Идентитети господина Просјечног

<п>Просјечан, се тако, сам у својим очима не идентификује са било чим. А то је поразно. Нјегов идентитет је поприлично воденаста категорија, која мијења облик у зависности од околности и како то други хоће. Он се не доживљава, он преживљава. Анималност је доминантна категорија. Дакле , у себе, на себе и под себе.</п>

Dragan Bursać / 06. новембар 2009

Шта је то идентитет? Идентитет (лат.: идентитас = карактеристична јединица) је индивидуална карактеристика односно особина по којој је предмет или особа препознатљива или знана. Тако каже википедија. Било би најлакше рећи, како је то субјективни доживљај самог себе. А, опет са друге стране то је објективност, коју идентитетом пројектујемо, као своје ја у очима других. Па, како се то онда просјечан грађанин Босне и Херцеговине доживљава и како га други доживљавају?

На прво питање, одговор је, зачуђујуће једноставан. Просјечан становник Обора себе уопште не доживљава. Он, најчешће није власник какве професионалне радне титуле, ма нема он ни посао. Гледа како да преживи.

Али, питаће какав психолог, Ко? Ко ће гледати, како да преживи? Има ли тај Просјечни, ишта са чим би се идентификовао, било шта?

Многи ће се ухватити у замку, мислећи, како Просјечног интересује национални идентитет. Не. И ту је грешка у већини процејна пука у Обору. Просјечан је, уствари викенд националиста. Ако му ко од тантричких вођа Обора, обећа-слаже, на којекаквим изборима мало асфалтираног пута, коју бандеру, а тек питку воду за дјечицу у школи, коју је Просјечни изродио, он ће врло лако постати Бошњак, Србин или Хрват. Ма, постаће он и мањина, уколико се то уклапа у прорачун номенклатуре.

Није чудо видјети неког Перу Петровића, на изборној листи у Чардачанима, као старог изданка надалеко чувене Украјинске породице. Просјечни, нема појма да ,,остали“ никада не могу бити на челу Обора и да је то уставна категорија. Уствари, заболи њега брига за то. Ако уђе у какав сеоски одбор ето њему хиљадарке, а да не говоримо о путу, који ће са асфалтом у кућу утјерати.

Чак је Просјечни и релаксиран у односу на вође Обора. Националиста је док не убаци папир са у кутију, а вође су у тој позицији цијели мандат. Једино, га зајебава клаузула, по којој ће у случају потенциалног срања бити топовско месо, за разлику од вођа.

Просјечан, се тако, сам у својим очима не идентификује са било чим. А то је поразно. Нјегов идентитет је поприлично воденаста категорија, која мијења облик у зависности од околности и како то други хоће. Он се не доживљава, он преживљава. Анималност је доминантна категорија. Дакле , у себе, на себе и под себе.

Проблем настаје, кад људи од струке, плаћеници или не, крену да врше социометријска истраживања на терену, са питањима, типа, како себе доживљавате и сл. Просјечни, ће га погледати неандерталским погледом, упитати оће ли добити шта пара и ђе ће да тури свој легендарни . То му је по дифолту. Заправо, то му и јесте идентитет, он је нечији инструмент. Био, биће и остаће. И његова дјеца и унуци и праунуци. У недоглед.

А, како други из Обора доживљавају Просјечног? Ееее, то је право питање. У старту, од намилијег рода и порода сви га сматрају олошем, фукаром и кокошаром. Шкртицом, који од своје дјеце крије паре, лажљивим мужем, злим комшијом који ће први да те оцинкари лугару за оно мало посјечене државне шуме. Ако је из, како то воле рећи, другог националног корпуса, довољно је рећи, он је Србин, Хрват или Бошњак и тиме је ваљда сва огавност свијета о Просјечном изречена. Ако си ,,остали“, па Циган си , брате, то се зна.

Е, сад би ми неко, одмах приговорио, како уопштавам до безобразних граница, како је то најобичнији стереотип, како таквих и ако има, има мало и сличне доброћудне замјерке. Грешка. Сви ти који ми замјере изнова и изнова и изнова се изненађују бројем –ова на изборима, са оне стране реалности. Јака је то и голема викенд војска, понављам.

Просјечни, такође не чита ове редове, јербо је у фази чекања да му се уведе струја, а комшија га зајебава, како је Украинац. Онда се заједно заракијају и то је то.

Дакле, све је ствар перцепције. Није Сарајево и Бањалука са још пар градова, Босна и Херцеговина. Провозајте се мало, рођаци колима викендом, па ћете видјети. Ако имате шта. А, исперципирајте да се управо у највећим и самопрокламовано најурбанијим центрима налази највише Просјечних. Па саберите... Што каже Мујица, само се немојте одузети послије.

Неко је једном рекао, како смо се ми овдје клали зато што смо толико слични. Рекао би, да ми нисмо слични него, јебено исти. Управо зато, Просјечни има снаге да толико мрзи другог Просјечног. Он у његовим очима, у његовом лику види себе и сву своју биједу и исфрустрираност. А, лакше је рођаци, мрзити другог него себе.

А, да умало заборавих. Челници Обора описују идентитет Просјечног, као ,,Стабилно гласачко тијело“.

А, ја ћу као папига понављати да свако, треба радити на себи, како у туђим очима не би пронашао своју фалинку.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.