"Гледали су вам жене, дјецу - знају што дома радите"

Бивши шпијун ЦИА-е дао је експлозивни интервју о томе како је преко компјутора гледао људе у њиховим домовима о чему је управо објавио мемоаре

BUKA portal / 28. децембар 2019

 

Американац Едwард Сноwден написао је мемоаре. Крије се у Москви откако је побјегао из САД-а. Посљедњих дана дао је, након дуго времена, неколико интервјуа највећим свјетским новинама јер му управо из тиска излази књига коју је назвао 'Перманент Рецорд'.

Гуардиану је испричао како данас живи у главном руском граду, камо је дошао прије шест година, те боји ли се још увијек да ће га пронаћи и убити америчке тајне службе или је почео живјети нормалним животом иако живи на тајној адреси. 

Едwард Јосепх Сноwден је уздрмао свијет 2013. године. Након што је радио за ДЕЛЛ, ангажирали су га као хонорарца у ЦИА-и а онда је добио увид у строго чуване документе Националне сигурносне агенције.

Радио је на прислушкивању и ухођењу грађана преко компјуторских екрана и телефона. Имао је приступ свим маиловима, СМС-порукама, цхатовима...И схватио да се најгрубље крши приватност људи, што га је силно разочарало. Одлучио је да неће бити дио тог сустава.

Средиште прислушкивања у срцу Хаваја

Покушао је најприје на то упозорити шефове, но нису на њега обраћали пажњу. А онда је покупио на тисуће докумената и доказа како тајне службе надзиру обичне грађане и затим дао отказ Националној сигурносној агенцији у уреду на Хавајима.

Сјео је на авион и 20. свибња 2013. допутовао је у Хонг Конг. Десетак дана касније новинарима Гленну Греенwалду, Лаури Поитрас и Еwену МацАскиллу открио је први пут класифициране документе које је донио са собом и који су били доказ о надзору који над грађанима обављају америчке и британске шпијунске агенције. Приче и документиускоро су објављени у Гуардиану и Wасхингтон Посту.

Слиједила су открића у Дер Спиегелу и Тхе Неw Yорк Тимесу, па је на 30. Сноwденов рођендан, 21. липња 2013., америчко Министарство правосуђа подигнуло против њега оптужницу за шпијунажу и крађу владине имовине.

САД му је укинуо путовницу и почео је лов. Сноwден је из Хонг Конга одлетио за Москву и тамо затражио азил. Знао је да би, уколико га ухвате и врате у Америку, могао провести у затвору и неколико десетљећа. Више од мјесец дана живио је на аеродрому Шереметјево, а онда су му Руси одобрили азил и сад има тамо боравак до 2020. године. У Москви се у међувремену оженио и ту ће живјети до даљњег.

Како је рекао новинару Гуардиана, има осјећај да је непријатељство према њему у САД-у тијеком година спласнуло и да су чак и његови бивши жестоки критичари признали да након тих открића 'живимо у бољем, слободнијем и сигурнијем свијету'.

'Нису имали појма да их гледамо'

У мемоарима који су објављени ових дана, Сноwден је открио и много неугодних чињеница о самом себи. 

"Најгора ствар је кад сам схватио колико сам био наиван и пун повјерења и како ме то могло претворити у алат сустава који ће користити моје вјештине да би се направила глобална штета. Глобална технолошка заједница, чији сам и ја дио, најдуже је била аполитична. Наша повијест размишљања је:"Учинит ћемо свијет бољим."

А онда је сплетом околности схватио што заправо ради. 

"Морате знати да сам у почетку радио за ЦИА-у и нисам ни знао за масовни надзор. Тек кад су ме вратили у сједиште НСА, одакле сам на крају дао отказ, добио сам задатак да радим с тим алатом за надзор. Доша је тип који ме подучавао том програму 'Присм'. Понекад би се вртио на столици и забављао се показујући ми голотињу код циљаних особа. Кад би се појавила на екрану и гола жена  оног кога би надзирали, он би задовољно узвикнуо:'Бонус!'." 

