Хоће ли бити добро да се ученици у мају врате у школе?

Дилема која мучи владе бројних европских држава је: како отворити школе, имати заштићену децу и очувати једнакост у образовању

Refik Šećibović / 28. април 2020

 

Проблем нормализације стања у образовању, постао је једно од кључних питања појединих земаља Европске уније, јер се не односи само на децу и младе, већ још више на ангажовање њихових родитеља на поново отвореним радним местима. Око три кључне ствари се ломе копља - отварање вртића, основних школа (до петог разреда) и како одржавати (регуларно) матурске и пријемне испите. Многе земље су најавиле да већ почетком маја вртићи и млађи разреди се враћају у своје објекте према упутама епидемиолога, с друге стране - неке су одустале од матурских испита ове године.

Међутим, ствари су се измакле контроли и одлуке се у многим земљама мењају такорећи свакодневно, а почетак маја се примакао.

Упозоравао сам већ данима (у овим текстовима за Портал Круг) да повратак у школе треба да буде добро припремљен, опрезан, поступан, реално испланиран, потпомогнут финансијском и организационом подршком локалних заједница и без политичког притиска. Једноставно, ако то није могуће остварити, боље је закључити годину по систему учења на даљину и добро се припремити за јесен (то рецимо заговара италијански премијер Цонте).

Али, ово што се догађа последњих дана озбиљно забрињава. Хаос у многим земљама Европе показује да управљачи образовањем немају јасне претпоставке у ком правцу кренути, поготову после озбиљних приговора наставничких синдиката. Хаос су, нажалост створили поједини политичари и један број представника академске заједнице, са жељом да се родитељи ослободе чувања деце у кући, већ да то преузме школа, а они крену на посао, како би се поправила економска ситуација.

Иако овај захтев изгледа логично, он има и своју другу страну, а то је припремљеност система образовања да прихвати децу по захтевима епидемиолога, који нису мали и уопште нису једноставни (као, рецимо, у трговинама). То је за систем већ облик трансформације образовних институција.

Зато последњих дана све више излази на видело проблем који не смемо занемарити, а то је недостатак институционалног и стручног мишљења о трансформацији школа. Прошли пут смо навели да образовни систем у савременом добу спада у сложене адаптивне системе, који морају да се воде на начин који одговара свим сегментима друштва. Нажалост, показује се да европски  политичари немају капацитет и знање да схвате системску сложеност рада у образовању.Велико незнање влада у политичким круговима у Европи о начинима функционисања вртића и школа у данашње време.

То јасно потврђује чувени филозоф Јирген Хабермас у свом интервју (од 7. априла 2020, који је прено портал БУКА 22. априла 2020.) када је детектовао шта је главни проблем модерног друштва према непознатом вирусу:

„Толико знања о нашем незнању и о принуди да се дјелује и живи у увјетима несигурности још никад није било“. (Јурген Хабермас о корони: Толико знања о незнању још никад није било "Толико знања о незнању још никад није било"

Управо се то догодило политичарима у односу на образовање, они нису схватили да смо се нашли у простору неизвесности, и још више непознавања како брзе промене могу да буду погубне за функционисање образовних институција, тако да су једноставно изгубили компас како се понашати да би систем могао да одговори на адекватан начин, то најбоље показују проблеми које имају данске школе које су своја врата отвориле 15. априла 2020.

Један од разлога што се дошло у ову ситуацију је што у Европи недостају институције које се баве кризним менаджментом и тимским управљањем образовним системом у простору и времену наглих промена.Већина европских института и организација углавном се бавила планирањем у реално стабилном времену и окружењу, са циљем остваривања стандарда квалитета. Ова криза је открила да немамо довољан број ни истраживача, а ни институција које би се позабавиле вредновањем рада, те применом нових технологија у време озбиљних криза и повезивања система са осталим друштвеним партнерима.

У претходних неколико година европски истрживачки центри били су усмерени на другачију примену нових технологија, и добили су велики број грантова који су усмерени на однос нових технологија и стабилног наставног процеса у школским просторима. Мало је било других грантова који се односе на флексибилизацију и трансформацију система под утицајем нових технологија. То је управо показао специјални број Часописа за развој високог образовања (Зеитсцхрифт фüр Хоцхсцхулентwицклунг) Универзитета у Бечу у новембру 2019. (хттпс://www.зфхе.ат/индеx.пхп/зфхе/иссуе/виеw/63), указујући на недостатак бављења флексибилношћу унутрашњих система (у овом случају високог) образовања, нарочито када је у питању пренос и вредновање знања.

Суштински, данашњи наш проблем је што се стручњаци нису адекватно позабавили моделима преноса и вредновања знања у различитим (неповољним ) условима. А можемо рећи да је било таквих упозорења у последњих пет година, да систем образовања мора показати много већу флексибилност и прилагодљивост условима у свом окружењу, и то од различитих европских стручњака.

