Хусејн Смајић: Дајем земљу за градњу цркве

У свом дворишту у Веселој Стражи код Бугојна, човјек познат по широкој руци и доброчинствима открио је и откопао темеље вишестољетне фрањевачке цркве.

Snježana Mulić-Softić / 18. јул 2015

Хусејн Смајић, приватник из Веселе код Бугојна, на свом имању у Веселој Стражи има велељепну кућу, базен, љетниковац, а однедавно и цркву.

"Ево, и ја у дворишту имам цркву, к’о нана Фата [Фата Орловић из Коњевић Поља, у чијем дворишту је нелегално изграђена православна црква]", каже Хусејн у шали и додаје: "Само што ово није црква раздора, већ ће, ако Бог да, бити црква љубави, заједништва", док нам показује тек откопане темеље некадашње фрањевачке цркве, а који су стољећима дријемали испод ливаде под његовим прозорима.

Лани, док је покушавао пред кућу довести вјештачко језеро, Хусејн је наишао на ово благо.

"Увијек се причало да је негдје на овом локалитету давно некад била велика црква, па се и ова парцела коју су ми родитељи, као прворођеном сину, поклонили, назива Црквина. И чим је багер ударио у тврдо и помолио се комад зида, ја сам знао да смо открили цркву о којој се причало, а која је, према доступним подацима, спаљена и уништена између 1414. и 1437. године", прича Хусејн.

"Било је то велико узбуђење на имању. Убрзо се прочуло, па су комшије из села почеле долазити, гледати, распитивати се", додаје његова супруга Весна, која, како каже, од дана када су открили темеље, по глави само преврће мисли о том тамо неком времену, о томе шта је ту некад било, ко је све ту и како живио.

Дневник откопавања

Хусејн је одмах прекинуо послове на "довођењу језера пред кућу", па је сјео за сто и написао неколико писама: једно Врхбосанској надбискупији и кардиналу Винку Пуљићу, друго Заводу за заштиту споменика и наслијеђа Средњобосанског кантона, а треће папи Фрањи и Ватикану. Свима је написао шта је пронашао и позвао их да дођу и сами се увјере.

Ускоро је Кантонални завод за заштиту споменика и наслијеђа покренуо иницијативу да, са Завичајним музејом у Травнику, покрене ископавања и конзервацију простора на којем су пронађени темељи, па је Смајићево двориште постало права археолошка ископина. Акцију ископавања водила је археологиња Ајла Сејфули, а на ископавању су углавном радиле комшије, које су саме понудиле своје услуге.

Породица Смајић је властитим средствима платила услуге Завичајном музеју, као и смјештај и храну за археологињу, а за ископавање, кажу, нису морали дати скоро ни марке, захваљујући добрим комшијама.

Хусејнова супруга, свјесна чињенице да су можда открили право повијесно благо, већ првог дана откопавања почела је водити дневник, у којем је записивала све што је пронађено, имена свих људи који су дошли да откопавају, свих који су пружили било какву врсту помоћи, имена свих медија који су их посјетили...

"Највише у овом послу су урадили овдашњи муслимани, наше комшије. Комшинице Ћамка Шепљић и Немира Ћехајић 'археолозима' су све вријеме доносиле ручкове", каже Хусејн с поносом.

Ширина душе и срца

Нјегов комшија, пензионер Хајрудин Беврња, који је добровољно радио свих 15 дана откопавања, пресретан је што се тако нешто открило у Веселој и што ће опет бити доступно јавности.

"Ја сам отишао сам без позива, чим сам чуо да су код Хусејна можда нашли темеље старе цркве. Било ми је занимљиво радити на томе, јер сам то прије само на ТВ-у гледао. Док откопаваш, пролазе ти слике испред очију, замишљаш ко је то градио, како је изгледао. Сретни смо што имамо Хусејна, њега људи требају упознати, па да спознају ширину људске душе и срца", каже Хајрудин и додаје како су у Веселој сви људи некако "мили".

Врло брзо се показало да је пред Хусејновом кућом заиста била црква, и то не мала, већ грађевина промјера 32 са 22 метра.

"Ма, то је катедрала", каже задовољно Хусјен, водећи нас по ископини, гдје, осим темеља, има и зидова и до два метра ширине, гдје су сачуване степенице, улаз у цркву, крстионица, а на једном зиду, на којем је уцртан криж, још је веома јасна зелена и црвена боја.

Хусејн милује ископане зидове, показује апсиду (лук) цркве, покрове три саркофага, али и нагорене зидове, па и комаде угљена.

"Била је то велика, тробродна црква. Можете ли замислити у то доба колика је то грађевина била?", пита и црта рукама у зраку три велика свода.

"Црква је, прије него је затрпана, била запаљена и можете ли вјеровати да су и пет стољећа након тога као дан јасни трагови, да сад у руци могу држати комадиће нагореног дрвета из тог доба", каже Хусејн.

