Ивана Марић за БУКУ: Резултати овогодишњих избора грађанима не дају повода за превелико славље

Грађани желе политичаре за које вјерују да ће се борити за њих, а не само за себе и своје странке.

Maja Isović Dobrijević / 23. новембар 2020

 

„Необична се ситуација десила и у Бањалуци, а и у Бијељини. Грађани су у великом броју гласали за кандидате опозиције за начелнике, али су у великој већини гласали за СНСД коалицију за скупштине општина. Управљати градом без истовременог владања скупштином је велики изазов посебно када против себе имате тако љутог противника као што је Додик који се у борби против њих неће служити свим (не)дозвољеним средствима“, рекла је у разговору за БУКУ политичка аналитичарка Ивана Марић.

Ивана у интервјуу за наш портал коментарише изборне резултате, промјене које су се десиле у Сарајеву, Бањалуци и неким другим градовима. Међутим, наша саговорница сматра да, без обзира на промјене, резултати овогодишњих избора грађанима не дају повода за превелико славље.

Ивана, већ је прошло неколико дана од локалних избора у БиХ, који је твој коментар кад су се информације мало слегле?

Резултати овогодишњих избора грађанима и не дају повода за превелико славље иако се тако чинило након објава изборних побједа опозиције у Сарајеву и Бањалуци и гледања покислих лица предсједника СДА и СНСД-а током изборне ноћи. Пораз у Сарајеву и Бањалуци је симболичан знак опадања њихове моћи који је јако погодио њихову сујету, а још више их је погодио губитак приступа значајним финансијским средствима којима ови градови располажу. Ове странке су изгубиле два највећа града, али су зато освојиле највећи број општина у БиХ. Три владајуће, националне странке, СДА, ХДЗБиХ и СНСД су задржале власт у већини опшина у којима су и раније владале. Надамо се да ће се сличан сценариј десити и у Мостару и да ће Мостарци санкционирати СДА и ХДЗБиХ, странке које су им на 12 година одузели њихово бирачко право.

Дошло је до политичке промјене у Сарајеву. Колико је важно да се ствари на политичкој сцени мијењају, да бирамо другачије људе, другачију политику?

Колики је ударац за СДА био побједа Четворке (НиП, СДП, НС и НБЛ) у Сарајеву, најбоље показује губитничка атмосфера у штабу СДА, упркос чињеници да је ова странка освојила власт у тридесетак других општина. То и није толико изненађујуће ако се присјетимо да је Бакир Изетбеговић након локалних избора 2016. изјавио да за њих општина Центар Сарајево вриједи као десет других.

Ова побједа је јако битна јер странке Четворке не само да преузимају власт у четири градске општине, већ тиме и власт у Граду Сарајеву и добијају мјесто градоначелника, што је до сада припадало СДА. Ако на то додамо и скоро преузимање Владе КС, јасно је да СДА остаје потпуно празних руку у цијелом Кантону Сарајево. Оно што их највише боли је губитак контроле над буджетима. Подсјећања ради, само буджет Кантона Сарајево износи око милијарду КМ.

Имајући у виду стање у Сарајеву, која су нека твоја очекивања на локалу, како видиш Сарајево у наредном периоду?

Грађани Сарајева су своје повјерење дали странкама Четворке и надам се да ће ове странке искористити ову шансу да покажу шта могу и шта знају, посебно да покажу да су другачији и бољи од коалиције СДА, ДФ и СББ. Ове четири странке су већ стекле велико повјерење грађана док су били окосница владе КС након избора 2018. Очекивања су сада још већа, а новим властима рад ће додатно отежавати пандемија коронавируса и посљедице које она има на економију. Међутим, вјерујем да ће Четворка дати све од себе јер су свјесни да им је то тест који морају положити уколико желе остварити изборну побједу на општим изборима 2022. и преузети власт и на вишим нивоима.

И Бањалука је након 22 године добила градоначелника из „другог табора“, из опозиције, иако у овом тренутку није јасно да ли ће Станивуковић имати скупштинску већину. Шта нам ова промјена у Бањалуци говори?

