Говна у Јадрану виде се из свемира. Индеx је истражио одакле су дошла

ЗАГАЂЕЊЕ Јадрана фекалијама попримило је такве размјере да је недавно крај Водњана у Истри забиљежено чак и на снимкама из свемира.

Nenad Jarić Dauenhauer / 10. септембар 2019

Наиме, стручњаци се слажу да мрље које се виде на сателитским снимкама Гоогле Мапса у подручју недалеко од канализацијског испуста код Водњана највјеројатније потјечу од фекалија.

Оне се виде на подручју око Пероја у Истри, око 4 км западно од Фажане те нешто мање сјеверно од Бријуна. Проблем је посебно алармантан јер се наводно шире према Националном парку Бријуни.

Прочелник Уреда градоначелника Водњана Филип Мацан за Индеx је објаснио да суставом одводње и прочишћавања отпадних вода на подручју Града Водњан-Дигнано управља јавно трговачко друштво Прагранде д.о.о., упутивши нас на њих.

Такођер је истакнуо да се тај сустав одводње и прочишћавања отпадних вода не користи искључиво за потребе корисника с подручја Града Водњан-Дигнано, већ и за шире подручје које територијално обухваћа подручје насеља Штињан града Пуле, Града Водњан-Дигнано те Опћине Фажана.

Из управе Праграндеа објаснили су нам да проблем није ни њихов, него да долази из застарјелог сустава из 1980-их.

"Постојећи уређај за прочишћавање отпадних вода (УПОВ) Перој налази се сјеверно од насеља Перој и цца 300 м од мора. Прочишћава отпадне воде агломерације Пула сјевер која обухваћа подручје Града Водњана, Опћине Фажана и сјеверног дијела Града Пуле (насеље Штињан).
Уређај с једним испустом изграђен је и пуштен у погон крајем осамдесетих година прошлог стољећа. Отпадне воде испуштају се у море путем подморског испуста дужине Л=594 м на дубину Х=-12 м. Постојећи УПОВ и испуст изграђени су за потребе времена када су пројектирани у складу с ондашњим стандардима. Сукладно Закону о водама, за испуштање отпадних вода потребна је водоправна дозвола која се периодички обнавља те ју издају Хрватске воде. УПОВ Перој, као и цијели сустав Пула сјевер, има важећу водоправну дозволу по којој функционира до 31. 12. 2023. године", тумаче у Праграндеу.

Најављују да ће сљедеће године почети изградња новог сустава који би требао бити квалитетније рјешење.

"За ЕУ пројект агломерације Пула сјевер израђена је студијска и пројектна документација 'Побољшање сустава водоопскрбе те одводње и прочишћавања отпадних вода' за аплицирање на ЕУ фондове. При надлежним тијелима у тијеку је поступак прегледа документације те се у наредном раздобљу очекује прихваћање и закључење уговора о суфинанцирању изградње од стране ЕУ фондова. ЕУ пројектом, поред проширења и реконструкције канализацијске мреже, предвиђена је изградња уређаја другог ступња прочишћавања отпадних вода. УПОВ ће бити капацитета 42.000 ЕС с подморским испустом дуљине 2.000 м, на дубини од 30 м с дифузором дуњине 200 м", тврде у компанији.

На нашу замолбу да реагирају на коментаре неких професионалних ронилаца који тврде да би проблем могао бити у томе што постављање једног метра цијеви на дубину од 50 метара кошта око 1000 еура, нисмо добили никакав одговор.

О загађењима Јадрана фекалијама, о забранама купања на неким плажама, о инфекцијама које су узроковане загађењем мора и сл. на Индеxу смо посљедњих мјесеци често писали.

Инжењер туризма Алан Шавар, поријеклом из града Пага, који живи у Швицарској, администратор ФБ групе “Пажани изван Пага”, доставио нам је фотографију и видео који показују како проблем испуста канализације изгледа у Пагу Горе и доље).

 

"У сустав канализације града Пага утучено је неколико милијуна куна, али се темељни проблем није ријешио, него се само пребацио на другу локацију", тврди Шавар.

