И тако дођох до броја 38 на јавним конкурсима, мене и моју породицу покушавају отјерати: Познати бх. новинар и водитељ послао скоро 40 пријава за посао, ево како је прошао

Познати бх. новинар и водитељ Санел Кајан је послао преко 38 пријава за посао али ни на једну није добио позитиван одговор...

BUKA / E.P. / 21. фебруар 2020

Он је своју причу подијелио на свом ФБ профилу а порталу БУКА је дозволио да ју пренесемо.

"Колико вриједи моје образовање?! 26 годишње искуство у медијима?! Моја бројна усавршавања у иностранству?! Највеће новинарске награде и признања за професионални ангажман?! То што сам почео радити са 16,5 година?!".То што ми је отац погинуо као бранилац у 39. години, док су се они који сад одлучују и проводе своју вољу скривали у подрумима?! То што сам сваки ратни дан провео у Босни и Херцеговини?! Онима који нам тренутно кроје судбину, а конкретно мислим на овај дио Босне и Херцеговине, гдје сам рођен и живим, дакле коалицију ХДЗ и СДА - ништа! Не дају ми да нормално живим и радим у Мостару и изборим се за егзистенцију породице! Рјешења, хвала Богу, има! Јер ХДЗ и СДА мутавци и страначки послушници нису они који дају нафаку" овим ријечима се Санел Кајан данас обратио јавности а након што је подијелио причу у вези са подношењем скоро 40 пријава за посао који није добио због, како каже, политичке коалиције СДС-ХДЗ.

Ево како је све почело: 


Од својих досадашњих 38 јављања на разне конкурсе, у посљедњих 11 мјесеци, издвајам два. Јер показују сву немоћ бошњачке политике у Мостару и овом дијелу Босне и Херцеговине. И потпуно одсуство свијести да се заузму за свој народ, а тиме и кандидата који је најбољи на конкурсу (иако је, ето, Бошњак).

Један конкурс је био за радно мјесто у Скупштини ХНК, односно у Служби за односе с јавношћу. Наиме, Скупштина ХНК је једина у овој држави која нема професионалце задужене за комуницирање с медијима. Но, мјесец дана након што је објављен – конкурс је блокиран. Информације које сам чуо као разлог блокирања конкурса су биле да „ХДЗ не допушта да особа која говори босански језик иступа у јавност у име Скупштине ХНК“! СДА тј бошњачки представници у Скупштини су прешутно прихватили ту блокадау ХДЗ-а. И она траје 10 мјесеци. Информације ради – предсједавајући Скупштине је Бошњак. Дотле, из кантоналне Скупштине долазе (ријетке) немуште изјаве за јавност, а комуникација с медијима је сведена на минимум и јако лоше организована.

Посљедњи примјер је Конкурс за архивара у Педагошком заводу у Мостару. Оном који је смјештен у УСРЦ “Мидхад Хујдур – Хујка”. (Јер у Мостару постоје два педагошка завода). Иако је конкурсом тражена само ССС, пријавио сам се, јер имам положен и испит за архивара, а испуњавам све остале тражене услове. 20 дана након што је расписан, из завода су ме обавијестили да је конкурс поништен. Званичан одговор на питање зашто је то урађено нисам добио. Касније сам чуо информацију, из поузданих извора, да Педагошки завод у Мостару на ту позицију тражи Хрвата, и да су поништили Конкурс јер се ниједан Хрват није пријавио, а ја сам био најбољи кандидат. Информације ради – директорица завода је Бошњакиња.

За злонамјернике који се наслађују овим објавама, односно страначким ухљебима који једино знају климати главом кад им странка каже и дићи руку када треба себи осигурати веће плате и све додатне бенефиције, да напоменем да сам ја цијели свој радни вијек у реалном сектору. Уз изнимку једног краћег периода када сам радио на БХРТ-у и ФРТ-у. Од својих 16 и по година зарађујем за хљеб и издржавам своју породицу. Часно и поштено! Никад нисам био припадник нити једне политичке странке.

Иако сам свјестан да су у Босни и Херцеговини конкурси за државну службу расписани за већ унапријед договорену особу, у мени је тињала нада да можда није баш сваки конкурс намјештен и да има шансе за проћи посао на основу квалификација, искуства и образовања.

