Исповијест Оливера Драгојевића: 'Због кемотерапије сам почео губити слух, али цигарете не намјеравам оставити'

Појавио се с капом на глави, но убрзо ју је скинуо и открио да је остао без косе. Публика није могла суздржати сузе, а емотивно растрешени били су и Теди Спалато, Гибонни и Маријан Бан који су тада с Оливером дијелили позорницу

100posto.hr / 25. октобар 2017

 "Ево ме дома, слабо излазим, припремам се за сљедећу кемотерапију. Дане кратим вјежбајући глас, а погледам и утакмице Хајдука", започео је разговор за 100посто.хр  Оливер Драгојевић.

 

 

У јулу смо га интервјуирали поводом свечане додјеле награде Цесарица у Сплиту. Тада је био у пуној снази и уопће се није дало наслутити да ће нам већ крајем августа потврдити да је тешко болестан.

 

Сљедећи његов јавни иступ, али и први након опаке дијагнозе – карцинома плућа, десио се прије десетак дана у сплитском ХНК, на прослави 50. годишњице Жупанијске лиге против рака.

 

Појавио се с капом на глави, но убрзо ју је скинуо и открио да је остао без косе. Публика није могла суздржати сузе, а емотивно растрешени били су и Теди Спалато, Гибонни и Маријан Бан који су тада с Оливером дијелили позорницу.

 

Међутим, неколико дана касније – 21. октобра, Оливер није смогао снаге доћи у загребачку Арену одржати концерт с Гибоннијем.

 

То је сумма суммарум пут Оливера Драгојевића у свега неколико мјесеци.

 

'Подршка ми пуно значи'

 

Но, унаточ добром Гибоннијевом концерту, Оливеров изостанак узроковао је празнину. Како на позорници, тако и  у срцима свих оних брачних парова, љубавника, тинејџера и гомиле фанова који су одрастали на нотама познатог сплитског славуја, а само су хтјели на ту јесенску, прохладну загребачку суботу чути његов глас, зањихати се, затворити очи и умом ући у неке нове, тешко схватљиве даљине.

 

Оливер је тога свјестан, жао му је што није наступио у Загребу али истиче како му подршка колега и слушатеља изразито много значи. То га, каже, охрабрује.

 

Јавио нам се у уторак послијеподне из свог дома у Сплиту.

 

Тамо се уз бригу и подршку најближих опоравља од посљедње кемотерапије. Занимало нас је како се осјећа.

 

Преглед на ЦТ-у тек за неколико мјесеци

 

"Вражја болест је то, мало сам ослабио али надам се позитивном исходу. Најбитније је остати чврст у глави, а ја се психички осјећам добро. Пијем много лијекова, за свакаква чуда… Против болова, за крв, за енергију па се могу догађати нуспојаве. Тешко је то све ускладити и бити сигуран да су све таблете међусобно компатибилне. Био сам чак остајао без слуха. То је трајало два тједна, као да су ми уши биле зачепљене", прича нам Драгојевић и шаљиво додаје како без гласа ипак није остао.

 

"Сваки дан у кући вјежбам. Мало свирам, пјевам покушавам не испасти из ритма", казује.

 

Питамо га је ли то због концерта који би средином просинца требао одржати у своме Сплиту.

 

"Чујте ја волим Сплит највише на свијету, то је моја публика, то је увијек спектакл. Срце ми жели и тражи још пјесме, концерата и весеља, али треба видјети како ћу се осјећати, односно хоћу ли то моћи издржати. Кемотерапију је опћенито тешко поднијети, колико вам помаже толико истовремено и одмаже, али барем сам задовољан што ме нису ухватиле оне класичне неугодности које оне узрокују", искрено ће Оливер својим храпавим али овог пута ипак нешто тромијим гласом.

 

Драгојевић још увијек не може знати у каквом је стадију његов тумор, као и то јесу ли досадашње кемотерапије уродиле плодом. Преглед му на ЦТ-у, каже, слиједи тек за неколико мјесеци, а тада би се требало знати је ли тумор неутрализиран.

 

"Ако класична кемотерапија не помогне, окренут ћу се другим начинима лијечења, а што ћу сад?", реторички се запитао глазбеник одбијајући даљњи разговор о методама лијечења.

 

'Фали ми Корчула, риба и море'

 

Кад смо овог љета сједили с Оливером на сплитским Прокуративама, пушио је доста цигарета. Већ тада је гунђао сам на себе сматрајући да ће се таквог порока тешко оставити.

 

"Ако ништа друго, јесте ли барем смањили дневну дозу никотина", питамо.

 

"Мислим да нећу никад престати пушити. Смањио јесам, али пушим и даље. Ма знаш што, иду ми на живце сви ти пусти савјети о исхрани, пушењу, кретању… Није ми лако цигару испустит из руку. Богати, док дурам дурам. Ако сам цијели живот могао уживати могу и сад", добацује подсмјехујући се, али ипак додаје да је жалостан због једне ствари.

 

Наиме, откако га је болест ухватила, већ дуго није био на Корчули, у риболову.

 

"Ето, једино ми је тога жао. Фали ми море, бродић на Корчули, да идем на рибе. То ми је дуго година био смисао, а сад ми укућани доносе рибу", иронично казује позитивни Оливер.

 

Искрено, његова воља за животом, шарм, ентузијазам и борба не дају наслутити да је у прилично тешком али и опасном животном раздобљу, крхкога здравља и ослабљеног организма. Скоро да се тијеком разговора то негдје "по путу" и загубило.

 

Али, такву чињеницу нерадо смо прихватили, кад нас је, реченицом с почетка разговора, подсјетио да се управо припрема за сљедећи циклус кемотерапије.

 

"Брзо се умарам и не могу пуно причати. Што се кемотерапије тиче вјерујем овим методама лијечења, али кемотерапија на свакога човјека дјелује другачије. За сада је добро, питање је хоће ли и тако остати", закључује, а нама није преостало ништа друго осим порука подршке и охрабрења које смо му упутили уз жељу да се брзо опорави и спремно изађе пред десетак хиљада душа 15. децембра у Спаладиум Арени.

 

(100посто.хр)


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.