Хвала људима из Бихаћа који су ми помогли, али ми није јасно шта Босанци чекају и зашто и они не иду у ЕУ

Животна прича једног мигранта

Buka / 26. октобар 2018

Ускоро ће се навршити година откако је почео прилив миграната у БиХ. Земаља Европске уније покушавају се докопати на различите начине. Некад је то лутање шумама и планинама Унско-санског кантона, кроз Хрватску и Словенију. Обично бивају пресретнути и враћени. У Великој Кладуши су до сада четири пута покушавали масовне пробоје. На тај начин ријетки успију, изузев оних који догађај искористе као диверзију и упуте се на нелегалне прелазе, преноси Ослобођење.

 

У Бихаћу је забиљежен и случај да су мигранте налазили испод аутобуса. Таквог је јадника возач сам извукао напоље, ружећи га те говорећи му да ће направити белај, да ће га казнити због кријумчарења или, не дај Боже, да ће пасти под точкове.

 

Током цијеле кризе у Бихаћу није забиљежен ниједан случај да су локалци нападали мигранте, потврдио је јучер комесар Мујо Коричић. Било је мањих вербалних размирица и то у ситуацијама попут овог извлачења мигранта испод точкова. Бишћани и мигранти највише страхују од зиме и мраза, јер су многи још напољу.

 

Својим сународњацима који још спавају у кампу у Борићима, Пакистанац Ахмед Адеел поручује да се што прије докопају Италије, ако могу.

 

- И мене су четири пута вратили из Трста, али сада сам у Удинама и добро ми је. Смјештен сам у кућу, примам джепарац од 450 еура мјесечно и тражим посао. Знам како је у Борићима и молим се за њих да се не смрзну - казао је Ахмед.

 

Након двогодишњег пута мигрантском рутом, овај младић из Пакистана каже да је напокон сретан, а сретан је и његов отац који га је савјетовао да крене у Европу за бољим животом. Када пронађе посао и буде у стању да нешто уштеди, новац ће слати породици у Пакистан. Његови мотиви су исти као и они хиљаде младих Босанаца у иностранству, само што је стање у Пакистану кудикамо горе.

 

Форсирање граница Хрватске посљедњих дана узроковано је и чињеницом да је преостало све мање лијепих дана у години, а мигранти предуго живе у лошим условима у нашој земљи.

 

Смјештајни капацитети морају бити бољи, мигранти не могу спавати на ливади у Великој Кладуши, у парку Борићи нити на бетону Ђачког дома. Они се у просјеку десет пута покушавају пробити до ЕУ прије него успију, али и када се врате, требају им топле деке и нормални кревети.

 

- Ми смо ишли пјешице, користећи се мапама. Ко нема мапе, неће ни успјети. Желим срећу људима у Борићима, нека им је Бог на помоћи - казао је Ахмед.

 

Ипак, за њега се сва патња исплатила, сада је сретан. Зажелио је свим мигрантима да дођу у ЕУ, али и добрим људима из Бихаћа који су му помагали током боравка овдје. Каже да не разумије шта Босанци чекају и зашто и они не иду.


Бука препорука

БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.