На питање кад је био пријеломни тренутак кад је схватио да то више не може радити, Сноwден каже да је то почео схваћати постепено. 

"Схватио сам да користим алате за масовни надзор. Али све је то било врло апстрактно. И одједном заправо видите особу која вас гледа кроз екран. Она наравно не зна да те гледа. Али схваћате да, док људи с компјуторског екрана нешто читају, ми читамо њих. Требала ми је цијела вјечност да развијем осјећај скепсе и нелагоде. Али једном кад је почело, некако се наставило развијати јер сте све свјеснији. Све више уочавате контрадикцију између оног што вам ваши послодавци говоре и оног што заправо раде." 

Навео је и неколико конкретних примјера како је то изгледало, а изгледало је каоОрwеллов Велики Брат.

"На примјер, пратили бисмо рачунало у библиотеци и укључили камеру да стварно проматрамо кориснике. И снимили бисте их и онда снимку спремили у датотеку видеозаписа у случају да касније та особа постане занимљива. Имамо неколико таквих слика из ирачких цyберцафéа. Тако сам некако наишао на снимку једног момка који је био инжењер негдје у југоисточној Азији и пријавио се за посао на неком свеучилишту за које се сумњало да је повезано с нуклеарним програмом или цyбер-нападом, не сјећам се више. Углавном, увијек постоји неко оправдање зашто некога треба снимити. А тај је човјек имао у том тренутку у крилу своје дијете које је невино тукло по типковници", присјећа се Сноwден.

"Ако паднем кроз прозор, значи да сам гурнут"

Како каже, унаточ таквом послу, никад није због тога пао у депресију, нити је имао суицидалних мисли.

"Не, ово је врло важно рећи. Нисам сада, нити сам икад помислио на самоубојство.Имам филозофски приговор на идеју самоубојства и ако ми се догоди да паднем кроз прозор, можете бити сигурни да сам гурнут."

На питање новинара 'Дер Спиегела' зашто баш сад мемоари, Сноwден одговара:

"Зато што мислим да је важније него икад објаснити јавности сустав масовног надзора и масовне манипулације. И не могу објаснити како су настали ови сустави без објашњења моје улоге у њиховој изградњи. Зашто нисам објавио прије? Прије четири године Барацк Обама био је предсједник. Прије четири године Бориса Јохнсона није било, а АфД ( њемачка десничарска популистичка странка Алтернатива за Нјемачку ) још увијек је била нека шала. Али сада се 2019. више нитко не смије. Кад гледате свијет, када гледате растућу подјелу друштва, када видите овај нови вал аутократа који се надвија над многим земљама. Политичке и комерцијалне класе схваћају да могу користити технологију како би утјецале на свијет у таквом опсегу какав раније није био могућ. Видимо да су наши политички, правни, социјални сустави нападнути", каже Сноwден.

"Надзорне камере су опасност"

У мемоарима је први пут детаљно описао позадину цијеле афере и оног што га је довело да открије детаље о тајним програмима које су проводиле америчка НСА и британско сједиште Говернмент Цоммуницатиона Хеадqуартерс – владин средишњи уред за комуникације.

Ових 18 година од напада 11. рујна, Сноwден описује као "литанију америчког уништења самоуништењем, с објавом тајних политика, тајних закона, тајних судова и тајних ратова".

Сноwден је такођер упозорио: "Највећа опасност и даље је пред нама. Профињена способност умјетне интелигенције, попут препознавања лица и узорака. Надзорна камера опремљена умјетном интелигенцијом није само пука направа за снимање, она би се могла претворити у нешто попут аутоматизираног полицајца.“

Забринут је да ће се америчка и друге владе уз помоћ великих интернетских компанија кретати према стварању трајних записа свих људи на земљи, биљежећи цијели њихов свакодневни живот.

