„Искуства Сорошеваца“: Како преживјети причање уз вјетар?

У оквиру фестивала Слобода народу у Сарајеву је одржана панел дискусија на тему „Како преживјети причање уз вјетар“ који је модерирала новинарка и активисткиња Кристина Љевак.

Slađan Tomić / 18. јун 2021

Како је бити „Сорошев плаћеник“ говорили су новинар Никола Вучић, политичка аналитичарка Тања Топић, новинар и активиста Милан Антонијевић и станд уп комичар Пеђа Бајовић.

Ова имена су локално или регионално позната као људи који слободно износе своја мишљења, а због тога некада плаћају скупу цијену попут јавног етикетирања, пријетњи, увреда.

Критика и критичка мисао у БиХ нису добродошли. Зна то добро и Тања Топић, политичка аналитичарка коју је један политичар чије име из принципа није поменула, а нећемо ни ми, назвао агентицом њемачког БНД-а.

„Појединим новинарима је био забрањен улаз у институције Републике Српске. Док се та особа смијала новинаркама на основу физичког изгледа, остали новинари су се смијали“ подсјетила се Топићева на раније и неријетке иступе једног политичког дужносника, оног коме не може нико ништа јер је јачи од судбине.

Новинар и аутор књиге „Критика токсичне мушкости“ Никола Вучић подијелио је своје животно искуство. Већ током школовања, било му је чудно што иде у етнички чисто одјељење од 30 Хрвата, а спрат изнад њега је била учионица са 30 етнички чистих Бошњака.

„Они су говорили босански, а ја хрватски. Било ми је јасно у какво друштво упловљавам као пунољетна особа. Знао сам да морам бити друштвено ангажован“ казао је Вучић. И јесте. Никола је друштвено ангажовани новинар који због својих ставова и етнички непристрасном новинарству често добија пријетње и увреде.

„Бити издајник у Мостару у грауд у ком сам се родио, није угодно. Ни када сам се бунио због двије школе под јендим кровом, нити прошле године када сам питао „хоће ли ускоро бити зона ослобођена од фашизма“ подијелио је Вучић своје искуство. До сада је добијао етикете издајника, муджахедина, персоне нон грата, халал Хрвата... Због гласно изговорен мишљења које се не уклапа у торовске оквире Вучић је био и на насловницама националиситчких медија, блиских ХДЗ-у. Коментари које је Вучић добијао спадају у кривично дјело ширење међуетничке мржње, али тужитељица му је рекла да „нема елементата, да је то слобода говора и мишљења.“

Тања Топић  каже да елите које активисте, новинаре, слободне грађане називају страним плаћеницима заправо крију имовину коју су илегално стекли.

„Етнонационални клептомани. Постали су богати оптужујући стране плаћенике. Нико од нас нема некретнину вани, имамо кредите, минусе на картицама. Они имају имовину вани. Наравно да треба да сачувају та средства причом о страним плаћеницима“ додала је Топић.

Дипломирани правник и активиста за људска права из Београда Милан Антонијевић каже да етикету страног плаћеника носи још од првих студентских протеста.

„Узори младима би требало да постану они који слободно говоре. 30 година година увежбавамо демократију“ казао је Антонијевић говорећи о будућности региона.

 „Сјећам се оптужби за рушење РС, односно за државни удар. То је био период када сам попила највише кафа сама са собом. Људи су ме избјегавали. Људи који су ме познавали 20 година“ присјетила се Тања Топић неких од посљедица етикетирања од стране политичких елита.

„Критичка мисао у БиХ је она која усамљује“ закључио је Вучић.

Пеђа Бајовић каже да се суочавао са етикетирањем да је страни плаћеник, али га политичке елите и њихови сљедбеници нису оптуживали за издају. Сав апсурд политичке (не)културе сумирао је у једној реченици: „Вишегодишњи министар спољних послова Србије не говори енглески језик“


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.