Грађани БиХ задужени рекордних 9,66 милијарди КМ: Све више живимо на кредит

Према посљедњим расположивим подацима Централне банке Босне и Херцеговине, стање кредита које су бх. банке пласирале становништву на крају јуна 2019. године је било 9,66 милијарди КМ, што чини 47,8 посто од укупно пласираних кредита.

Radio Sarajevo / 23. август 2019

pixabay

Додали су да у поређењу са стањем кредита становништву на крају јуна 2018. године забиљежен је пораст од 668 милиона КМ или 7,4 посто, а у односу на крај 2018. године кредити становништву су порасли за 420,6 милиона КМ или 4,6 посто.

Уколико се посматра стање кредита становништву пласираних посредством бх. банака може се закључити да се у посљедњих пет година уочава константан благи пораст кредита на годишњем нивоу који се креће између 3,9-7,3 посто. Тако је стање на крајевима година износило: 2014. године 7,43 милијарде КМ, 2015. године 7,78 милијарди КМ, 2016. године 8,08 милијарди КМ, 2017. године 8,61 милијарду КМ, 2018. године 9,24 милијарде КМ а у јуну 2019. године 9,66 милијарди КМ што представља и највећу задуженост сектора становништва до сада“, појашњено је.

Према подацима ЦББиХ, а посматрано по намјени кредита пласираних посредством бх. банака на крају јуна 2019. године, потрошачки ненамјенски кредити учествују са 75,6 посто у укупно пласираним кредитима становништву, стамбени кредити учествују са 19 посто, кредити по картичном пословању 3,2 посто, за предузетништво 2,1 посто, за куповину аутомобила 0,1 посто.

Учешће ненамјенских кредита становништву од 2015. године када су укључене све банке у анкету, до краја јуна 2019. године се креће у распону од 72-75,8 посто од укупних кредита, док стамбени кредити учествују у распону од 18,4-20,5 посто, а знатно мање учешће је кредита по картичном пословању од 3,3-3,7 посто, кредита за предузетништво у распону од 2,2-3,8 посто и кредита за куповину аутомобила од 0,1-0,2 посто“, истакли су.

Економиста Адмир Чавалић за портал Радиосарајево.ба казао је да пораст броја кредита и није толико проблематичан, колико структура наведени

Наиме, углавном је ријеч о ненамјенским, потрошачким кредитима који у значајном броју случајева служе за одржавање текуће потрошње домаћинстава.Када је ријеч о расту, он је предвидљив и очекује се, цетерис парибус, да ће у наредним годинама доћи до још већег раста пласмана физичким лицима. Бројни су разлози за наведено, екстерни, неовисни о домаћинствима – конкуренција банака, релативна стабилност финансијског и монетарног система, благо повећање броја запослених тј. кредитно способних и слично. Зашто је структура кредита битна? Шире посматрано, реални сектор још увијек не користи кредитни потенцијал у пуној мјери, нарочито мала и средња подузећа“, појаснио је Чавалић.

Додао је да у оквиру сектора становништва (физичких лица), углавном је ријеч о кредитима којима се одржава потрошња, а не инвестира у капитал или неку другу вриједност (кроз намјенске кредите, нпр. стамбени, кредит за образовање и слично).

Потрошња тј. конзумирање добара у садашњост, не ствара претпоставке за благостање у будућности (за разлику од штедње/инвестиција). Када је ријеч о 'преживљавању', вјероватно да се дати кредити/позајмице већим дијелом односе на микрокредитне организације, а не банкарске институције – микрокредитне организације обично раде са угроженим слојевима становништва, друштвено маргиналним групацијама итд. Банкарске институције су још увијек доста конзервативне по питању кредитирања, и то је посљедица дугогодишње дискриминаторске праксе спрам радника у реалном сектору“, истакао је Чавалић.

Према његовим ријечима, традиционално у БиХ, запослени у јавном сектору као једну од радних бенефиција добивају привилеговану могућност за брже и једноставније кредитирање.

Како грађани 'преживљавају'? Доста је одговора на дато питање, поред наведених кредита, вјероватно да је значајну улогу имају (не)пријављене дотације из иностранства (дијаспора), зарада на сивом тржишту, одређене социјалне накнаде по разним основама, периодични хонорари, уз свакако ограничавање потрошње. Напомињем да је 'потрошачка корпа' прецјењена као инструмент па је због тога још само објављују домаћи синдикати и то због властитих лукративних мотива“, сматра Чавалић.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.