"Мислим да је један од највећих проблема у свијету шпијунаже то што се обавјештајни подаци не одвајају од прикривених акција, пропаганде и утјецаја. Требамо тајне службе, оне смањују вјеројатност рата. Проблем је када те службе постану властита институција која не реагира на жеље законодаваца, креатора политика и јавности, већ је заправо обликују и усмјеравају. Увијек ће рећи: "Гледајте, ако не знате ово или оно, људи ће умријети'. Али то готово никада није истина. Морамо зауставити прикупљање података. Ако цијело вријеме гледате све на свијету као опасност, то је заиста проблематично, јер то мијења карактер друштва."

"Ваш мобител сваке минуте шаље тисуће информација"

На питање је ли интернет подли алат, Сноwден каже да није, да он функционира изврсно, али за погрешне људе. 

"Што данас имамо? Имамо Фацебоок, Гоогле, велике центре података у цијелом свијету, а ти момци даљински управљају нашим рачуналима. Своја питања шаљете Гооглеу. Кад тражите прави пут, питате Гоогле Мапс. Гоогле обрађује захтјев и враћа вам резултате. Исто је и с препознавањем гласа, Сири, Алеxа и осталима. Али данас су телефони енормно способнији него што су некад били. Захтјеви су рјешиви без ослањања на облак. А како да то учинимо? Тако да све ове могућности можемо почети премјештати натраг, јер на крају крајева, зашто Гоогле мора знати камо идете? Не требају то знати да би апликација географске карте функционирала. То није истина иако тврде да је."

Кад говори о корисничком задовољству сервисима као што су Гоогле и Фацебоок, Сноwден има своје виђење. 

"Погледајте свој мобител. Можете ли ми рећи што ради док је екран угашен? Са својим ауторитетом и искуством могу вам рећи да тај телефон комуницира стотине или тисуће пута сваке минуте. Повезује се с огласном мрежом, анализира ваше понашање, праћење ваше локације и тако даље. Главни проблем је што се то догађа без вашег знања и не види се. Претпоставимо да бисте једноставно могли уклонити икону и све би скривене активности престале, али бисте ли то учинили? Стално вас тјерају да одете на овај или онај прозор и притиснете једноставно 'слажем се' и онда вам живот постаје бољи. Ако вам то нитко други није оспорио, ја ћу."

Док Сноwден и даље сматра да је добро то што је учинио прије шест година, рекао је Гуардиану да се помирио да ће још дуго морати остати у Русији и да тако планира и своју будућност.

Открио је да се оженио с партнерицом Линдсаy Миллс прије двије године.

Како је рекао, више би волио да може живјети у САД-у или негдје попут Њемачке, али у Русији је опуштен и коначно је почео водити мање-више нормалан свакодневни живот. Мање је уплашен него кад је први пут стигао 2013. године, када се осјећао усамљено, изолирано и параноично како би га на улици могли убити амерички агенти који траже одмазду.

„Био сам врло тражена особа. Човјек којег тражи најмоћнија влада на свијету. Било им је свеједно хоћу ли завршити у затвору или под земљом. Само су хтјели да нестанем“, говори Сноwден.

Више не носи дебеле шалове, шешире и капуте с високо уздигнутим овратником. Опустио се, слободно шеће градом, вози се метроом, посјећује галерије, изложбе, концерте, гледа балет и дружи се с пријатељима у кафићима и ресторанима.

„Перманент Рецорд', књига која је објављена у уторак у више од 20 земаља, описује како га је посао одвео до најскривенијих тајни ЦИА-е и НСА, те како је бјежао у Хонг Конг, гдје се састао тајно с новинарима Гуардиана и предао им промеморију.

Документи су открили размјере масовног надзора Сједињених Држава, Велике Британије и њихових савезника. Високо је на америчкој листи тражених особа и ако му буде одређен притвор остат ће десетљећима у затвору.

