ИМА ДА НАС НЕМА "Ја да их рађам, а онда ти државо да их упропастиш као одрасле људе, јер не знаш шта ћеш с њима"

У Палати Републике Српске  јуче  је презентована дугоочекивана научно- истраживачка студија „Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера“.

Tatjana Čalić / 14. септембар 2019

 
Претходиле су јој изјаве водећих људи о позитивним популационим трендовима у РС, па смо тако могли чути да у посљедњих осам година постоји константност рађања, те да је у прошлој години рођено 230 беба више у односу на годину раније. 

Ни ријечи о томе да је у првом кварталу ове године у Републици  Српској  по први први пут забиљежено двоструко више умрлих у односу на рођене - 4.440 умрлих и 2.090 рођених.
Говорило се и о већ постојећим мјерама - накнади за незапослене породиље, дјечијем додатку, бесплатним уджбеницима за први и други разред основне школе, субвенционисаним кредитима…, а неке су и најављене – бесплатни вртићи, кредитна подршка младим брачним паровима, новчана помоћ за прво дијете, помоћ самохраним родитељима…

Сагледано је, кажу, како ствари стоје, и креће се у реализацију планова. 

Потпуно су заобиђени они који су се овдје родили, а бољи живот потражили у иностранству,  иако је њихов одлазак и те како утицао на демографске појаве и процесе. Константовано је да се то дешава у свим земљама регије, никакви подаци нису изнесени, јер званична статистика не постоји, чак ни најава да ћемо је имати, а није се сматрало за нужно ни истражити зашто су људу отишли, одлазе или планирају отићи са ових простора.  

О свему ономе што је речено, а још више о ономе што је изостављено, више су нам рекли демографи Санда Мешиновић и Александар Чавић.

Мешиновић је мишљања да је наша популациона политика потпуни промашај, јер власт нема визију шта да ради, куда да води и како да развија народ и државу и сматра да они који би требало да се баве државом суштински не знају мултидисциплинарно да сагледају ситуацију, нити да је увежу у једну цјелину. Све је то због чињенице, наглашава, што је за ширу слику и план потребна маса паметних, образованих и посвећених људи, које одавно нема у државним установама, а ни у држави.

Није поента, каже, да држава само стимулише рађање, већ држава треба да зна шта ће са том дјецом од момента када се роде до момента када умру.

"Дио статистике којој припада и популациона политика има за циљ да свакодневно рачуна колико држави треба рудара у рударству, економиста у економији, учитеља у образовању, доктора у медицини, и управо на основу тих прорачуна држава треба да доноси мјере којима стимулише одређену категорију становништва на акцију. То би значило да власт уз помоћ популационе политике потиче људе да се едукују за тачно одређена занимања како би имала кадар за индустрије и економије које јој требају. Укратко, то значи да држава у сваком тренутку мора да зна у ком правцу жели да иде, привредно, образовно, демографски, туристички, културно, итд. Ако држава уз помоћ статистике и пописа људи установи да нема културни кадар, популациона политика служи управо да стимулише развој културног кадра одређеним акцијама за пет, десет или двадесет година. Држава је обавезна  да у сваком моменту зна шта јој се дешава са људима, шта жели и куда нас све води. Да ли сте негдје чули да имамо петогодишњи план за развој индустрије, привреде, економије? Ја нисам", истиче наша саговорница.

Даље, наводи да ако, рецимо, имамо морталитет већи од наталитета, онда држава треба да пројектује колико ће у будућности бити потребно старачких домова, каква здравствена њега треба за те људе, какав медицински кадар брине о њима и да онда усмјерава своје финансије, пројекте, медицину, здравство, фондове и студије у том правцу.

"Ако статистика утврди да више људи умире, онда држава не би требало да расипа државне паре обнављајући школе у којима неће имати дјеце, већ преусмјерава средства у прављење бољих и доступнијих старачких домова и давање бољег третмана том дијелу популације. Даље, популациона политика подразумијева и да држава прати од каквих болести болује становништво, које болести се повећавају, које смањују, да брине о потентности свог становништва, о дуговјечности, здрављу, јер држава може на основу праћења доносити планове побољшања одређеног дијела здравства, или чак битније, како да утиче на превентиву болести. Уколико држава нпр. жели стимулисати рађање и обнову становништва, онда мора имати минимум двадесетогодишњи план који ће да испуни потребе тог рођеног дјетета од момента зачетка до завршетка средње школе, те касније до краја живота.  Значи, није поента само да се стимулише рађање, већ да држава зна шта ће сутра са том дјецом”, истиче Мешиновић.

Напомиње и како у развијеним државама популациона политика није стихијска, једнодимензионална, политички условљена, већ статистички дугорочно и прецизно изведен план земље и њеног становништва. То је зато јер развијене земље имају визију своје државе. 

Нажалост, ми не знамо ни шта је визија, ни циљ наше државе.

Популациона политика би требало да буде ван оквира и условљавања онога ко тренутно влада државом, то јесте ко је на власти, јер независно од тога би требало да постоје државни интереси и виши циљ. Ми не знамо шта су државни интереси наше земље, нити јасно знамо шта су нам циљеви у РС”, закључила је за БУКУ Мешиновић.

Демограф Александар Чавић се осврнуо на вањске миграције и тврдње о позитивним популационим  трендовима у РС. Каже да је поражавајуће да се хвалимо да имамо константност рађања, док нам је наталитет на најнижем нивоу икада и док,  по први пут у историји, у првом кварталу имамо више него дупло умрлих него рођених. Надаље, наводи како је лицемјерно изјављивати да одлазак људи из земље јесте забрињавајући, а да нико томе није посветио било какву пажњу, истраживање или механизме којима би пратио миграциона кретања. 

"Република Српска, као и БиХ, имају уређене граничне прелазе и биометријске путне исправе, што значи да се сваки прелазак преко границе документује  и да нема ништа лакше него да се утврди обим спољних миграција. Такође, РС мора установити регистар становништва, у коме ће постојати регистар резидената и дијаспоре. Тиме бисмо имали јасну ситуацију у сваком моменту, тада би нам попис становништва служио само као контрола тачности и исправности регистра. То користе најнапредније земље, скандинавске на примјер, већ јако дуго и показало се у пракси као најбоље рјешење. Такође могло се спровести и истраживање, попут исттраживања које је провело Удружење хрватских послодаваца у нашем исељеништву гдје бисмо видјели који су узроци њиховог одласка. Ништа од тога није урађено и стога сматрам да није ништа друго него лицемјерје када се изјави да је забрињавајуће што људи одлазе. А заправо њима и одговара одлазак, јер се на тај начин рјешавају социјалног баласта, као и потенцијалних критичари њихове власти", закључује Чавић, док о презентованим мјерама није могао више рећи, јер документ није добио, нити је исти био стављен на јавни увид.

Али на основу потеза који се вуку и изјава које слушамо једно је сигурно, каже, наши политичари ни приближно нису свјесни размјера демографских проблема у БиХ.

А они су поражавајући, јер већ смо на прагу изумирања. 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.