ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК: Воyагер 2 напустио Сунчев сустав, послао први сигнал из међузвјезданог простора

Свемирска летјелица Воyагер 2 напустила је Сунчев систем и почела слати сигнале из међузвјезданог простора.

BUKA portal / 05. новембар 2019

Foto: NASA

 

ДОГОДИО се још један повијесни тренутак – свемирска летјелица Воyагер 2 напустила је Сунчев сустав и почела слати сигнале из међузвјезданог простора. Ово су потврдиле многе анализе, од којих је петеро објављено у угледном знанственом часопису Натуре Астрономy.

Попут свог претходника, Воyагера 1, мала свемирска сонда изашла је из хелиопаузе и сада путује дубље у огромну непознаницу међузвјезданог простора. Хелиопауза је подручје у свемиру гдје престаје утјецај Сунца, односно гдје је тлак соларног вјетра изједначен тлаком честица међузвјезданог простора.

 

С пет засебних радова који су се јучер појавили у Натуреу, знанственици су потврдили да је сонда Воyагер 2 прије годину дана, 5. студеног 2018.,  прешла повијесну границу и крочила у међузвјездани простор, који је од нашег планета удаљен 17,8 милијарди километара, пише Сциенце Алерт.

Послао сигнал с границе Сунчевог сустава

Будући да је инструмент за мјерење плазме био оштећен када је Воyагер 1 прије шест година изашао из хелиопаузе, ово је први пут да су знанственици могли проучити комплетан сет података о саставу и облику плазме на овој важној граници.

Обје Воyагер сонде лансиране су још давне 1977. године како би проучавале вањске предјеле Сунчевог сустава. Воyагер 2 лансиран је први, два тједна прије Воyагера 1, али је Воyагер 1 био на краћој путањи кроз Сунчев сустав и прије дошао до хелиопаузе.

Нитко од знанственика није знао колико ће сондама требати времена да дођу до те значајне границе. Сунце помоћу вјетрова ионизиране плазме ствара неку врсту огромног мјехура око свог планетарног сустава који ствара границу између простора на који утјече Сунце и оног међузвјезданог.

Мјехур називамо хелиосфером, а његова границу, гдје тлак соларног вјетру више није довољно јак да потисне вјетар међузвјезданог простора, назива се хелиопаузом.

"Желимо боље разумјети природу те границе, гдје се та два вјетра сударају и мијешају те на који начин се заправо испреплићу“, рекао је астроном Ед Стоне из Цалтецха.

Достигао хелиопаузу још прије седам година

Воyагер 1 службено је прешао хелиопаузу 25. коловоза 2012., но знанственици су ту чињеницу могли потврдити тек осам мјесеци касније анализом осцилација плазме из којих се могло закључити да је дошао у међузвјездани простор.

Астрономи нису знали хоће ли Воyагер 2 моћи слиједити тај модел. Наиме, хелиосфера је помало колебљива и стално мијења свој облик. На сву срећу, у листопаду прошле године почела је сакупљати пораст козмичког зрачења, сличног ономе који је доживио Воyагер 1 у 2012. години.

Откривена тања и глађа хелиопауза

Сви сустави Воyагера 2 били су у погону и функционални те је овога пута сонда правилно измјерила густоћа плазме. Открила је да је хелиопауза глађа и тања него што се мислило, с јачим магнетским пољем. Према анализи плазме, сонда је прешла хелиопаузу за мање од једног дана.

Открила је нешто што није уочио Воyагер 1, слој између хелиопаузе и међузвјезданог простора у којем дјелују оба вјетра, односно да хелиопауза није једна чврста граница, већ да се ради о сложенијем и динамичнијем пријелазу.

Постоји још једна граница утјецаја Сунца

Битно је споменути да је хелиопауза само једна граница која означава крај утјецаја Сунца. Гравитацијски утјецај наше звијезде много је већи и протеже се кроз Оортов облак, на невјеројатној удаљености од 15 билијуна километара.

Нажалост, врло је мало вјеројатно да ће сонде Воyагер остати оперативне када досегну ту удаљеност или да ће итко од нас тада бити жив. Но њихова су достигнућа ипак монументална; ради се о јединим летјелицама које су изравно напустиле хелиопаузу.

 

Индеx


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.