На питање не боји ли се да ће завршити као Цхелсеа Маннинг или Јулиан Ассанге, Сноwден каже да не размишља о томе, иако рачуна и с том могућношћу:

"Надам се да не. Али да сам хтио живјети сигуран живот, још бих увијек сједио на Хавајима у рају, са женом коју волим, зарађивати огромну плаћу. Али што чини живот? Нисмо само оно што мислимо о себи, већ избор који доносимо. Ако се не могу вратити кући у своју земљу, барем ћу знати да сам ју учинио бољом. И без обзира на то што се догоди, то је нешто с чиме могу живјети."

Дотакнуо се и ситуације с америчким предсједничким изборима и утјецају Русије на Трумпову побједу.

"Русија је одговорна за много негативних активности у свијету, то је напросто тако. Је ли се Русија мијешала у изборе? Скоро сигурно. Но, мијешају ли се Сједињене Државе у изборе? Наравно. Они то раде посљедњих 50 година. Свака земља већа од Исланда мијешат ће се у све кључне изборе, а они ће то сваки пут негирати, јер то раде обавјештајне службе. То је разлог зашто постоје тајне операције и одреди за утјецање, а њихова сврха као инструмента националне моћи, јест одговорити на једно питање: Како можемо утјецати на свијет тако да побољшамо наш положај у односу на све остале земље?"

Америчка влада могла би му одузети тантијеме од продаје књиге, но предујам за њу је већ на његовом банковном рачуну.

У књизи је испричао све и о свом приватном животу, од рођења до данас, као и о особи коју зове 'љубав мог живота' – а ријеч је о његовој супрузи.

 

Анкете проведене у САД-у 2013. непосредно након открића, показале су да је био подједнак број оних који су на Сноwдена гледали као на издајника и оних који су сматрали да је херој.

"Смијешно је што је сада, шест година касније, контроверзна слика почела блиједити. Чак су и људи који ме особно не воле, сада почели увиђати тај чин као нешто добро, па говоре да „живимо у бољем, слободнијем и сигурнијем свијету због открића масовног надзора“, рекао је.

Један од демократских предсједничких кандидата, Берние Сандерс, рекао је да би желио видјети резолуцију којом би се Сноwден прекинуло трајно прогонство, док је чланица Конгреса Тулси Габбард, у свибњу рекла да би му она дала опрост.

"Смртно сам се бојао састанка Путин - Трумп"

Страхови да би Сноwдена и супругу Владимир Путин могао предати као поклон Доналду Трумпу нестали су откад су поновно захладњели односи САД-а и Русије.

Сноwден је рекао да га Русија доживљава као корисну промиджбу.

"Држава чије су политичке невоље легендарне, о чијим проблемима с људским правима слушамо сваки дан, коначно је добила једну свијетлу точку у њиховом односу према људским правима. Зашто би сад одустали од тога?“, пита се Сноwден.

Играо се с насловом својих мемоара, па каже да је књигу хтио назвати 'Нов заувијек' или 'Добродошли у заувијек' но онда се одлучио за 'Перманент Рецорд' што би се могло превести као 'Трајна евиденција', јер наслов одговара његовој забринутости због начина на који државне и приватне твртке чувају податке о нама.

Да би се супротставио томе, он се залаже за законодавну реформу и повећану употребу енкрипције од почетка до краја за заштиту е-поште, цхата и друге комуникације. Али то није довољно, каже, за сузбијање убрзаних технолошких промјена које омогућују веће нарушавање приватности и позива на свјетски просвједни покрет, сличан ономе за климатске промјене.

"Морате бити спремни заложити се за нешто ако желите да се то промијени и надам се да ће ова књига помоћи људима да сами то схвате и учине."

Данас 36-годишњи Сноwден живи у двособном стану на периферији Москве. Зарађује за живот углавном од хонорара које добива за предавања која држи студентима, активистима за грађанска права и другима у иноземству, путем видео везе.

