Историчари пронашли рјешење како изучавати историју 90-тих на Балкану

Како подучавати о историји ратова деведесетих?

Tatjana Čalić / 27. јул 2019

Велика ствар је бити изабран међу 10 најбољих на свијету.

Још већа, ако знате да су то људи са ових простора.


Управо то се догодило групи историчара из БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије, који су захваљујући заједничком пројекту ушли у најужи избор за награду за свјетски плурализам за 2019. годину.


Њихов пројекат интересантног назива  "Учење (х)историје која то још није", бави се осјетљивом темом,  распадом Југославије и ратовима који су се десили на овим просторима, а који се, од земље до земље, презентују  на различите, често супротстављене и међусобно искључујуће начине. 


Многи сматрају да управо због те чињенице овај период прошлости не би требало изучавати. Међутим, период распада Југославије и ратова 90-их је дио наставних планова и програма у свим државама бивше Југославије и стога су наставници историје у обавези да се баве обрадом тих тема.


А да су на добром путу и да нам је потребан један нови приступ сагледавању прошлости, показала је и сама номинација овога пројекта за престижну свјетску награду.

 
“Знати да смо одабрани међу десет финалиста у конкуренцији 538 номинованих учесника из 74 земље свијета није мала ствар.  Наша удружења сарађују већ петнаест година на различитим пројектима а када неко препозна значај идеје и означи је битном кроз овакву номинацију може дати само подстрек и енергију за даљи рад”, истичу наставници историје са којима смо разговарали о томе шта овај пројекат нуди ново, да ли га наставници у школама прихватају, како реагују ученици и да ли их је тешко потакнути на критичко промишљање о историјским догађајима, њиховим узроцима и посљедицама. 


Заједничко мишљење свих наших саговорника је да су тренутни школски уджбеници пуни стереотипа из националне историје и да се, нажалост, често перципирају из неких личних, ненаучних убјеђења.


Тако је Мелиса Форић из бх. Удружења Еуро Цлио ХИП мишљења да наш образовни систем, а поготово настава (х)историје и даље чврсто стоји у оковима политике, те се ученицима настоји понудити једна истина, она коју заступа владајући дискурс.


У таквој ситуацији тешко је очекивати било какав напредак, каже професор историје Игор Јовановића из пулске Основне школе Вели Врх. Ситуацију, додаје, додатно усложњава и то што су млади људи збуњени обиљем „историјских“ текстова по различитим порталима, гдје свако себи даје за право да тумачи сложене историјске процесе које смо пролазили. Кад се буде одустало од прикладног – домовинског – тумачења историје, истиче Јовановић, биће нам свима боље.


Добра ствар је да је све већи број наставника заинтересован за овај пројекат. Они ни у једној земљи региона нису имали довољну подршку у систему формалног образовања – на факултетима се ова тема апсолутно никада није обрађивала, а након школовања се ријетко ко имао прилику професионално оспособљавати да се бави овом осјетљивом  темом. 


Бојана Дујковић Благојевић из Еуроцлио ХИП БиХ и једна од ауторки образовног педагошког алата, који је дио награђеног пројекта, открива како се сама заинтересовала за овај пројект.  Иако свјесна важности подучавања о ратним сукобима 1990-тих година, лично је дуго избјегавала да нешто учини по том питању. Рат је провела у Добоју и подсвјесно је потискивала сјећања на гранатирања, драге људе који више нису живи. Заправо је, каже, све вријеме тражила нишу и угао гледања који омогућава да 'исприча причу' о тим догађајима која би била ослобођена увријежених наратива и подјела на 'нас' и 'њих'. Слично је, каже, размишљала и друга ауторка овог материјала, Наташа Костић из Младеновца.


У вријеме када смо започињали ЛХХ пројекат, Сандра Витаљић је припремала изложбу о ратовима '90-их година. Наташина идеја је била да припремимо модел часа користећи фотографије као историјски извор, уз давање основних података вазних за контекст. Мјесеци су ми требали да сагледам све фотографије, често веома бруталне, након којих не можете да останете равнодушни. Одабир материјала је захтијевао много дискусија, тестирања, селекције... Чак смо у једном тренутку укјучиле и моју, тада 12-огодишњу кћерку, која је дала своје виђење о материјалу који смо одабрале”, прича нам Дујковић Благојевић, додајући да је до сада овај материјал кориштен у различим контекстима - у земљама насталим након распада Југославије, али и у земљама Европе. 


