Игор Радојичић за БУКУ: Немогуће је процијенити размјере економске штете....Битне су нам наредне двије седмице!

"Уколико ово дуже потраје, уколико потраје мјесецима, онда се бојим да ће један дио субјеката бити бесповратно изгубљен", каже за БУКУ Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке.

Elvir Padalović / 31. март 2020


Према најновијим подацима Министарства здравља и социјалне заштите, у Републици Српској данас је забиљежено нових 25 случајева заражених корона вирусом, од чега је 20 у Бањалуци. Број инфицираних особа у Бањалуци тако се попео на 156, од укупних 226 на територији Републике Српске.

О новонасталој ситуацији у Бањалуци, са нагласком на тренутно епидемиолошко стање у граду, о свим мјерама које је Град донио у вези са сузбијањем ширења вируса корона, али и о економским посљедицама разговарали смо са Градоначелником Бање Луке Игором Радојичићем.
 
 

Г-дине Радојичићу, какви су тренутни подаци, када је ријеч о епидемиолошкој ситуацији у Бањалуци?

Са јутрошњим даном имамо 20 нових позитивних, то нас води на укупну цифру од 156, али ако посматрамо дужи временски период од 19. марта, када су истекле прве двије седмице, ми имамо линеаран раст у просјеку од 10 новообољелих дневно, што је, с обзиром на околности, добро. Нисмо имали експлозиван број новообољелих, већ имамо отприлике 10 дневно, што је подношљиво и још увијек се може контролисати. Можемо констатовати да је ситуација у граду, а и у Републици Српској, јер ми смо највеће жариште у овом моменту, и даље под контролом и да можемо да пратимо сваки од постојећих кластера и сваког од постојећих пацијената. Мјере се у највећој могућој мјери поштују, како градске, тако и републичке, и с обзиром на околности можемо да будемо, тешко рећи задовољни, али ситуацију држимо под контролом.

Бањалука је међу првим у региону прешла на веома стриктан режим, још од 5.3. када су се појавили први случајеви корона вируса. Прво изолација једног одјељења у школи, па два дана престанка наставе, дезинфекција читаве школе, јесте ли могли претпоставити да ћемо, ево, скоро мјесец дана од тих првих мјера, имати овакву ситуацију у граду?

Ми смо прве мјере предузели 26. фебруара. Дакле, сједница Градског штаба за ванредне ситуације са припремом за епидемију је одржана 26. фебруара, седам дана прије него што је у Бањалуци утврђен нулти пацијент. Ми смо претпоставили да ће епидемија да се прелије на ове наше просторе, дакле, да је то нешто што мора да се деси. Било је немогуће предвидјети у ком обиму, али било је јасно да се мора дјеловати, и ви већ 26. фебруара имате налог Дому здравља да се припреми за прихват обољелих, да се организују, прву јавну информативну кампању за јавну хигијену, за прање руку и слично, као и налог основним и средњим школама и вртићима да у случају појаве било чега, да се одмах промптно реагује. Значи, 5. марта, кад се појавио нулти пацијент, ми смо већ седам дана имали припреме мјера, а на нултог пацијента, односно на родитеља и дијете, одмах смо реаговали затварањем школе, дезинфекцијом објекта, слањем дјеце на преглед и у кућну изолацију, као и наставника на идућих четрнаест дана, тако да је тај први кластер био нешто на чему смо сви научили, али на чему се одреаговало врло оштро и врло исправно. О томе свједочи и чињеница да из тог нултог кластера није било касније обољелих, јер је пресјечено у старту. Иначе, да је дијете наставило да иде у школу, да је школа наставила нормално да ради, сигурно би из тог кластера експлодирало и имали бисмо огроман раст. Благовременим реаговањен, прво припремом, и на овај нулти случај, касније се успјело пуно урадити.  Има једна стара изрека која каже: Свака мјера предузета прије епидемије дјелује радикално, свака мјера предузета кад се епидемија развила дјелује закашњело.

 

 

На срећу, тај први кластер је остао миран, као и други, међутим, за тај трећи бањалучки сте и сами рекли да је забрињавајући, јер су лица имала више друштвених контаката. Да ли и даље страхујете од развоја тог трећег кластера или мислите да је и он близу свог смиривања?

