Глумац Сенад Милановић за БУКУ: Избацио сам балије, усташе и четнике, базирао сам се на суштини човјека

Сенад Милановић је још као клинац знао да ће позориште бити његова друга кућа, а своје прве глумачке кораке започео је у вртићу. Рођен је у Бугојну, а глумом се почео бавити у театру "Федра".

Ernest Bučinski / 06. август 2019

Foto: BUKA

 

Ту је глумачки стасавао и на неки начин се припремао за академију коју је завршио у Бањалуци. Бањалуку је заволио, а и она је њега прихватила, те је након завршеног студија ту наставио каријеру, гдје је са младим колегама и другарима из класе основао театар младих "До даске".

Своје прве глумачке кораке Сенад је започео у вртићу, па се на почетку разговора сјетио једне анегдоте из тог клиначког доба, коју је на шаљив начин испричао новинару БУКЕ.

"У вртићу се организовала једна приредба. Мој добар другар је у тој представи добио улогу оца, који је возио некакав аутомобил. Ја сам се онако као клинац закачио за тај аутомобил и пожелио сам да играм у тој представи да бих га возио. Пратио сам њихове пробе и научио читав текст напамет. Међутим, ја сам учествовао на тој приредби као рецитатор, а не као глумац. И када сам дошао кући дан прије приредбе, рекао сам својој мајци, онако клиначки, како бих волио да ми се друг разболи како бих ја играо улогу умјесто њега. Када смо сутрадан дошли на приредбу заиста се десило да је тај другар добио температуру. Једини који га је могао замијенити био сам ја, јер сам знао читав текст, и ето на тај начин сам одиграо своју прву представу", присјетио се глумац својих почетака.

Сенад се у четвртом разреду основне школе прикључио театру "Федра" из Бугојна и прва представа му је била "Дружба Пере Квржице", у којој је играо Перу. Од тада па до данас, он сарађује са тим театром, а у сарадњи са њим је адаптирао и монодраму "Из три угла", која је писана према мотивима збирке пјесама "Пољска коњица" Марка Весовића.

"Иначе, то је био мој семинарски рад док сам струдирао, а другари из театра Федра су тражили да га мало проширим како би направили представу. Ту представу сам играо прије неко вече у БАСОЦУ (Бањалучки социјални центар) у склопу фестивала 'Бањалучка љетна сцена', који смо моји другари глумци и ја организивали у сарадњи са тим удружењем. Представа говори о страдању малог човјека и има поруку да публици пошаље мир и љубав. У току представе и ја сам кажем да ћу први пружити руку свакоме, да нам је доста назадовања и да морамо да гледамо напријед. Доста нам је те мучне прошлости и људи који одгледају представу заиста је примају позитивно. Ја сам цијелу причу учинио универзалном. Избацио сам епитете типа балије, усташе и четници, а базирао сам се на суштини човјека.  Препустио сам политичарима да навлаче дресове, а ја сам се бавио човјеком. Реченица која ме навела да направим цијелу причу јесте цитат који гласи: Нити један рат ни једну мајку није насмијао. А и самога аутора Весовића тај стих је нагнао да напише збирку пјесама. Од тих једанаест пјесама настала је и монодрама", објаснио је глумац и додао да му је у припреми монодраме помогла његова професорица Јелена Трепетова Костић, која је била ментор на овом пројекту.

 

 

БАСОЦ је помогао Сенаду и његовим колегама да организују "Бањалучку љетну сцену" у дворишту ове организације, гдје су они са мало средстава направили сјајан догађај.

"Фестивал траје седам дана, гдје ми бесплатно играмо своје представе, а основни циљ нам је дружење. Битно нам је да публика дође и гледа наше представе и да се нешто дешава. Ово нам је други пут да организујемо фестивал. Први пут смо га организовали прије двије године, па смо имали паузу прошле године, а овај пут су нам из БАСОЦ-а уступили простор и вјерујем да ће сада фестивал да добије континуитет", каже Сенад и додаје да је простор овог удружења одговорио свим њиховим захтјевима и да је атмосфера сваке вечери на представама била опуштена.

