Исповијест сезонца на Јадрану: Спавао сам у соби без ичега, радио за 1.300 КМ, бакшиш нисам смио узети...

- Сви нови људи који су дошли радити код њега пукли би исти дан, или за који дан, и отишли. Но, ја сам издржао и тај мобинг од луђака на послу, и смјештај из пакла, и умор, ништа ме није занимало..., прича млади студент након искуства на Јадрану

100posto.hr / 26. август 2018

У разговору за портал 100посто.хр, студент из Загреба подијелио је своје искуство рада у љетној сезони у Поречу. Ово му није био први посао, до тада је радио стварно свашта, тако да је навикао на разне увјете. Но, на оно што га је дочекало нико није могао бити спреман. 

- Добио сам стипендију Свеучилишта у Загребу за билатералну размјену студента у Торонту. Но, на орк Университју тих 3.000 кн мјесечно није довољно ни за смјештај, па сам изнајмио свој ауто (имам моноволумен) френдицама које имају бенд преко цијелог љета за 1.000 еура. Отишао сам на море, имао сам договорено да ћу чувати клинце, тј. бити бабситтер за два врло живахна клинца. То је било сваки дан од 18 до кад треба, обично до 1 ујутро, док им се старци не врате са свирки. С обзиром на то да сам прије љета дуговао 2.000 еура, видио сам да на овај начин то неће ићи. Зато сам бициклом ишао од тог мјеста изван Пореча, гдје сам чувао клинце, према центру Пореча, улазећи у апсолутно сваки пословни објект питајући за посао. Аутопраонице, конобе, кафићи, ресторани, хотели, теретана, све... Проблем је што сам тражио посао који могу радити до 17 сати, како бих стигао до 18 сваки дан на чување клинаца. Нашао сам посао у Поречу, неких 12 км од ове локације - прича млади студент.

Смјене без паузе и отровна Цеца

Посао је нашао релативно брзо, понуда је била да ради дневне смјене које почињу у 7 и трају до 17 сати сваки дан без одмора, без паузе, осим дневно пола сата или мање за ручак. С обзиром да му је новац требао, пристао је.

- Радио сам за 5.000 куна (око 1.300 КМ) + напојнице, које нисам смио скупљати, него смо све одвајали у заједничку шкрабицу па би газда једном тједно, као, подијелио како год њему паше. А то је значило да сам за цијели тједан могао добити и само 100 куна (26 КМ). Дијелио је како се њему хоће. Но добро, имао сам мисију, одлучио да нећу одустати осим ако се разболим, и тако сам спавао у шатору и по сунцу бицикл возио преко 20 км дневно. Послије бих трчао с клинцима, а по ноћи сам обично слао маилове и обављао сву документацију за Канаду. Спавао сам у просјеку четири сата дневно, ако се догодило да имам пет сати, био бих јако сретан. Нисам се разболио, што је и мене зачудило, дапаче, смршавио сам, био у супер форми. Газда је био подношљив, али неки од екипе из тог кафића су људско дно, баш шљам - каже младић.

У нарочито горком сјећању остало му је неколико колега с којима је рад био пакао.

- Конобарица Цеца из Србије, фрустрирана баба која лије отров из уста, затим бивши затвореник, ма оно, неугодно искуство. Имали су бесплатан смјештај, гдје сам и ја на крају отишао након пар мјесеци, кад је завршио посао с клинцима - рекао је студент и нагласио како је такођер радио с дивним људима с којима је и даље у контакту. 

Чврсто је одлучио да ово искуство неће памтити по отровној Цеци.

Смјештај недостојан човјека

- Газда ме смјестио у собу без врата, без прозора, крај некаквих салонитних плоча по поду, без ормара, без паркета, плочица или ламината, бетонски под пун грађевинске прашине која се диже чим направиш неки покрет, заједнички туш и ц за цијели кат, ужас. Сви нови људи који су дошли радити код њега пукли би исти дан, или за који дан, и отишли. Но, ја сам издржао и тај мобинг од луђака на послу, и смјештај из пакла, и умор, ништа ме није занимало, дапаче, кад би ме нетко провоцирао и намјерно ми отежавао посао и живот, а било је пуно љубоморе код људи који ништа нису постигли у животу, одговарао бих само "ја идем у Канаду, а ти?" са смијешком на лицу", прича овај младић.

 

Не треба се дати понижавати, но било је вриједно животно искуство

На крају приче, подржава све студенте и раднике који се не дају израбљивати и понижавати као што се дао он, а сматра и да ће пропасти ти такозвани послодавци који диљем Хрватске траже робове, а не раднике. 

Ипак, за њега је ово била вриједна животна лекција:

- Мени је баш драго што сам прошао то искуство јер сам највише научио о себи. Кад год ми је било тешко, кад год бих помислио да даље више не могу, макар психички, сјетио бих се књига које сам прочитао, истине преживјелих логораша из ратова. Особито ме се дојмила књига "Мушкарци с ружичастим трокутом", због које сам схватио да човјек може свашта проживјети што је нама у нашим лагодним животима непојмљиво. Ако је тај човјек преживио све што је преживио, онда мене сигурно до пуцања неће натјерати нека Цеца, затвореник, непоштени газда, лош смјештај, умор или малодушност. Тешка времена су одлична животна лекција - закључује студент.

 

100посто.хр

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.