Грађани предали петицију Влади КС-а: Поништите незаконито додијељену околинску дозволу за складиште керозина на Добрињи!

Грађани поручују како се градњом складишта керозина угрожава здравље Сарајлија и уништава питка вода

Adem Džaferović / 14. јануар 2022

Неформална група грађана "Спас у задњи час - Спасимо Добрињу" предала је петицију Влади Кантона Сарајево којом се тражи од Министарства просторног уређења, грађења и заштите околиша да, у складу са законом, преиспита околинске дозволе издате за градњу складишта керозина и бензинске пумпе са пратећим објектима, који се граде у сарајевском насељу Добриња.

Петицију је потписало 1.500 грађана Сарајева. Амар Тасо, представник групе грађана, казао је како је околинска дозвола издата незаконито.

"Тражимо да се преиспита дозвола, да се укључи јавност, да се уради студија утицаја на околиш а након тога одреди да ли заиста може да се изда та околинска дозвола. Такођер, данас ћемо као група грађана предати федералном Министарству просторног уређења захтјев за инспекцијски надзор и поништавање дозвола које је издала Опћина Нови Град јер сматрамо да Опћина није била надлежна да изда урбанистичку сагласност и грађевинску дозволу. Федерално Министарство има право да поништи дозволе и то од њих и очекујемо", истакао је Тасо.

Напоменуо је да опасност од градње складишта керозина не пријети само грађанима Добриње, већ цијелог Сарајева.

"То је 3. водозаштитна зона и уколико дође до цурења керозина загадит ће се питка вода града Сарајева и остат ћемо буквално без воде. Не само да нећемо моћи користити воду за пиће већ ни за друге потребе", упозорио је Тасо.

Констатирао је да сви нивои власти пребацује одговорност на друге и да сви говоре да је све по закону. Анес Подић из Удружења Еко акција је нагласио да у овом подручју не смије бити грађења.

"У кантоналном Закону о водама експлицитно стоји да у подручју водозаштитне зоне не смију бити изграђени резервоари који се сада граде на Добрињи. Други проблем је правилник који је на снази, а он дефинише да овакви објекти у близини насеља могу ићи највише до 300 метара кубних. Само складиште керозина које се гради на Добрињи је 1000 метара запремине. Изгледа да федерални Инспекторат није издао дозволу, а онда се поставља питање на основу чега је Кантонално Министарство заштите околиша издало околинску дозволу, кад у законима јасно стоји да градње због воде не смије бити, да градње због опасности од експлозије не смије бити" подвукао је Подић.

Становница Добриње Амра Топаловић каже да су родитељи у овом насељу забринути из више разлога.

"На Добрињи су три основне школе и Гимназија. То је насеље с највише дјеце уписане у први разред. Та испарења доводе до леукемије и до низа других болести међу којима су болести срца и канцерогена обољења. Да не говоримо о сигурносном аспекту, јер је стална могућност експлозије. Ту имамо пунионицу гаса, терминал керозина и бензинску пумпу. Врло вјероватно је да ће до неке хаварије у догледно вријеме доћи", поручила је Топаловић, те додала како постоји и еколошки аспект.

"Било који мањи земљотрес доводи до пуцања тих танкова и самим тиме изљевања директно у базен са којег се напаја Бачево. Дакле, испод тог комплекса налази се језеро из којег ми пијемо воду", навела је.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.