Привремени азил добио је након доласка у Москву и сада има пребивалиште, еквивалент америчкој зеленој карти, која се може обновити сваке три године, иако је рекао да је то само формалност.

"Покушали су ме врбовати за ФСБ али су одустали"

Из Хонг Конга је хтио отпутовати преко Русије и Кубе у Еквадор јер се надао да ће тамо добити уточиште али га је отказивање путовнице затекло у Русији. Зато се већ наслушао прича да је руски шпијун.

"Чак и НСА признаје да Русија није било моје предвиђено одредиште. Али људи то понављају. То је дио овог типичног рата, који се тренутно одвија. Чињенице нису битне. Оно што знате је мање важно од онога што осјећате. А управо то подрива демокрацију. Све се више не можемо сложити око много ствари. Ако чак ни не можете признати што се догађа, како можете водити расправу о томе зашто се заиста догодило?", говори Сноwден, и објашњава да су га покушали врбовати за ФСБ.

"Одбио сам. Мислим да то објашњава чињеницу да ме руска влада није објесила око глежњева и ударала ме шокерима док им нисам призано све тајне. Разлог је то што је цијели свијет знао за мене. И нису знали што би. Једноставно нису знали како се с тим носити. Мислим да је њихов одговор био:"Да, причекајмо, видјет ћемо." Настојим држати дистанцу између себе и руског друштва и то је потпуно намјерно. Живим свој живот у основи са заједницом која говори енглески језик. Ја сам предсједник Фондације слободе тиска. А најсретнији сам кад сам код куће пред компјутором."

Воли путовати, успркос ограничењима унутар руских граница, па је посјетио градове попут Санкт Петербурга и црноморског одмаралишта Сочи.

"Једна од ствари која се изгубила у читавој проблематичној политици руске владе је чињеница да је ово једна од најљепших земаља на свијету. Људи су пријатељски расположени. Људи су топли. А кад сам дошао овдје, ништа од тога нисам разумио. Био сам престрављен овим мјестом, јер, наравно, они су за мене били велика непријатељскатврђава јер тако на Русију гледају агенти ЦИА-е", каже Сноwден.

У прошлости никад не би тако говорио о Русији, јер је знао да би му то у САД-у створило проблеме.

Новинар Гуардиана разговарао је са Сноwденом у једном изнајмљеном стану на Булевару Цветноy, у близини центра града. Неколико минута хода лијево од стана налази се Старбуцкс, а десно Криспy Креме. Сноwден, који обожава брзу храну, рекао је да је једна од ствари коју Американци нису схватили у вези с Русијом што овдје има скоро све што можете добити у САД-у, осим Тацо Белла.

"Кроз повијест изгнанство је значило бити одсјечен од друштва, што је била "казна гора од смрти". Али изгнанство више није такво. Могу комуницирати са студентима у Неw Yорку путем видеа, а три сата касније учинити исто то са студентима у Њемачкој“, говори.

"Зашто нисам рекао ни дјевојци, ни родитељима?"

Описујући себе као "мачку која жели бити затворена у кући", сједи за својим рачуналом до касно у ноћ, комуницирајући с активистима и својим заговорницима. Временска разлика са САД-ом учинила је то нужним. Одлази спавати тек око 6 ујутро. Његов уобичајени образац је да преспава јутро.

У "Перманент Рецорд" описује како су се он и Миллс упознали када је имао 22 године на интернетској страници "Хот ор нот" на којој су објављиване слике и оцјене. Дао јој је 10 од 10. Она њему осам.

Седам година касније, док се припремао за лет у Хонг Конг, није јој рекао за своје планове да постану звиждачи јер би ју то учинило судиоником, а то није никако хтио. Није то рекао ни родитељима. Осјећао се грозно јер јој није рекао камо иде.

