Викање и називање погрдним именима, сексуално узнемиравање, све то уз плату од 565 КМ и прековремени рад

Приче радница и радника из три приватне фабрике (двије у Републици Српској и једна у Федерацији БиХ) које производе одјећу и обућу за западноевропске брендове.

Tatjana Čalić / 07. април 2021

"Морам да радим додатни посао како бих осигурао довољно новца за своју породицу. Ја често режем дрва и тако зарадим додатних 500 КМ/256 ЕУР. Али када све саставим, то скоро једва покрије наше трошкове", Марко, 48.

"Моја дјеца имају 5 и 7 година и никада нису била на мору. То им је неостварена жеља. Ми чак немамо довољно новца ни да их одведемо само на викенд. Живимо с родитељима мога мужа и наше плате нису довољне за све наше потребе, тако да не можемо ни помислити на одлазак на море", Мирјана, 33.

"Иако сам се жалила на сексуално узнемиравање, нико није реаговао. Овакво понашање је познато у фабрици и чува се као јавна тајна, а неке раднице га одобравају и добиле су унапређење на тај начин. Ја се не слажем с оваквим понашањем и, чим нађем други посао, овај ћу напустити. Сада морам радити под оваквим околностима јер сам самохрана мајка троје дјеце", Алмедина, 33.

Ово је само дио прича радница и радника из три приватне фабрике (двије у Републици Српској и једна у Федерацији БиХ) које производе одјећу и обућу за западноевропске брендове до којих је дошао Хелсиншки парламент грађана Бањалука у сарадњи са Фриедрицх Еберт Стифтунг БиХ током истраживања коме је за циљ било показати какав је положај радника и радница у текстилној индустрији, за колике плате раде, поштују ли се закони и њихова права. 

Сви интервјуи су рађени изван фабрике. 

ПРАВА КОЈА СЕ КРШЕ

Како се наводи у истраживању просјечна нето плата интервјуисаних радника/ца је износи 565 БАМ/289 ЕУР, док је просјечна нето плата с прековременим радом 598 БАМ/306 ЕУР. То значи да радници у текстилној индустрији својом платом могу покрити тек трећину онога што им је неопходно за основне животне потребе. Такође утврђено је и да је прековремени рад или неплаћен или је плаћен испод законског минимума (30% увећање у односу на редован рад). Најчешће је обавезан, а не волонтерски.
“Радници/це не добивају платне листе и потпуно су неупознати с начином обрачуна плате. Радно вријеме је од 7 до 15 сати, али већину дана радници/це остају прековремено, како би завршили наруджбе. 80% испитаника изјавило је да остаје радити до 17 сати најмање 2-3 пута седмично, а усто им је и свака субота радна”,  евидентно је у једној од три фабрике које су биле предмет истраживања.

Што се тиче годишњег одмора он је често колективни, тако да радници/е не могу бирати када га желе користити, а постоје и потешкоће за добијање законом прописаног годишњег одмора, као и слободних дана. Занимљиво је да је само један од интервјуисаних радника рекао да је искористио свој пуни годишњи одмор, дефинисан законом. Сви остали су изјавили да су користили само 7 до 10 дана годишњег одмора од минимално 20 дана дефинисаних законом.
Надаље у једној од фабрика пронађен је дио радника/ца без уговора о раду, и такође у једној фабрици раднице су уцјењиване да пружају сексуалне услуге, док су у све три фабрике радници/е доживјели вербално злостављање (викање и називање погрдним именима).

Као један од проблема у Републици Српској идентификован је непостојања секторског колективног уговора.

РАДНИЦИ НЕ ВЈЕРУЈУ СИНДИКАТИМА

“Синдикат радника/ца би требао штитити права радника/ца, али радници/е које смо испитивали кажу да не вјерују синдикатима. Скоро сви интервјуисани радници/е из фабрика у којима постоји синдикално организовање рекли су да немају повјерења у своје представнике зато што су синдикални представници повезани с власницима фабрике и зато што никада озбиљно не раде на рјешавању њихових притужби. Радници/е се боје приступити синдикату због притиска менаджмента фабрике. Инспекција рада је друга институција од које се радници/е осјећају изданим. Радници/е су нам рекли да инспектори никада не разговарају с радницима/ цама о условима рада у фабрици него само разговарају с менаджментом фабрике”, наводи се у истраживању.

ПРЕПОРУКЕ

Истраживачи су на крају И дали препоруке за излазак из ове ситуације.
Један дио односи се на брендове - плаћати вишу откупну цијену производа и водити рачуна о томе да радници/е примају достојанствену плату; Вршити надзор добављача у БиХ везано за кршење радних права; водити рачуна о томе да се с радницима/цама поступа достојанствено, а други дио препорука за власти БиХ- усвајање новог/измјена тренутног закона о раду или усвајање подзаконских аката којима ће се дефинисати минимална радна права и тако превазићи кршење радних права због непостојања колективног уговора; повећати минималну плату на ниво достојанствене плате И интензивирати рад инспекције рада.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.