Вели да су му рекли да је могуће да су то темељи фрањевачке цркве из седмог вијека, али да ће се то још истражити.

Нјегова супруга у дневнику посебно истиче датуме када је ископан први саркофаг.

"Испод плоче саркофага ипак се не налази ништа", с резигнацијом је деветог дана ископавања записала Весна Смајић.

Како је откопавање одмицало, контуре темеља и зидова цркве све су се више помиљале, пронађени су дијелови керамике, неколико ексера, амфора, људске кости, камени лукови, блокови украшени орнаментима...

'Шта је кућа наспрам хисторије?'

Хусејн нас одводи у подрум испод базена, гдје је смјстио те артефакте. На једном зиду је полица с намирницама и међу њима двије кутије за ципеле. У њима су људске кости. Једну велику ставља на длан и каже: "Видите како су крупне. Некад су људи били велики. Можемо и ми бити велики, само требамо имати љубави у себи за друге", филозофски поентира док враћа кост у кутију, а онда, више за себе, додаје: "Мало је необично да стоје с овим теглама с краставцима, али није им ни овдје лоше - сухо је, температура је добра. Направит ћу ја ово да буде и боље."

Првобитна идеја Хусејнова је била да се на темељима нађене цркве изгради њена реплика. А како су темељи тик уз његову кућу, био је спреман да је сруши.

"Бих, што не бих... Шта је једна кућа? Шта је кућа наспрам оволиког блага, наспрам оволике хисторије?", пита.

Нјегова супруга вели да се томе противила, иако је католкиња.

"Право да вам кажем - јесам. Ми смо читав живот нешто градили и таман кад сам мислила да смо се овдје скрасили, он је хтио срушити кућу", признаје Весна.

Хусејн је обавијестио Врхбосанску надбискупију да је спреман дати своје двориште и срушити кућу, па га је убрзо посјетио кардинал Пуљић. Дошао је и локални православни свештеник, али и пуно других - "важних и обичних грађана".

На крају је одлучено да се нађене ископине конзервирају, а недалеко од њих подигне нова црква, која ће, уствари, бити реплика ове пронађене. И за ту цркву Хусејн је понудио своју земљу и већ је парцела одређена.

"Неки су ме питали како тако олако дајем своје земљиште, да дајем свој мир испред куће, али ја свима кажем да све ово радим за добро свих нас, за добро цијеле Босне. Има назнака да је ово можда једна од најстаријих цркава у Европи и зар то треба закопати, препустити забораву? Не, овдје ће свијет долазити, као што већ долази, овдје ћемо поново спајати културе и вјере, да буде као некад", говори Хусејн.

'Нек ми дођу папа и реис'

Све поткрепљује чињеницом да је ископине већ посјетио велики број грађана из Босне и Херцеговине, свих вјера, а Весна показује "Књигу посјета", у којој је под бројем један уписан кардинал Пуљић.

На Хусејновој "цркви" био је и православни свештеник Славиша Ђурић.

"Хусо је наш пријатељ, човјек који разумије другог и другачијег, поштује другог и другачијег, и величина његове вјере огледа се у овоме што је урадио", каже Ђурић.

И комшија Мића Бошкић је одушевљен открићем са Хусејнове ливаде, а нарочито оним што је он учинио.

"То није само прича, то је повијесна чињеница. Сваки добронамјерни вјерник, био он Бошњак, Хрват, ма био било које нације, вјере, поздравит ће ово што је Хусејн урадио", каже Мића.

На имању Смајића ускоро треба почети конзервација пронађених остатака цркве те градња нове.

Када их питамо ко ће то финансирати, Хусејн и Весна скоро углас кажу: "Па, ми!", а онда додају да нису ни питали колико треба, нити су размишљали како ће те трошкове покрити.

Хусејну је, вели, јако важно то што му је опћински начелник Хасан Ајкунић обећао направити пут до цркве.

Иако од једне цркве има само темеље, а друга се тек треба градити, Хусејн истиче како су обје већ донијеле доста добра.

"Ето, овдје је 17. јуна било 40 часних сестара и пуно свијета. Ту је први пут након рушења и затрпавања цркве одржана молитва. Лјуди долазе и појединачно и моле се.  Ово треба бити ново мјесто повратка вјере, повјерења, љубави", каже Хусејн. Човјек који је у бугојанском крају познат по широкој руци и доброчинствима.

Док нас прати и позива да поново дођемо, моли да напишемо како би ту, на његовом имању и "имању читаве Босне и Херцеговине", волио видјети и папу Фрању, и реису-л-улему Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеина еф. Кавазовића, и политичаре - да дођу и завире дубоко у прошлост, не би ли бољом учинили садашњост.


Извор: Ал Джазира

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.