"Дакле, Град Паг нема прочишћавање отпадних вода - ни механичко, које подразумијева таложење тешких твари, ни биолошко у којем бактерије разграђују фекалије! То би било минимално прочишћавање за врсту отпадних вода која настаје на подручју града Пага. Трећи ступањ - кемијско чишћење - чак није потребан. Једино што постоји као 'назови-прочишчивач' су аутоматске решетке за најгрубљи отпад и такозвани пјесколов - све остало иде равно у море у пашким вратима!" истиче Шавар.

Јурица Гашпар, уредник портала Морски.хр, који је први објавио снимке загађења код Водњана, каже да њима сваки дан стиже по неколико пријава, фотографија и видеозаписа о онечишћењима у Јадрану, што јасно показује колико је проблем раширен.

"Ово што је снимљено из свемира само је један од небројених сличних случајева. На Корчули су слична онечишћења редовна појава. На Пагу канализација излази у море без проблема", каже Гашпар.

"Ми немамо правих биолошких прочистача који би у море испуштали чисту воду. Углавном имамо механичке прочистаче. Имамо инфраструктуру која не прати рапидан раст туризма. Ми већ годинама имамо, како сте ви то на Индеxу добро назвали, фавелизацију обале. Још увијек имамо илегалну, дивљу градњу која не регулира прочишћавање вода. Неки људи постављају питање како смо некада могли имати септичке јаме, а да није било оваквих проблема. Но то је било прихватљиво када је по кућама живјело троје људи и када нисмо имали десетке милијуна туриста на обалама Јадрана у сезони и када су навике потрошње воде биле сасвим другачије. Људи су некада имали мало воде, углавном кишницу, нису имали суђерице и перилице за рубље, нису се свакодневно туширали више пута, као што туристи данас неријетко раде итд.", тумачи Гашпар.

 

У овој причи важно је имати на уму да ће Хрватска ускоро имати големе штете у важној грани своје привреде, у туризму, ако не ријеши овај проблем. Усто би такођер могла имати проблема с ЕУ-ом ако се не усклади с еуропским стандардима.

Притом треба истакнути да проблем није тако нерјешив како се може чинити на први поглед. Наиме, прочистачи нису финанцијски недоступни, особито ако нетко солидно зарађује на туризму.

Цијене прочистача за просјечна кућанства крећу се негдје између 15.000 и 30.000 куна. Уобичајене, бетониране, прељевне септичке јаме нису пуно јефтиније. Цијена прочистача, наравно, овиси о томе колико људи живи у некој кући – 5, 10 или 20. По новим регулативама такви прочистачи морали би постати стандард. Септичке јаме у ЕУ више нису прихватљиво рјешење. Сувремени прочистачи биолошки прочишћавају отпадне воде кроз три фазе уз помоћ бактерија тако да оне у коначници буду довољно чисте да се могу испуштати у околну биологију, што је други ступањ прочишћености. То није вода која се може пити, но она се може испуштати у море или у земљу. Стандарди су још строжи када је ријеч о националним парковима. Ондје би се требали постављати уређаји с додатним, финијим методама прочишћавања. Они коштају нешто више, но ни они нису недоступни.

Такви прочистачи могу се користити кроз више мјесеци да би се, примјерице, на крају туристичке сезоне празнили. Они се смјештају у рупе у земљи, најчешће у некој зеленој површини. Бетонира се само дно, док странице не треба бетонирати. Уређај се потом затрпава с тим да на површини тла остају отвори с одговарајућим поклопцима кроз које се могу празнити цистернама слично као што се празне непропусне септичке јаме. Уређај се до нове сезоне до пола напуни водом како би се одржавала његова структурна стабилност.

У Хрватској се такви мали биолошки прочистачи тренутно углавном постављају у туристичким објектима који се легално граде у приобаљу и на отоцима.

Сличне уређаје, сепараторе за уља и прочистаче, требат ће поставити и у разне ресторане који данас не одвајају и не прочишћавају уља и масти које користе у кухињама.

Другим ријечима, данас више није могуће легално изградити хотеле, апартмане или угоститељске објекте без потребних уређаја. Наравно, овдје је кључна ријеч легално! Проблем је у томе што је већина наших цимер-фрај-грил смјештаја и објеката грађена у вријеме септичких јама или се гради илегално, тако да ће једино рјешење бити да се власнике натјера да се модернизирају и пријеђу из илегалног у легално, цивилизирано функционирање.

 

Преузето са Индеxа

 

 

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.