Илустрације бх. аутора и ауторица на изложби "Воли ме, не воли ме"

Илустрације босанскохерцеговачких аутора и ауторица у склопу концепта "Воли ме, не воли ме" на међународној  изложби у Словенији. 

Vanja Šunjić / 20. јул 2021

 

У галерији Ноx Медија у Марибору у петак, 09. јула 20121. отворена је међународна изложба Воли ме, не воли ме, гдје су представљени и радови босанскохерцеговачких визуелних умјетница и умјетника.

Ова међународна изложба настала 2012 године, сваке године гостује на некој новој локацији, а умјетници су позвани да протумаче тему Воли ме, не воли ме што је могуће разноврсније и прикажу је кроз умјетнички израз који желе, са што више креативности, хировитости, симболике и интроспекције... 

Ауторица овог пројекта је списатељица Ана Ђокић из Загреба. Пројекат је надахнут игром бројања латица цвијећа - прва латица ВОЛИ МЕ, друга латица НЕ ВОЛИ МЕ, трећа латица ВОЛИ МЕ, четврта латица НЕ ВОЛИ МЕ... у жељи да се открије да ли нас воли особа до које нам је стало. Свака од илустрација је подвојена љубавним супротностима, гдје један пол означава ВОЛИ МЕ, а други НЕ ВОЛИ МЕ.

“Као књижевница, у својим романима и драмама за одрасле, највише пропитујем управо однос мушкараца и жена, различите концепте љубави, различите начине да се љубав изрази. У бављењу овом темом, користим (наравно) ријечи. Управо сам се зато запитала како би моје колеге, ликовни умјетници, без ријечи описали што је за њих љубав. Игра из дјетињства Воли ме, не воли ме (оно чувено откидање латица како бисмо сазнали воли ли нас нека особа или не) послужила је као лајт мотив. Сваки ликовни умјетник који судјелује на изложби треба имати у своме раду дио илустрације (лијеви) која показује што за њега љубав јест, и други дио (десни) на којем ишчитавамо што за њега значи бити без љубави. Било ми је изнимно занимљиво пратити радове својих колега умјетника који се служе сасвим другим средствима од оних које ми писци користимо…. А што се тиче самих радова, рекла бих да је иста ствар као и с нама писцима – сваки аутор има своје поимање живота, своје поимање љубави, свој стил, свој став (неки умјетници о озбиљним темама проговарају кроз хумор, други иду жестоко до краја, трећи су поетични, четврти иронични). Не бих рекла да постоји суштинска разлика у интерпретацији одређене теме (у овом случају – љубави) када су писци и ликовни умјетници у питању.”- каже Ђокић.

Говорећи о самом концепту и превођењу визуелног на књижевни језик и обрнуто, Ђокић закључује да нам је врло мало потребно да се нађемо на једној, односно на другој страин и да је то могуће исказати кроз оба медија.

“Ја бих рекла да увијек сједимо на двије столице. Увијек је то један домино ефект (једном страном смо према некоме на воли ме страни, а према другима на не воли ме страни). Будући да су илустрације издуженог облика и имају своју лијеву(воли) и десну (не воли) страну, мислим да ће бити изазов на једној од наредних изложби (а у плану су изложбе у Торонту и Мумбају) поставити их на зидове управо као домине које се једна на другу настављају.”

Изложба је до сада гостовала, осим Хрватске, огдје је и почела, у Босни и Херцеговини, Њемачкој, Аустрији, Данској, Кипру, Македонији и Уједињеним Арапским Емиратима. Будући да слика говори више од хиљаду ријечи, а да је је језик љубави универзлан, публика је учитавала властито искуство у илустрације.

“Публика воли игру. Сваки рад је једна прича. Овисно о сензибилитету, сватко себе препознаје више у једној, мање у другој причу (у хумору, поетици, иронији, мраку….). Иако не волим генерализације, морам признати да се радови од земље до земље разликују у различитом културолошком сензибилитету што је мени откриће.”- прича Ђокић.

Селекторица босанскохерцеговачких радова је графичка дизајнерица и илустраторица Александра Нина Кнежевић, а на изложби учествују илустратори: Јасна Буквић, Здравко Цвјетковић, Енис Чишић, Елвис Долић, Емир Друмишевић, Златан Филиповић, Едита Газибара, Борис Стапић, Саша Шкорић, Маја Зећо, а специјални гост Исмар Мујезиновић се представља видео радом Воли, не воли, боли.

”Селектовање радова за бх. представнике изложбе Воли ме, не воли ме кренуло је од мојих пријатеља, колега чији рад цијеним, а онда се мрежа ширила. Ја сам позвала двоје-троје својих колега, они су своје, тако да је селекција радова настала удруженим снагама и жељом да скупимо што више квалитетних радова. Изложба у Сарајеву је била друга у низу поставки и нисмо очекивали да ће да се оволико развити, обогати и путовати цијелим свијетом. 

Неки од бх. аутора су се прикључили бх селекцији касније, док смо гостовали у Истамбулу, Емиратима, а неки су имали жељу да промјене свој рад... Тако да је изложба жива и мијења се, прилагођава, путује, воли...”- каже Александра Нина Кнежевић.

На питање како се све сада чини са одмаком од скоро деценије, Кнежевић каже: 

“У селекцији има тренутно јако пуно радова и сви су на свој начин посебни, и што је најважније функционишу заједно, тако да вријеме, нове изложбе и нови радови умјетника обогаћују цијелу идеју пројекта Воли ме, не воли ме. Сви радови су истих димензија и сваки аутор/ица на свој начин прича шта за њега/њу значи волити, а шта не. Сматрам да богата селекција радова инспирише посматрача, уводи нас у наше интимне просторе и буди разне емоције. Развој, пут цијеле изложбе, колико ће расти, којом брзином је непознат, никада не планирамо, прича Воли ме, не воли ме се спонтано дешава, као и сама љубав.”

Кустосица словенског дијела међународне изложбе Воли ме, не воли ме је Маша П. Жмитек.

Организатори изложбе у Марибору су: Креативна мрежа, Загреб, Галерија Медиа Ноx, Марибор, Лутковно гледалишче Марибор, Град Загреб и Местна обчина Марбор.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.