У суштини је битно правовремено дјеловање и посљедице су видљиве након четрнаест или више дана. Кад је ријеч о том трећем кластеру, основни проблем је што је ту било много социјалних контаката, значи, до момента док се утврдило да је неко лице обољело, остварен је велики број контаката и инфициран је већи број људи. Већина и данас заражених и оних које детектујемо су контакти контаката из трећег кластера. У већини се ради о члановима породице или блиским сарадницима и слично и скоро сви су везани са тим трећим кластером, с тим што морам рећи да се и тај трећи кластер успио исконтролисати, јер да је из њега била експлозија обољелих и да нису пресјечени први контакти слањем у кућну изолацију, или на хоспитализацију, онда бисмо у Бањалуци имали пуно другачију и лошију епидемиолошку ситуацију. Тренутно је највећи број обољелих, па и ових нових из контаката са тим задњим или трећим кластером, и имамо још одређен број лица који се сад мијешају, обзиром да је цијела Република сада захваћена, има мијешања са кластером из Бијељине и Рибника. Сад има контаката гдје је теже утврдити одакле је то дошло, јер се поједини кластери преклапају.

 

Многи се питају да ли је требало подузети више након што се десио случај у школи „Бранко Ћопић“ тог 5.3., јер су се одмах викенд иза тога дешавале бројне прославе поводом 8. марта. Да ли су се тад могле изрећи макар препоруке да се не догађају оваква окупљања? 

Ми данас, 31. марта, те датуме имамо иза себе. Дакле, све што се  дешавало  шестог, седмог или осмог марта је већ прошло, јер је 14 дана вријеме које се сматра временом инкубације. И први и други, а практично и трећи кластер су угашени. Значи, сви они први и непосредни контакти. Тако да из данашњег угла причати о осмом марту је потпуно пассе, јер је 8. март прошао и од њега није остало никаквих посљедица. Оно што можемо рећи јесте да смо ми проучавали дјеловање свих осталих, од кога год смо могли научити нешто корисно и како су они реаговали, државе и градови, и настојали преузети све оно што је могуће примијенити у одређеном моменту, размишљајући да ће за одређену мјеру посљедице бити видљиве за двије седмице и више...

 

Када сте доносили мјере затварања продавница, кафића, занатских радњи, шопинг центара, могли сте претпоставити да ће то имати тешке посљедице. Колико је тешко доносити одлуке за које знате да ће имати тешке посљедице?

Веома тешко. Прво морате ставити приоритете. Забрањујући рад или ограничавајући рад некоме, ви њега спречавате да стекне своју плату и да заради за себе и за своју породицу. Значи, наносите конкретну економску штету. Али ако ставите као приоритет здравље људи, а у ствари животе људи, а вирус је показао да може бити фаталан за поједине категорије становништва, онда то представља приоритет број један, иза чега редате све остало. Према томе, доношење тешких мјера, ако доприноси ономе што је сада циљ, то је да се сачувају здравље и животи, има своју оправданост. Није било лако одлучивати ни за једну забрану, поготово што морате водити рачуна око тога да сваку мјеру коју доносите, њу морате спровести. Јер ако је не можете спровести, онда нисте ништа направили и само показујете немоћ неког органа власти. Морам казати да су све мјере које смо досад доносили проведене са више или мање разумијевања грађана и да је временом долазило до сазријевања свијести - људи су видјели шта се дешава у другим земљама, помало се уплашили, наравно од свега што се дешава, и у највећој мјери поштовали препоруке и наредбе.

 

Можете ли уопште претпоставити са каквим ће се Бањалука економским посљедицама суочити ?

