Годишњица смрти Кемала Монтена: Непоновљива музичка легенда

Монтено је створио, не само властити музички потпис на домаћој музичкој сцени него је својим пјесмама много допринио каријери својих колега пјевача.

BUKA portal / 21. јануар 2021

 

„Сад је дјечак човјек, а зима покри бријег“, стихови су које је давне 1976. године отпјевао Кемал Монтено, и управо се ових сњежно-бијелих јануарских дана сјећамо легендарног Кеме, који нас је напустио прије тачно шест година. Срце великог пјевача, кантаутора и прије свега великог човјека, аутора најљепших и најемотивнијих љубавних пјесама нашег поднебља, престало је куцати 21. јануара 2015. године у Загребачкој болници, усљед компликација након трансплантације бубрега.

Сарајево, Босна и Херцеговина и цијели наш регион оплакивали су Кемала Кему Монтена, којег сви памтимо као једног од најомиљенијих појава на музичкој сцени бивше Југославије. Био је најпознатији босанскохерцеговачки кантаутор, те један од најбољих и најцјењенијих кантаутора на подручју бивше Југославије.

С медитеранским штихом и босанском душом, коју је унио у своје пјесме, Монтено је створио свој музички израз који га је пратио током дуже од четири деценије врхунске каријере.

Кемо је рођен 17. септембра 1948. године у Сарајеву, а веома необична прича стоји иза породичног презимена Монтено. Његов отац Освалдо био је италијански војник који се након Другог свјетског рата запослио у Сарајеву, гдје је упознао Кемалову мајку Бахрију и због те љубави одлучио остати у Југославији.

Осим музике, фудбал је био велика Кемина љубав. Као дјечак, сањао је да постане најбољи фудбалер на свијету, али, како је и сам признавао, умјесто да у дресу ФК „Сарајева“ замијени легендарног Асима Ферхатовића, музички талент и лоше оцјене у школи пресудили су да копачке окачи о клин, а живот посвети музици.

– Моји родитељи су радили у Фудбалском клубу „Сарајево“. Мајка је прала дресове, а стари је био оружар, издавао је копачке и лопте. Ми смо и дословно живјели у стадиону. Поред свлачионица је био један станчић који је мој отац добио и моје дјечачко двориште био је чувени стадион Кошево – говорио је Кемо својевремено.

Наступом на фестивалу “Ваш шлагер сезоне”, с пјесмом “Лидија” која је освојила прву награду, Монтено је почео своју музичку каријеру 1967. године, када је и упознао супругу Бранку, своју вјечну инспирацију, љубав и велику подршку. Већ након тог првог наступа било је јасно да је публика, посебно њен женски дио, добила новог миљеника, те је врло брзо хитао ка врху југославенске музичке сцене. „Шлагеру сезоне“ Монтено је остао вјеран и у годинама које су долазиле, а за њега је написао неке од својих најљепших шансона попут „Сарајево, љубави моја“ (1976.), коју је отпјевао на 10. јубиларном „Шлагеру сезоне“ и „Земљо моја“ (1977.).

“Сарајево, љубави моја”, своју најпјеванију и најпрепознатљивију пјесму, која је била незаобилазан дио његовог репертоара гдје год је наступао, Кемо је компоновао на стихове свог пријатеља Алије Хафизовића Хафа, створивши својеврсну химну Сарајева и посвету родном граду.

За неке од најпознатијих пјесама, попут „Душо моја“, „Једне ноћи у децембру“, „Шта сам скривио“ и „Синоћ ниси била ту“, говорио је да их је написао на кутијама цигарета, док је служио војску. Његове пјесме славе вјечну љубав, чак и онда кад стихови говоре да је свему крај. Љубав је била непресушни извор његове инспирације, а пјесме искрена исповијест о животним ситуацијама у којима су се нашли он или њему блиски људи.

Причу о љубави својих родитеља опјевао је у пјесми „Шта је живот“, према којој је назвао свој посљедњи албум. Свевременским хитом “Бацила је све низ ријеку”, који је написао за “Индеxе”, остат ће златним словима уписан у хисторију сарајевске поп-роцк школе.

Сарајево је у вријеме кад је и Монтено почињао своју музичку каријеру било препознатљиво по поп-роцк школи, која је значајно утјецала на обликовање посебног идентитета музичке сцене бивших југославенских република. Из те школе су изашли бројни познати музичари и бендови попут „Индеxа“, „Бијелог дугмета“, Здравка Чолића и других. Међу њима је Кемал Монтено био увијек посебан. Допринио је да Сарајево стекне углед музичке пријестонице тадашњег времена.

