ХЕРЦЕГОВКА МАРА ИМА 100 ГОДИНА: Сад сви траже њене савјете за ДУГ ЖИВОТ, а она НИКАД НИЈЕ урадила оно што ми радимо СВАКИ ДАН

Мара Сушац је на прагу 100. рођендана и једина је особа с толико година која је затражила продужење пасоша у конзулату у Мостару. Предати захтев за продужење пасоша возио ју је праунук Бењамин који је рођен у Немачкој, а студира у Мостару.

vecernji.hr / 06. август 2018

- У Конзулату су нам рекли како нико њених година није предао захтев за продужење тог документа. Најпре им је то било необично јер јако ретко и млађи људи од Маре долазе да продуже пасош. Кад им дође нето рођен 1940, 1942. године продужи пасош, необично је, а не она којој је скоро 100 година. Ипак, касније су сви хтели да разговарају с Маром јер је она јако шаљива особа. Сви су је упамтили", прича нам кроз смех Бењамин.

Додаје како је приликом подизања пасоша Мара рекла радницима: Видимо се 2028. године.

У документима пише да је Мара Сушац рођена 1921, али комшије тврде како је она заправо 1919. годиште. Наиме, у време када се Мара родила, деца су пријављивана кад би се стигло, тако да та теорија није искључена.

Када Мару упитате колико јој је година, она се само насмеје. Реч је о жени која је рођена у Требижату код Чапљине, са четири године остала је без мајке, а са само 24 и без супруга. Има једно дете, двоје унучади, двоје праунучади и једно шукунунуче. Живот јој није био лаган, али она каже како је била паметна и захваљујући томе преживела два рата, бринула се о свекрви, подигла ћерку која данас живи у Немачкој, направила кућу у Мостару, а и данас се брине да јој је кућа уредна, ручак скуван  иврт засађен сезонским поврћем.

"Иза куће је мој врт. Имам свега довољно за нас, домаћег парадајза паприка... Све сама обрађујем", прича Мара, која комшије често почасти трешњама и смоквама које сама убере. И није јој јасно зашто нам је све то необично кад њу здравље одлично служи.

"Шта је мени било прекопати дулум и фртаљ, па ја бих то завршила за неколико сати", присећа се Мара. Пензију је зарадила у Ласти, а уз то се бавила пољопривредом и, како каже, "шверцом".

"Није тада било неких подузећа. Радила сам у Дуванској па на циглани, све је то био физички рад. Онда, кад се Ласта отворила, прешла сам тамо, а уз то сам ишла у Италију по траперице и постељину па продавала овде. Пољопривредне производе које сам узгојила возила сам у Сарајево на пијацу" прича Мара, додавши како је кућа у Илићима направљена управо захваљујући пољопривреди и "шверцу".

За супруга, без којег је остала пре пуне 73 године, каже како је био најљепши у целом мјесту, а венчали су се у Сарајеву, где су и живели неко време и где је он свирао.

"Ја сам тада била паметна у Сарајеву, да сам била глупа, убили би ме у ономе рату. Него сам била добра са сваким и шутила. Пуно су ми тада помогли комшије из зграде, који су рекли - што имамо ми, имат ћеш и ти - прича Мара

На питање што ће јој особна, каже како јој је једноставније с њом прелазити границу, а планира да оде код ћерке  у Немачку.

"Нећу Јели ништа говорити, само ћу се појавити код ње у Немачкој, а она ће се зачудити", наставља ова бака која све телефонске бројеве зна напамет.

Препричава нам и доживљаје с границе.

Будући да изгледа знатно млађе од некога ко има готово 100 година, а памет је још служи као 20-годишњакињу, неретко полицајци на граници њена документа гледају с неверицом.

"Не вјерују да ми је толико година", смеје се Мара којој је тек пре две године отворила картон код доктора. И то зато што су је болела колена.

"Што ће ми картон кад ме ништа не боли", каже Мара. За дуг и живот пун здравља Мара има неколико тајни. Прва је не јести и не пити ништа из фрижидера.

"Што данас скувам, то поједем. Све из фрижидера је отров. Кувам свакаква јела, моју питу хвале надалеко, а најдраже ми је поврће, и то зелено. Не једем ништа масно, а хладне воде или сока из фрижидера никад нисам напила. То штети желуцу - открива нам једну од тајни. Друга је, каже, али најважнија, не купити у себе бриге.

"Младима поручујем да се не брину, него да решавају све пред собом. Ја бих, да нисам тако радила, давно била под земљом", наставља Мара.

За добро спавање треба попити чашу млека или топлог чаја од камилице, а после ручка није лоше попити чашу вина. Мара радије бира бело, а препоручује га и особама слабијег здравља. Ракију не пије, њоме се масира. Свако јутро устаје у шест сати, а кафу је углавном избацила из употребе.

По плочицама никада не хода без папуча, а то препоручује и осталима. У животу је научила пуно о лековитим травама, па неретко траже од ње да направи лековити приправак или струну на желуцу.

На питање када је било лепше за живот, данас или у време њене младости, Мара каже да је пре било боље, људи су се више дружили. - Сада је све некако изопачено, као да је сам враг сишао на земљу - наводи старица која је својим најближима нагласила да јој на смртовницу, када умре, не стављају неку од новијих фотографија на којима је, каже, стара.

"Нисам се ја стара родила, нека ми нађу неку млађу фотографију и ставе на смртовницу - са смехом је закључила.

 

Курир

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.