Једно од изненађења у књизи су дијелови из њезиног дневника у којем је бијесна на њега и његов изненадни нестанак, јер је била увјерена да ју вара.

Кад су га полиција и ФБИ први пут тражили, један полицајац био је сумњичав према њој. Написала је: "Гледао ме је као да сам га ја убила. Претражио је све око куће не би ли нашао његово тијело.“

Кад се појавила у Москви на прагу његовог стана, био је спреман на снажни шамар, али умјесто тога рекла му је да га воли и да га подржава у његовој одлуци.

"Да сам Линдсаy или својој обитељи рекао што планирам, они би били дужни одмах звали ФБИ, а ако то не би учинили, влада би могла рећи да су чланови завјере према америчким законима. Линдсаy је могла видјети промјену мог расположења. Али морао сам бити опрезан. Ако некога волите, не говорите им ствари које би их могле одвести у затвор."

Тајна Рубикове коцке 

У мемоарима пише о томе како је још у дјетињству био опсједнут компјуторима и како је као тинејджер обожавао играти Легенд оф Зелда и Супер Марио Брос. У то вријеме хакирао је нуклеарно постројење и назвао власти да их упозори на мањкавости сигурносног сустава. Службеник из Лос Аламос нуклеарног лабораторија у којем је креирана атомска бомба, назвао је његову мајку и рекао јој да поручи сину да су му захвални.

У мемоарима је детаљно описао како доиста изгледа радити за тајне службе у 21. стољећу.

„Нема тамо Јамес Бондова. НСА је масовно користила хонорарне сураднике умјесто да је запошљавала људе“, написао је.

У школи за обуку шпијуна, тренери су га прозвали "Гроф", али не због аристократског држања, него по симпатичном вампиру из Улице Сезам.

Како каже, није постојао неки одређени, пријеломни тренутак кад је одлучио постати звиждач. Случајно је био на конференцији о размјерима кинеског надзора над властитим грађанима и тад је помислио – ако то ради Кина, онда то ради и САД. Почео је тражити и пронашао је потврду.

Филм Оливера Стонеа из 2016. године приказује Сноwдена који документе из НСА износи на СД картици у коцкици Рубикове коцке. Сноwден то ни не потврђује нити негира, знајући да ће се једнога дана можда још суочити с казненим прогоном.

"Рубикова коцка може бити врло корисна и дјелује као средство за ометање, а функционира и за прикривање СД картице. Најважнија улога Рубикове коцке заправо није била прикривање него дистракција - одвраћање пажње. Много пута сам морао износити податке из те зграде. Стварно сам подијелио Рубикове коцке свима у свом уреду, па су ме чувари стално видјели како долазим и одлазим с Рубиковом коцком. Дакле, ја сам био тип од Рубикове коцке. И кад бих с украденим подацима изашао из тунела у којем су били уреди, и угледао чувара како се досађује, дао бих му коцку. Он би одма рекао:"Човјече, имао сам једну кад сам био дијете, али знаш, никад је нисам могао ријешити. Зато сам с ње мицао боје" рекао би. Точно то сам и ја учинио, али из других разлога. 

Каже да је премирао од страха кад би пролазио кроз детектор.

"Да ставио сам СД картицу у уста. Кад ово радите први пут, само идете ходником и покушавате да се не тресете.  А онда, кад то направите више пута, схватите да се може. Схваћате да метални детектор неће открити СД картицу јер има мање метала него заковице и дугмад  на вашим траперицама."

Присјетио се и како су се његови планови готово изјаловили пред сам крај. Потајно је чувао документе на једном старом рачуналу којег нитко више није користио.

"Застао сам у ходнику док сам враћао тај стари компјутор, кад ме надзорник питао:“ Што радиш с тим компјутором? " Искрено сам га погледао и рекао: "Крадем тајне." Обојица смо се насмијали. А радио сам управо то.“

Кронологија Сноwденовог живота:

21. липња 1983. Едwард Јосепх Сноwден рођен је у Елизабетх Цитyу у Сејверној Каролини.