Да се разумијемо. Пријављивао сам се ја и на конкурсе у приватном сектору. Но, држе под контролом и приватнике, којима отказују послове или јако отежавају пословање, уколико на било који начин ураде нешто што није у складу са овдашњом политиком која влада Мостаром.

Блокирају или пониште сваки конкурс на који се пријавим, јер су свјесни да сам најбољи кандидат. Понављам, 38 конкурса је иза мене! Па и оних на које сам се пријављивао, а који су тражили само средњу стручну спрему. И ништа!

И још нешто. Ја све ово вријеме имам посао. Радим за Деутсцхе Wелле, консултант сам СКY групације те снимам рекламе и најаве за једну продуцентску кућу из Словеније. Довољно добар за странце (из неколико земаља), али не и за локалне страначке пилићаре који нам тренутно кроје судбину.

И тако сам се пријављивао из конкурса у конкурс. Укупно на њих 38 за ових 11 мјесеци колико сам без сталног запослења.

 

 

Међу њима је био и конкурс за портпарола једног тужилаштва у овој регији. Но, већ ми је речено да је ХДЗ бацио око и на ту позицију, а Бошњаци у власти тј СДА не желе да се замјере ХДЗ-у. Одбише ме. Као разлог су навели да немам „завршен Филозофски факултет – знанствено поље Информацијске и комуникацијске знаности“. Иначе, наведено постоји само на Свеучилишту у Мостару. Дакле, потпуно јасно да је Конкурс писан према оном ко има испуњава овај услов.

Након тога, конкурисао сам и за портпарола у једном министарству са сједиштем у Мостару. И ту ми познаници рекоше да ће бити запослен онај кога ХДЗ одреди. СДА тј Бошњаци у власти су им препустили и ту позицију. Одбили су ме с објашњењем да ми је документација непотпуна тј да нисам доставио потврду о знању рада на компјутеру. Хеееејјј!!! 26 година сам у новинарству, и сигурно све ове године не користим штампаћу машину за рад.

Трећи конкурс био је за портпарола једне јавне установе. И ту стиже одбијеница, с појашњењем да „тражена позиција захтијева завршен један од умјетничких факултета.“ ?! ?! ?! Умјетничких. Да! Добро сте прочитали.

Рекох ли да у сваком том конкурсу стоји да „предност имају дјеца погинулих бранилаца“? Отац ми је погинуо у рату. Деценијама обећавају да ће запослити, како нас називају, дјецу погинулих бранилаца, иако одавно нисмо дјеца! Наравно, само једно у низу њихових лажних обећања. То што је мој отац дао живот у борби за слободу БиХ, њих не занима. Није им битно. Ни најмање!

И тако дођох до броја 38 на јавним конкурсима. Одбијеница за одбијеницом.

Запошљавање у јавном сектору у БиХ је добро уходана шема. Прво се одреди ко ће бити примљен на јавни конкурс. Тек након што се договори ко ће бити примљен, расписује се јавни конкурс.

Што се тиче бх ентитета Федерација Босне и Херцеговине, ту су остављене и додатне могућности. Чак и уколико неки кандидат током јавног конкурса буде оцијењен боље од кандидата за којег је заправо расписан конкурс, остављена је могућност да с листе буде примљен било који кандидат. Дакле, не најбољи.

Неправда је ово коју већ 11 мјесеци осјећам на својој кожи. Од како сам се вратио у Мостар, покушавам пронаћи стални посао. Иза мене је 38 различитих конкурса. И у сваком од њих био сам најбољи, или међу најбољима. Најбољи на испиту опћег знања, на стручном испиту. Ипак, посао би добио неко ко је био на 5. 6. или 10. позицији бодовне листе. Јер траже подобне, а не способне!

Држе под контролом и приватнике, којима отказују послове или јако отежавају пословање, уколико на било који начин ураде нешто што није у складу са овдашњом политиком која влада Мостаром.

Покушавају мене и моју породицу отјерати из Мостара. Блокирају или пониште сваки конкурс на који се пријавим, јер су свјесни да сам најбољи кандидат. Понављам, 38 конкурса је иза мене! Па и оних на које сам се пријављивао, а који су тражили само средњу стручну спрему. И ништа!

Не занима њих моје образовање. Моје искуство. Радни стаж. Досадашњи успјеси. Важна је само подобност и послушност. Онај ко има свој став и не устручава се јасно га изрећи, у овом корумпираном и непотистичком друштву нема шанси.

 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.