Необична се ситуација десила и у Бањалуци, а и у Бијељини. Грађани су у великом броју гласали за кандидате опозиције за начелнике, али су у великој већини гласали за СНСД коалицију за скупштине општина. Управљати градом без истовременог владања скупштином је велики изазов, посебно када против себе имате тако љутог противника као што је Додик, који се у борби против њих неће служити свим (не)дозвољеним средствима.

Додатна отежавајућа околност је неискуство Станивуковића којем је ово прва функција у власти. Он је сада у прилици да докаже да може и зна остварити све оно што прича већ пар година. Пуно је лакше бити у опозицији и обећавати грађанима шта ћете урадити. Тежак задатак се налази пред Драшком.

Станивуковићева побједа у Бањалуци нам с једне стране показује да грађани желе нове и другачије политичаре који су стално међу људима, који су одважни, који имају храбрости да се супротставе владајућим политичарима, а посебно Додику. Једноставно, грађани желе политичаре за које вјерују да ће се борити за њих, а не само за себе и своје странке. С друге стране, његова побједа је показала да је грађанима доста Додика и његове политике и 22 године владања Бањалуком.

Иако је дошло до неких промјена у одређеним срединама, ипак је у највећој мјери побиједио националистички наратив, подјеле на нас и њих, иако је ријеч о локалим изборима. Можемо ли се ми уопште помјерити из ове приче?

Вођење кампање за локалне изборе на националним причама је јасан доказ да владајуће странке немају резултате којима би добијали изборе, па се користе испробаним рецептом подизања националних тензија. Ово је посебно занимљиво јер је у већини општина у БиХ доминантна једна нација. Из ове приче ћемо се извући када добијемо јаку опозицију која ће имати довољно знања и вјештина да апсорбира њихову националну пропаганду и окрене је против њих. Сарајево је то добро препознало и санкционирало оне који су кампању водили као да се избори одржавају 1992., а не 2020. године. У Сарајеву су храбри војници из ровова побиједили уплашене ратне генерале.

Ипак, одређена промјена се десила, можда је прерано прогнозирати, али можемо ли говорити о помјенама на општим изборима за двије године, о промјенама на државном нивоу?

Опозиција постаје све јача и способнија и због тога је реално очекивати да се на изборима 2022. десе значајније промјене. Ово је за бошњачку политичку сцену извјесно, донекле се то може очекивати и на српској страни, док ће Хрвати нажалост остати на ХДЗ-у, јер тешко да ће се озбиљна алтернатива успјети фомирати у овако кратком року.

При томе требамо водити рачуна и о томе да на изборне резултате у значајној мјери утјечу и изборне преваре. Ово је посебно присутно у мањим мјестима гдје су куповине гласова и изборне преваре уобичајена појава. Није тешко претпоставити ко има највише новца да плати све те гласове од бирача, плати људе у бирачким одборима, потплати посматраче других странака и ко има довољно утјецаја да набави довољан број празних гласачких листића за Бугарски воз и кориговање изборне воље бирача након затварања бирачких мјеста. Грађани јесу показали да су за промјене, али се њихова изборна воља изгуби у мору превара. Да бисмо имали фер и поштене изборе, правосудне институције заједно са ЦИК-ом морају урадити што више да се изборне неправилности спријече.

У Бањалуци смо, након што је СНСД изгубио овај град, имали Додикове отворене пријетње грађанима, иако су ове изјаве дан послије ублажене и речено је да ми (новинари и грађани) нисмо добро разумјели, али ипак су неке ствари изречене. Шта нам овакав став према грађанима и њиховом изборном праву говори о демократији и друштву у којем живимо?

Политичари се према грађанима понашају онако како им грађани дозволе, а грађани им много тога дозволе. Јавност до сада није озбиљно реаговала на Додикове пријетње и увреде, па су стога и ове његове најновије отворене пријетње очекиване. Још је горе што на то не реагују ни правосудни органи. Највећи проблем је ипак то што је већина грађана, успркос оваквом његовом понашању, ипак спремна поново гласати за њега.

 


Бука препорука

Избори у БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.