2006-2013 Иницијално за ЦИА-у, а затим као хонорарац најприје у Деллу, а потом и Бооз Аллену Хамилтону, Сноwден проводи године радећи на кибернетичкој сигурности на пројектима америчке Агенције за националну сигурност (НСА).

20. свибња 2013. Сноwден стиже у Хонг Конг гдје се неколико дана касније сусреће с новинарима Гуардиана и даје им промеморију најстроже чуваних докумената које је скинуо и похранио

5. липња 2013. Гуардиан почиње објављивати Сноwденова открића о томе како НСА похрањује телефонске записе милијуна Американаца, а агенција тврди да је њезин програм Присм имао 'израван приступ' подацима које посједују Гоогле, Фацебоок, Аппле и други амерички интернетски дивови

7. липња 2013. амерички предсједник Барацк Обама мора бранити програме инзистирајући да их судови и Конгрес стално и брижно надзиру

9. липња 2013. Сноwден је у видео разговору признао да је он извор информација

16. липња 2013. Открића се шире и на Велику Британију, с вијестима да њихов Говернмент Цоммуницатионс Хеадqуартер прислушкује комуникације страних политичара тијеком састанака групе Г20 у Лондону 2009., те да се британска шпијунска агенција такођер повезала с оптичким кабловима који преносе велики дио интернетског промета

21. липња 2013. САД подижу против Сноwдена оптужницу за шпијунажу и траже да га Хонг Конг изручи

23. липња 2013. Сноwден одлази из Хонг Конга у Москву. Хонг Конг тврди да су Сједињене Државе погрешно написале његово средње име у документима којима су тражили његово ухићење и да зато не могу спријечити његов одлазак.

1. српња 2013. Русија открива да је Сноwден поднио захтјев за азил. Такођер Сноwден је изразио интерес за азилом у неколико држава Јужне Америке. На крају Еквадор, Никарагва, Боливија и Венезуела нуде трајни азил.

3. српња 2013. Док је био на путу из Москве, предсједник Боливије, Ево Моралес, присиљен је слетјети у Беч јер су еуропске земље одбиле пустити га кроз њихов зрачни простор сумњајући да је с њим у авиону Сноwден. Његов авион задржали су и претраживали 12 сати.

1. коловоза 2013. Након што је мјесец дана живио у зрачној луци Шереметјево, Сноwдену је додијељен азил у Русији.

21. коловоза 2013. Гуардиан открива да им је влада у Великој Британији наредила да уништи рачуналну опрему коју су користили за чување Сноwденових докумената.

Просинац 2013. Сноwден је, уз папу Фрању кандидат за особу године по избору магазина Тиме, а на телевизији Цханнел 4 даје "Алтернативну божићну поруку".

Свибањ 2015. НСА престаје сакупљати и евидентирати телефонске позиве америчких грађана, што је открио Сноwден.

Просинац 2016. Оливер Стоне објављује филм о Сноwдену у којем играју Јосепх Гордон-Левитт, Мелисса Лео, Том Wилкинсон, Зацхарy Qуинто, а камео улогу добива и бивши уредник Гуардиана Алан Русбридгер.

Сијечња 2017. Сноwдену Русија одобрава боравак за још три године

Липањ 2018. Сноwден каже да не жали због својих открића:'Влада и корпоративни сектор су били ослоњени на наше незнање. Али сада знамо. Људи су сада свјесни. Људи су још увијек немоћни да то зауставе, али барем покушавамо."

Ожујак 2019. Ванесса Родел, која је скривала Сноwдена у Хонг Конгу, добила је азил у Канади.

Рујан 2019. Сноwден остаје живјети на тајном мјесту у Москви док се припрема за објављивање својих мемоара.

 

Извор: Еxпресс.хр


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.