"Након представа ми направимо разговор о ономе шта смо играли. Буде ту и музике, атмосфера је јако лијепа, нико не прави никакве проблеме и свима бих препоручио да убудуће посјете наш фестивал", рекао је наш саговорник.

Сенад каже да представе нису само социјалног карактера, али да га боли политика која се води у нашој држави и окружењу, па због тога и игра у представама које се баве тим тешким темама.

"Мене боле те теме и јако сам осјетљив на лоше ствари које нам се дешавају. Међутим, на фестивалу имамо и других тема, љубавних, о мушко-женским односима и слично", каже Сенад, који је, осим тога што је глумац, и пјесник, али је скроман, па не жели да истиче и тај таленат који несумњиво посједује.

"Пишем пјесме, али можда више бришем, него што их напишем. Нисам никада волио да јавно објављујем своје пјесме, мада су неки издавачи хтјели да ми објаве збирку поезије. Ствар је у томе што осјећам да нисам формиран пјесник. Можда некада и објавим неку збирку пјесама, али мислим да то у мени још треба да сазријева. У принципу, ја сам глуму и уписао да не бих био пјесник, јер када бих био пјесник, можда и не бих најбоље завршио. Глума ипак тражи да увијек будеш у кондицији, да си активан и да имаш тијело здраво за све оно што улоге захтјевају. Као пјесник бих се можда запоставио, сједио нон-стоп у некој кафани и венуо", рекао је глумац, помало шаљиво.

Сенад припада генерацији која је рођена након распада СФРЈ и за коју многи тврде да је омладина његовог годишта с ових простора отуђена једна од других. Међутим, овај младић у себи носи енергију као да је одрастао седамдесетих година прошлога вијека.

"Све је ствар одгоја. Мене су моји родитељи увијек учили да се човјек дијели само на добре и лоше. А и тај лош није толико лош, само га треба знати упутити ка добру. Моји су родитељи просвјетни радници, обоје предају књижевност и могу рећи да имам ту срећу да су ме усмјерили на праву страну и одгојили на прави начин. Мама се бави аматерски режијом, отац пише романе. У том смислу сам имао срећу да имам добру подлогу и они су моја моторна снага. Моји родитељи су ми, кад сам имао петнаест година, плаћали карту како бих могао отићи код дјевојке у Београд. Неко би рекао да је то чудно јер сам из Бугојна, града који припада другој држави, али за мене је то нормална ствар. Мене као да је судбина и послала у ову Бањалуку да ширим те неке границе", казао је глумац.

 

 

Сенад има у плану да упише и мастер студије код професора Ненада Бојића. Каријера му је везана за ангажовање у Бањалуци и за Градско позориште "Јазавац", које је подржало његов рад и рад глумаца из театра младих "До даске".

"Театар 'До даске' смо укњижили и основали у Београду, јер нам је то пуно јефтиније него да оснујемо удружење грађана у Бањалуци. Тамо се то може урадити тако што се пријавиш на кућну адресу, док је овдје код нас процедура мало компликованија. И сада, иако дјелујемо овдје у Бањалуци, театар нам се води као да смо из Србије. Дакле, имамо бањалучки театар који је регистрован у Београду, помало смијешно, али истинито", објаснио је наш саговорник и додао да он и десетак његових колега из театра младих "До даске" имају око седам припремљених представа, од којих им је двије откупило Градско позориште "Јазавац".

Сенад се нада да ће он и његове колеге успјети пронаћи простор у којем ће дјеловати његов театар, иако им није тешко гостовати ни по туђим просторијама и градовима широм регије.

"Стало нам је само да играмо и забављамо публику, ма гдје да се представе одржавале, а ни новац нам није приоритет", казао је Милановић на крају разговора.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.