Сваки пут су утисци учесника били другачији и изузетно емотивни. 


Сваки пут чујемо нешто ново што прије нисмо знали и, када поставимо питање на крају радионице 'која је ваша слика рата', увијек чујемо неку занимљиву личну причу. Обично су те приче о добру у времену зла. То ме утјеши јер даје наду, наду да и у највећем злу постоји зрнце доброг”, наглашава наша саговорница.


И у Србији се дешавају видљиви помаци када говоримо о заинтересованости наставника за овај пројекат и додатну едукацију.


Александар Тодосијевић, наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници и предсједник Удружења за друштвену историју Србије Еуроклио, каже да ово дружење спроводи обуке наставника и семинаре о учењу о ратовима 90-тих. Циљ им је да покрију све веће градове у Србији у наредне двије године.


На основу семинара које смо до сада одржали, могу слободно да кажем да су наставници позитивно реаговали и да су спремни да мењају приступ настави”, истиче за Буку Тодосијевић, а на наше питање да ли је реално за очекивати да државе бивше Југославије постигну неку врсту консензуса о кључним историјским догађајима, каже да је то тешко за очекивати: “Државе ту не би требале да се мијешају, већ да обезбиједе институционални оквир и здраву друштвену климу у којој ће историчари моћи неспутано да делују. То и није питање везано за државе, јер бисмо у том случају поново морали да причамо о инструментализацији прошлости, као наметању доминантног наратива од стране држава које су постигле неку врсту политичког договора о заједничкој историји. То је превасходно питање за историчаре. До објективног и неострашћеног приступа проучавања новије историје могуће је доћи једино кроз регионалну сарадњу и заједничке пројекте.” 


А какво мишљење о новом приступу имају ученици, да ли су заинтересовани и спремни на критичко промишљање о историјским догађајима, њиховим узроцима и посљедицама, више нам је рекао црногорски професор историје у основној и средњој школи Игор Радуловић. Разлога за оптимизам имамо, наглашава, прије свега због чињенице што су данашња дјеца склона превазилажењу баријера било које врсте, па им је одређене концепте лакше и усвојити. 

 


Примјећујем да се ученици интересују, нарочито када су у питању средњошколци, да продискутују о одређеним историјским темама, искажу свој став, али и да прихвате историјске чињенице и на основу истих доносе сопствене закључке. Мој лични закључак, на основу пређашњег искуства, јесте да наши ученици успијевају да у периоду у којем живимо да превазиђу све врсте предрасуда, стереотипа, па да се чак са некима боре успјешнији него ми који смо старији и искуснији од њих. Свакако, чињеница остаје да им у томе морамо помоћи, највећим дијелом због изложености разноразним утицајима са стране, небитно да ли долазе од медија, породице, друштва и слично“, закључује Радуловић.


Идеја да наставници из региона могу заједнички да сарађују и да се баве заједничком историјом из блиске прошлости довела је и до стварања web-портала деведесете.нет. Овдје се могу пронаћи документарни филмови, препоручена литература, колекције фотографија, књиге и други корисни садржаји. Ту су и играни филмови, као што су Кругови, о Срђану Алексићу, Мушкарци не плачу, прича о ратним ветеранима из три земље, Ничија земља, награђена Осцаром, те Како је почео рат на мом отоку...


И на крају, зашто је прошлост тако важна, зашто је неопходно да је знамо  и да се суочимо са њом? Одговор нам је дао професор историје Игор Јовановић: “Прошлост је важна јер ако желимо другачију и оптимистичнију будућност, требамо постићи консензус у јавној расправи, јер имате појединце који су фрустрирани због много ствари које су се у прошлости десиле, а медији све вријеме враћају причу на 1941 -1991. у којој су главни кривци имагинарни јунаци теорија завјере. Суочавање с прошлошћу доводи до прочишћења и вјере у демократичније и транспарентније друштво.”


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.