ИГОР БОЖОВИЋ: Хај за њим Мујо замандали врата!

Осим у политици, и у љубави је исто тако све допуштено. Постоје људи који сједе у првом реду догађаја и држе се за ручице, невино и романтично као дјеца, сад гледам Милу и Драгана.

BUKA portal / 04. септембар 2019

Планирам с једним електричаром нешто да ми замијени, н'акву разводну плочу, н'акве фазе, чудеса, клинци криви и сад ја њему да се похвалим и покажем му као неке дијелове што сам сāм купио унапријед, да му је лакше... Гледа он ону врећицу, почеша се човјек мало по челу и упита ме добронамјерно:

- А ђе су ти женске утичнице? То су само мушке!

Ја још сретнији да му политолошки то објасним:

- 'Ајде, мајке ти, 'ко је то видио одређивати како ће се оне опредијелити, мени је свака утичница иста. То треба њима самим пустити да се опредијеле како ће се идентифицирати.

- Ама, знам, брате, али није ово к'о кад јебеш, ја не знам како ћу ти минус и плус саставит, болан, спалит ћу ти кућу!

Ултимате Гаме Босс

Значи, реално постоје ствари гдје се мушко и женско требају везивати неизоставно зато што је то тако Бог човјек саставио. Нпр. струја. Али људско друштво дефинитивно није једна од тих области. Ево само неколико најобичнијих примјера.

Кад су сад пошли на блеф гасити Алуминиј, оно што плашљиви Драган не смије направити, препусти далеко способнијој и снажнијој Јелки. Кад Љубо у Мостару забрља, а боме тај човјек свако мало нешто забрља, он потури енергичну и стамену Радмилу да се излаже вербалним нападима. Да Бошњачка политичка елита на челу има само Халида, Шефика и Бакира, нигдје не би приспјела, но срећом Себија способнија и снажнија од све тројице заједно па још има наде за Бошњаке. Кад босански Срби требају пјевачицу, они зовну Милета и Гоци Бенд, а кад требају вожда, зовну Жељку (или Алекс Пандуревић, овиси кога питате тко је главни). Кад у Хрватској требају глумца, Пленки, чврстог нато солђера, Колинда. У Србији, јасно, сасвим супротно, кад требају манекенку, зовну Ацу, кад требају чврсту мушку руку, Ана.

Осим у политици, и у љубави је исто тако све допуштено. Постоје људи који сједе у првом реду догађаја и држе се за ручице, невино и романтично као дјеца, сад гледам Милу и Драгана. Постоје дечки који се прихвате чврсто испод струка па се селфирају, сад гледам сву четворицу, наравно, и Бакета.

Осим њих које ви сви волите, постоје у политици људи који су сасвим асексуални, примјерице Валентин или Јере што је номадне с капом цивилне 'одо уоколо. Шта смета, нису сви људи истих сексуалних опредјелјенја. Може човјек не имати жељу за онијем стварима, све ОК. Како може не имати жељу или бити фригидан, може човјек бити исфрустриран па као пекинезер бијесно ронцати чак и кад га нитко ништа не пита, чак и када нитко Босни (и Херцеговини коју често заборави) не пријети.

Јесте, наравно да сад гледам малог Жељкића. Имаш, рецимо у уджбеницима повијести умјетности исто тако познату римску статуу „бога Хермеса с малим Дионизом” и знају дјеца потрошити читаву гимназију, не примијете да мали Диониз није „онај” испод струка, него га грли Хермес лијевом руком, на стубу поред себе. Апсолутно нема везе шта човјека узбуђује. Знам људе који се узбуде на ногомет, на аутомобиле, на ракију, а ријеткима се дигне и на Телемацх видео клуб (оним ријеткима који знају отворити СВЕ ФИЛМОВЕ на 1-2-3-4 страшну шифру).

Пушћ' младића у магазу сама

И шта онда мене или тебе брига тко хоће шетати у недјељу? Па хоће и мјештани Бијелог Поља да шетају Љуби по живцима па никога од вас не брине. Зашто вас онда брине нека парада?! Кад сам у прошлом подстанарском стану живио, првих дана у мјесецу, али не баш првих, него кад легну плаће и пензије, редовно се с ката у сусједе чуло стењање и завијање кад би јој мајстори дошли поправљати намјештај. Јадница, она би се тако радовала кад крене стругање и премјештање, мене увијек занима како то да никад није одлучила скупити мало цркавице да купи једноставно нови сет фотеља и кауча, мислим, ако сваки мјесец мораш пет мајстора звати, поготово у касне вечерње сате ометати људе да поправљају и тешко физички раде, није то нимало у реду.

Али нисам јој се никад мијешао, шта мене брига како ће у другој кући бити и гдје ће комшилук шпорет држат, што се мене тиче, могла га је о лустер окачит или на фикус завезат каблом па да виси с балкона. Туђи живот није моја брига. Не галамим на људе кад чвоке пале својој дјеци, не свађам се с њима кад звекну своје пашче, вазда испаднем ја некултуран и шта се мијешам у њихов приватни живот. Па онда ме не занима ни тко кога воли. А ево како је захладило ових дана, све пјевушим снијег паде на бехар на воће, нека љуби ко год кога 'оће! Има бољих начина за провест недјељу него бринут тко с ким шета. Рецимо, набијеш 5000 корака на педометру. -

ПРЕУЗЕТО СА  www.бљесак.инфо


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.