Хичкок - Човјек који се бојао јаја

Алфред Джозеф Хичкок, највећи међу највећима у пољу филмске индустрије, филмски редитељ, добитник оскара, режирао преко 50 филмова, рођен је на данашњи дан 1899. године.

Ivan Arambašić / 13. август 2019

 

За Хичкока можемо рећи да је и пионир и револуционар филмске индустрије.  У психу уноси тај вриштећи звук који постаје бранд филма, затим у  птицама први пут уводи ефекте елктронске музике. Његов жанр би се могао  окарактерисати као психо – трилер, у коме се сва пажња усмјерава на  стопостотну напетост код посматрача.

Сви ми рођени и обиљежени као задњи пионири (генерација '83), па и млађи, задрти филмокусци непревазиђених класика познају тај осјећај страха... Жељели ми то или не, док се туширамо кроз главу ће нам се мотати мисли ''шта ако је иза''...? Шта ако се иза најлонске кулисе, наше тоалетне сцене, нашег купатила шуња сподоба са бодежом у руци – тада и сасвим јасно почињемо чути музику из ''Психа''. Упечатљиве илузије, незаборавног класика.

"Ја сам филантроп: пружам људима оно што они желе. Људи воле осјетити ужас и страх." - Алфред Хитчкок.

Алфред Джозеф Хичкок, највећи међу највећима у пољу филмске индустрије, филмски редитељ, добитник оскара је режирао преко 50 филмова. Рођен је у Лондону 13. августа 1899. године, гдје је почео режирати, каријера му креће узлазном путањом преласком у Холивуд, на позив за снимање од продуцента Дејвида Селзника. Преминуо је 29. априла 1980. године.

 

Добитник је многих награда и признања Хичкоков филм "Ребека" (1940.) добио је Оскара исте године, иако је награду примио продуцент филма Дејвид Селзник. Хичкок је као продуцент био номиниран за Оскара за најбољи филм и то за "Сумњу" (1941). Као најбољи редатељ био је номиниран пет пута и то за филмове: "Ребека", "Чамац за спашавање" (1944.), "Зачаран" (1945.), "Прозор у двориште" и "Психо". Године 1968. примио је почасног Оскара, а 1980. добио је титулу витеза.    

За Хичкока можемо рећи да је и пионир и револуционар филмске индустрије. У психу уноси тај "вриштећи звук" који постаје бранд филма, затим у птицама први пут уводи ефекте елктронске музике. Његов жанр би се могао окарактерисати као психо – трилер, у коме се сва пажња усмјерава на стопостотну напетост код посматрача.


Хичкок је као зубар, који нам брусилицом поправља зубе, односно његови филмови нас тјерају да се чврсто држимо за рукохвате столица док их буквално не откинемо. Необичан стил који нас тјера у напетост, тачније током филма нам даје предност да ретроспективно знамо позадину или исход судбина главних глумаца, док сами ликови то не знају. Ставља нас у позицију "свевидећег ока" и то је уједно одличан рецепт за напетост па и изненађење које нам овај режисер, редовно сервира.

На крају, интересантно, али и  смијешно за истаћи, и овај велики човијек је имао своју "Ахилову пету", бојао се јаја - "Бојим се јаја. Та бијела округла ствар без рупа...јесте ли икад видјели нешто гадније од разбијања љуске јаја и проливања његове жуте текућине ? Крв је весела, црвена. Но жумањак из јајета је жут, гадљив. Никад га нисам пробао. "



БУКА Архива

 

 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.