У овом моменту је потпуно немогуће израчунати укупне размјере економске штете. Један број дјелатности је потпуно забрањен, као што је угоститељство, занати, услуге, другима је ограничен рад, трећи су се сами од себе зауставили - рецимо, туризам је потпуно мртав. Неки поједини производни субјекти су због прекида ланца увоз-извоз обустављени или су јако редуковали рад. Тако да се размјере штете могу само наслућивати.  Уколико ово потраје два мјесеца, штета ће бити велика, али ће се велики дио привреде успјети вратити и ревитализовати и поново стати на ноге, поготово што смо, нажалост, на овим нашим просторима у разним кризним ситуацијама, и морам рећи, навикли на кризе и успијевамо се некако сналазити. Међутим, уколико ово дуже потраје, уколико потраје мјесецима, онда се бојим да ће један дио субјеката бити бесповратно изгубљен. Значи, неће моћи да се врати, јер ће акумулирати дугове, прекинути ланце доставе или извоза и буквално нестати. Прије саме кризе, имали смо врхунац позитивних вијести. У Бањалуци смо пребацили број од 75 000 запослених, што је био рекорд, а стопа незапослености спала је на неких 8,8%, што није било ни пред сам рат. Тако да је почетна тачка или линија била доста оптимистична у самом граду. Е сад, колики ће размјер овога бити, поготово са људима који се враћају из иностранства, то је потпуно непредвидиво, јер је хиљаде људи отишло вани, тражећи посао, и исто тако се хиљаде људи враћа или покушава да се врати, јер су тамо изгубили посао. Значи, то су све посљедице које је јако тешко предвидјети.

Доста се у јавности говори о томе да су се по лијепим данима појачали одласци на излетишта и шеталишта, видјели смо и полицију у Парку Младен Стојановић на коњима, која опомиње грађане да не сједе у групама? Било је доста приче у јавности и око употребе хеликоптера првог или другог дана полицијског часа. Какав је ваш коментар, јер грађани су махом коментарисали да их је то додатно престрашило?

Најкритичнији дио свих препорука или наредби је управо ово дружење или окупљање људи на јавним мјестима. Најкритичније управо зато што су све мјере које се предузимају у протеклих мјесец дана усмјерене на то да се спријечи контакт грађана и преношење са човјека на човјека. Свако окупљање у већем броју носи већи ризик и дешавања којих има у протеклим данима - да су људи масовно на излетиштима, да су уз обале Врбаса, да су на шеталиштима и слично је нешто што треба по сваку цијену избјећи, јер долазак у контакт особе која не зна да је позитивна, а нађе се на једном таквом мјесту са великим бројем лица, исто је као да сте организовали велику фудбалску утакмицу, а видјели сте и сами у другим земљама да је то била буквално епидемија која је експлодирала. Са једне стране, пренесете великом броју лица, са друге стране ви сте можда убили некога, јер ако је лице које је са ослабљеним имунитетом или особа са неким коморбидитетима, односно са неким већ претходним хроничним обољењима срца или плућа зарадило вирус од вас, ви сте му буквално пресудили. Грубо звучи, али је тако. Неко својим комотним понашањем може да убије неког другог ако је слабијег имунитета и дође у контакт са њим. Оно што се мора спријечити, прво се утиче на свијест грађана и препоручује се, али ако не успије ,онда се морају у потпуности забранити сва јавна мјеста, и то нас води ка неком полицијском сату који траје 15 или 20 сати. 

 

 

Која би била препорука Града везано за рекреативно кретање и придржавање мјера изолације?

Треба разликовати оно што љекари препоручују, да се прошета или да се мало изађе из куће, барем за особе које нису старије од 65 година, али играње баскета, роштиљање или прављење журки са више људи је заиста изузетно опасно по здравље људи.

 

Прије два дана је представљен економски сет мјера, онај у домену Града. Шта је то што је представљено, а што би могло помоћи људима?