Монтено је створио, не само властити музички потпис на домаћој музичкој сцени него је својим пјесмама много допринио каријери својих колега пјевача. Сарађивао је с већином најпознатијих музичких звијезда свог доба и наступајући на великим фестивалима, изградио респектабилну каријеру. Био је један од ријетких извођача који се могао похвалити да је готово сваки његов дует постао и хит. Написао је бројне пјесме и за своје колеге: Арсена Дедића, Здравка Чолића, Оливера Драгојевића, Терезу Кесовију, Габи Новак, Неду Украден, Дражена Жерића и многе друге, а често су управо његове пјесме биле заслужне за успјех његових колега.

У периоду ратних деведесетих Кемо није писао пјесме, али је отпјевао „Писмо пријатељу“, пјесму аутора Златана Арсланагића и Златана Фазлића, коју је сарајевска раја, навикла на свакодневну кишу граната током опсаде, преименовала у „Да ти рокну само двије“. Видеоспот за “Писмо пријатељу” снимљен је 1992. године испред ФИС-а, популарног састајалишта многих Сарајлија тог времена, гдје су своје слободно вријеме проводила и легендарна сарајевска имена попут Даворина Поповића, Мирзе Делибашића и других.

Кемо је преживио рат и прије његовог краја отишао у Загреб, гдје је седам дана заредом држао распродане концерте у Дому спортова. Човјек који није волио славу, човјек који је себе сматрао пјевачем, Сарајлијом, „рајом“, свом народу оставио је најљепше наслијеђе.

Монтено је и аутор једне од најизвођенијих патриотских пјесама „Земљо моја“.

Исмета Дервоз изјавила је једном приликом како је „Земљо моја“ била једна од најомиљенијих пјесама Јосипа Броза Тита, тадашњег предсједника Југославије, те да је често пуштана на званичним пријемима које је Тито организирао.

Године 2000., „Цроатиа Рецордс“ објавила је албум „Хвала свима (Кемо и пријатељи)“ на којем су дуетске пјесме које је отпјевао с Оливером Драгојевићем, Арсеном Дедићем, Радетом Шербеджијом, „Црвеном јабуком“, Данијелом Мартиновић, Габи Новак, Фуадом Бацковићем, Терезом Кесовијом и Борисом Новковићем.

Кемал Монтено ће остати вјечна инспирација и изазов свима који ће истраживати музику на овим просторима. Готово је немогуће набројати све његове успјехе. Уз Кему се одрастало, заљубљивало, вољело и патило, а био је неприкосновени амбасадор сарајевског духа. Великан, човјек који је себе уградио у Сарајево и који је до задњих атома снаге остао вјеран својој публици.

Посљедњи пут пред сарајевском публиком Кемал Монтено је пјевао у новембру 2012. године у дворани Зетра, када је обиљежио више од 40 година каријере, а на концерту уз њега су наступали Горан Бреговић, Здравко Чолић, Оливер Драгојевић, Дино Мерлин, Северина, Дражен Жерић Жера, Раде Шербеджија и Ханка Палдум. А посљедњи концерт у животу одржао је у Бечу 2014. године

Истинског заљубљеника у свој родни град, легендарног Кеме данас се најчешће сјете управо његове Сарајлије, памте га по његовој једноставности, људскости и јединствености.

Комеморацији Кемалу Монтену, која је одржана 28. јануара 2015. године у Сарајеву, присуствовали су бројни музичари из Босне и Херцеговине и наше регије, а на вјечни починак испраћен је уз стихове пјесме „Сарајево, љубави моја“.

Јединствена и непоновљива музичка величина, али и права сарајевска раја. Такав је био наш Кемо. Памтит ћемо га по његовој једноставности и људскости, истинској заљубљености у свој родни град, поручиле су Сарајлије у емотивним опроштајним порукама свом вољеном пјевачу.

Новосадски кантаутор Ђорђе Балашевић посветио је Монтену пјесму “Дует”.

– К’о силуета с брошева, дечак с гитаром, с Кошева, у песме је одлутао – стихови су пјесме којом се легендарни Балашевић опростио од Кеме.

 

Азра

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.