Зато је тежак шок за школске колективе ово све што се догодило у последњих месец дана (и шта их очекује у наредних неколико недеља), а то је:

* Увођење онлине наставе за све ученике и студенте у најкраћем временском периоду, без обзира у каквим условима живе и каквом техником располажу, а нарочито каквим располажу  знањем код  примене тих технологија;

* Нови систем управљања наставом која је технолошки и просторно измештена, са новим облицима контроле и вредновања, као ниво обучености наставника;

* Једнакост у процесу наставе (недовољан број рачунара, поготову ако у породици има више деце, употреба телефона, приступ едукативним порталима, пропусност преносне мреже, употреба ТВ) није остварена на прави начин, уједно све је урађено без икакве припреме, што ће у великој мери утицати на квалитет знања;

* Нови почетак рада ће обележити потреба за дезинфекцијом простора, увођење система дистанце, ангажовање додатног особља, адаптација умиваоника и тоалета, са потребом додатних финансијских средстава;

* Нова организација одељења и група за учење (до 15 ученика) са новим распоредом седења и кретања кроз школу и око ње;

* Флексибилна организација наставе (паралелно онлине и настава у школи ако почне у мају), са низом нових упутстава, правила итд.

Дакле, школу треба отворити и направити простор за нови почетак рада, који ће се разликовати од претходног, јер епидемиолози креирају нове стандарде са становишта сигурности деце. У том смислу треба водити рачуна о равноправности и једнакости ученика, зато ова ситуација не сме бити оправдање за било какав облик присиле или дискриминације. Треба релаксирати систем и омогућити да се притисак на децу, младе, њихове родитеље и наставнике смањи формалним захтевима. Потребно је што више разговарати, објашњавати и саветовати  родитеље и ученике, јер ово мора бити школа у којој самодисциплина и поштовање правила одлучују о самом процесу наставе исто колико и наставни планови и стратегије.

Зато је веома интересантан био предлог који је на конфернцији за штампу (19. априла) предложила Социјалдемократска партија Хрватске (скраћено СДП) да се ове године откаже матура за ученике средњих школа и да се направи релаксирани систем уписа на факултете (Србија је имала такав пример после бомбардовања 1999. године). Предлог има за циљ, да се ученицима помогне, после низа проблема које су имали ове школске године, јер су у првом полугодишту изгубили месец дана рада због штрајка наставника, а сада их је пресекла корона криза и неприпремљени прелазак на онлине наставу.

Ако анализирамо овај предлог стручно, у јуну, матуру, је могуће одрадити и у школама, уз добре превентивне мере и држања дистанце у празним школама, али то овде није проблем, већ је у питању како обезбедити једнакост у вредновању знања ученика, јер матура у сваком погледу захтева и припремљеност у знању, али и психичку и менталну спремност за један такав испит. Стресне ситуације које су преживели ученици у Хрватској (они у Загребу преживели су  још и земљотрес) битно смањују њихову спремност за било какво тестирање. Неправедно је уопште у овој земљи тестирати после свега ученике и најпоштеније је одустати од матуре.

Наравно, то не мисли министарка Блаженка Дивјак и управо демонстрира своју неспремност да се консултује са стручњацима за образовне системе,  који би је у сваком погледу исто саветовали, што тражи СДП и да одустане потпуно од матуре, а не да покушава скраћивањем градива да направи привид нормалног стања.

Оно што се догађа последњих дана показује да се министарка Дивјак потпуно изгубила, чак нашла се у супротности и са ставовима Владе у којој се налази. Ово је типичан пример када се инсистира да школа испуњава у неизвесним временима планове који су направљени за нормално функционисање. Тврдоглавост у овом случају може да произведе неправедну расподелу по факултетима, али и веома оштре сукобе и побуне и родитеља и наставника, зато је релаксирање проблема једини начин да се изађе из кризног периода и пређе у постојаније остваривање оцењивања и рангирања. Али за то нам је потребно знање о управљању образовним системима.

То се дешава и у најјачим земљама када је у питању образовање у Финској, Естонији, Данској, Холандији итд., где наставнички синдикати упозоравају власти да школе нису спремне за наставак рада у објектима и да је најбоље завршити онлине школску годину и направити или онлине испите или селектирати на потпуно нови начин или, ако чак испите оставити за јесен.

На срећу Србије, просветне власти су за сада одустале од таквих покушаја и исправно желе завршити годину преко наставе на даљину. Слична ситуација је и у Босни и Херцеговини, где се јасно показује да се треба релаксирати ситуацију рангирања и оцењивања (одлука Универзитета у Сарајеву, одлука министарке образовања Републике Српске о одустајању од тестирања итд.). Међутим, мислим да наше Министарство просвете би морало да инсистира да се укину сви пријемни испити на факултетима и да се отвори релаксирани систем уписа, за то постоје потпуно оправдани разлози (докази који су изнети на последњем састанку на Београдском универзитету врло су неутемељени у истраживањима које смо радили у периоду 2004 – 2005 година). Ако универзитети ипак инсистирају на пријемном испиту, они никако не би требало да буду у јулу, већ тек око 15. септембра, јер то је једини начин да се изједначе услови конкурисања за све матуранте. Ова дуготрајна затвореност младих и родитеља сигурно је неповољно утицала на њих када су у питању одлуке о наставку школовања (ту остаје много дилема за јесен). Поготову се то односи на младе и њихове родитеље изван универзитетских центара.

Свака политичка одлука када су у питању школе у својој суштини судара се са сложеношћу образовних система, то обично проузрокује велике неправде и отвори много веће проблеме него што их ми сада видимо. Зато је веома битно  за сваку власт да у што краћем року формира тимове стручњака који ће се позабавити проблемом флексибилности система у неизвесним временима.

 Проф. Др РЕФИК ШЕЋИБОВИЋ

Портал Круг

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.