Ми смо, поред овога што је примарна борба око здравља становништва и заштите живота, већ десетак дана у ширем кругу дискутовали о томе које економске мјере у надлежности града увести, дакле, ми не одлучујемо ни о порезима, ни о доприносима, ни о законима, то је ниво изнад нас. Али оно што је у нашим рукама, ми смо за оне којима су дјелатности ограничене или забрањене,  готово све опростили, односно отписали. Дакле, отписује се комунална такса на фирме која се плаћа граду, отплаћује се закупнина за оне који су закупци у нашим просторима, за оне којима је забрањен рад, за оне којима је ограничен рад 50%, отписује се плаћање јавних површина за све угоститеље оглашиваче, код којих је дјелатност или потпуно обустављена или ограничена и додатно још Град кроз свој Гарантни фонд може да понуди субвенционисање камате за оне субјекте који морају узимати кредите да би наставили даље дјеловање. Дакле, град би потпуно преузео на себе да плати камату за кредит до рецимо 50 000 КМ у износу од 3,5% на три године. То је први пакет мјера, пошто људима доспијева плаћање, 31. март је и сад сви морају да раде неке обрачуне. Ово је направљено намјерно да прије првог априла сви ови субјекти знају на шта могу да рачунају када су у питању градски намети и даджбине, односно шта могу да отпишу и да онда рачунају са неким другим обавезама. Очекујем да ћемо у наредних мјесец два дана имати и даље мјере, даље пакете са градског нивоа, наравно, мораћемо ићи на потпуни ребаланс буджета јер ћемо имати сигурно велики пад јавних прихода, али према пословној заједници и послодавцима ће бити отворен упитник, електронски, гдје ће они моћи попунити своје приједлоге, како бисмо у интеракцији са грађанима добили још приједлога шта је то што град у оквиру својих надлежности може у наредних мјесец два да уради.

Да ли се размишља нпр. о томе да се отворе ресторани са доставом уз строго поштивање хигијенских мјера?

О томе смо доста расправљали, то је једна од дјелатности, а вјерујте да их је десетине које су постављале питање "а зашто ми". У суштини, ишли смо са врло рестриктивним мјерама како би се опет спријечило преношење са човјека на човјека. Пошто је град велик, ми смо имали бојазан да би се отварањем десетина нових објеката, а то су опет угоститељски објекти са припремом хране и са доставом према кућама и према лицима, то био потенцијал нових жаришта. Било би јако тешко контролисати десетине возила које се у овом моменту крећу. Довољно би било да вам једна особа које је била позитивна код куће наручи храну, дође у контакт са достављачем, и да тај достављач постане преносилац. Дакле, бојали смо се тих стотина или хиљада нових контаката, који би се остварили доставом кућне хране, са не знам колико десетина возила и лица који би се ту нашли у котакту са непознатим бројем других лица. Дакле, могло би се креирати ново жариште које не желимо.

 

Прије неколико дана, МУП Републике Српске је објавио како је у Бањалуци одузета опрема за пројекцију порука подршке на зиду једне од бањалучких зграда, наводно по захтјеву Администативне службе града. Имате ли неки коментар у вези са тим?


Дакле, свако ко поставља огласе, рекламе, ради кино пројекције, мора имати дозволу. Дакле, било какво оглашавање, на било којем мјесту, било којој површини, мора имати урбанистичко техничке услове и мора плаћати одређену таксу. Ту нема никакве мудрости. Замислите да сад било ко по граду почне постављати билборде, сити лајтове или по јавним површинама емитовати неке рекламе. То је опште правило, када је ријеч о оглашавању.

 

Колико мислите да ће трајати овај стриктни режим у Бањалуци и шта ће градска администрација предузети да живот организован под пандемијом ипак иде даље. Јесте ли оптимиста?

Оптимиста јесам. Након мјесец и више дана предузимања мјера, ми смо успјели сузбити експлозију ширења и избјећи најгори сценарио, с тим што једна неодговорна особа сутра која изађе у Парк „Младен Стојановић“ као позитивна, направи десет или сто нових контаката, води до нове експлозије. Све добро што смо досад урадили, неодговорним понашањем у наредним седмицама може поново бити срушено на кољена и биће изузетно важно како се сви понашамо и колико ће трајати,односно, да ли ће попустити дисциплина, јер су људи врло склони кад траје нека ситуација, а ево ми смо већ други мјесец, да се лежерније понашају. Оптимиста јесам, држимо ситуацију под контролом, предузимамо мјере које су неопходне, али је прије свега важно да грађани наставе са поштовањем препорука и налога да наредне двије седмице које су под ограничењем прођемо са минималном штетом и минималним бројем новообољелих, како бисмо створили предуслове за улазак у неку нормализацију.
 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.