фиве Фингер Деатх Пунцх”, Джастином Дерикоом гитаристом пјевачице Пинк, а како каже, у задње вријеме је у контакту и са Джеф Вотерсом оснивачем и гитаристом бенда ”Аннихилатор”. Ипак, због пандемије и опште глобалне забране наступања на великим сценама, Игор није добијао понуде за наступе од неких познатијих музичара, мада није искључено да ће временом и до тога доћи.

”До сада није била конкретна понуда за наступе са неким свјетским величинама, али свакако позив за гостовања у разне земље широм свијета већ постоје. Видјећемо како ће све бити када пандемија заврши. Тешко је сада планирати и знати шта ће будућност донијети”, објаснио је Игор. 

 

 

На овог талентованог музичара утицали су многи гитарски магови, а Игор је набројао неке од њих.

”Међу првима који су имали утицаја на мене свакако је плејада гитариста из осамдесетих, на првом мјесту је Еди Ван Хејлен, јер када сам њега чуо дефинитивно сам одлучио да се бавим гитаром. Након њега, много их је, али ћу неке набројати: Ингви Малмстин, Пол Гилберт, Стив Вај, Сатриани и многи, многи други. Ту је наравно и неприкосновени Гатри Гован, а много је ту и младих имена који су апсолутно монструозни свирачи типа једног Федора Досумова из Русије или Андре Ниерија и Матеуса Асата из Бразила, Грег Кохија из Америке и да не набрајам, јер стварно има сјаних гитариста”, навео је музичар.

Он је истакао двије гитарске легенде са ових простора које су неприкосновене, а то су Влатко Стефановски и Радомир Михаиловић Точак. 

”Са правом њих двојицу одвајају од других, јер они су заиста двије гитарске величине бивше државе. Ипак, многи гитаристи су запостављени, а неки од њих су одиграли значајну улогу у развоју те гитарске рок сцене. Можда ће некоме изгледати чак и чудно, али ја бих ту споменуо и Горана Бреговића, који је имао свој особен стил свирања, како год то људи тумачили. Ту је Јосип Бочек, Бане Јелић, ту су и босанскохерцеговачки гитаристи Мурис Верајић и Емир Хот. Све су то сјајни гитаристи, а ове посљедње које сам набројао су из реда млађе генерације. Али Стефановски и Точак, наравно, имају статус апсолутних легенди и значајно мјесто у оном ширем музичко-историјском погледу”, рекао је Игор. 

 

На крају разговора, овај фантастични музичар дао је професионални савјет младим гитаристима који тек треба да савладају свирање гитаре и запливају у музичке воде.

”Када сам почео свирати, једва сам чекао да дођем до неких нотних записа, таблатура или ВХС снимка који су служили као данашњи туторијали на Yоу Тубе каналима. Сада је све то доступније и сви ти материјали се могу добити бесплатно на један клик. То младе гитаристе збуњује, па не знају гдје прије да се окрену. Много је дистракција и разноразног материјала тако да колико год је једноставно доћи до њих млади музичари се требају држати онога што их неће збунити и што ће их научити правим стварима. Када је моја генерација почињала са свирањем, долазили смо тешко до материјала из којих смо учили, али смо вјежбали по неколико сати и радили јако студиозно”, објаснио је је Игор. 


 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.