Иванић: Додик ушао у нешто чему објективно није дорастао и то се види

"НАТО пут БиХ? Биће како одлуче велике силе".

Radio Slobodna Evropa / 07. септембар 2019

Након што је истекао рок који су тројица лидера странака побједница на опћим изборима Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Странке демократске акције (СДА) и Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ), Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић дали за испуњење обавеза из споразума који су потписали и којим су усагласили принципе за формирање власти, БиХ је и даље без Вијећа министара. То је како сматра бивши члан Предсједништва БиХ и почасни предсједник Партије демократског прогреса (ПДП) Младен Иванић било очекивано.

У разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ), Иванић каже како би свака радикализацији била штетна по Републику Српску (РС), те да не вјерује да ће Додик испунити пријетње о повлачењу из државних институција.

У Босни и Херцеговини, каже Иванић, нема политичара спремних на компромис који би реформе и бољитак грађана ставили испред властитог, те је најбољи сценариј ако у наредне три године не буде назадовања. Што се НАТО пута тиче, додаје он, биће како одлуче велике силе.

РСЕ: Господине Иванићу, прошао је и 5. септембар, а од формирања власти и поштивања споразума нема ништа. Негдје сте, како сте раније казали и очекивали да се ово деси. Одржава се статус qуо, реформе се не проводе... Гдје води оваква политичка прича?

Иванић: Било је јасно кад је овај споразум потписан да је то био неки покушај међусобне преваре у коме је свако имао довољно за себе, а у имплементацији сачувао резерву да то не проведе. Одмах сам рекао да ће све то пропасти, а да ће се суштина сводити на то ко је крив и ко је одговоран и види се да се на то све скупа своди. За једне је крив СНСД, за друге СДА, а некако се ХДЗ из свега тога извукао.

Крајњи резултат заиста јесте недостатак било каквих активности, а поготово реформи и мислим да смо ми већ годину дана потрошили у статус qуо и да је тренутно онај најбољи могући сценариј да још три године буде стагнације. То значи, да не буде назадовања, ако буде среће, али да ће бити неког напретка просто не вјерујем, јер не видим никога од њих ко је спреман да направи било какав компромис да би се нешто позитивно десило.

РСЕ: Је ли рјешење у ванредним изборима што сигнализирају неки међународни званичници? Измјене Изборног закона су у процедури. Може ли се утицати и на то, јер су мање-више измјене које су до сада предлагане биле готово козметичке?

Иванић: Нисам потпуно сигуран да би ванредни избори били неко рјешење. Иначе мислим да њих треба предвидјети и увести у ову причу и мени је драго да су неке друге партије посебно позиционе прихватиле приједлог Партије демократског прогреса, па тако имате изјаву Демократског народног савеза да би било добро се уведу ванредни избори.

Дакле, ванредне изборе треба увести, али не мислим да су они у овом тренутку рјешење за стање у коме се ми налазимо. Мислим да је највише постизборно зацементирао СДА када је бирајући четвртог посланика из Дома народа БиХ, дао апсолутну власт СНСД-у, колико сам схватио слично је поступио и са четвртим чланом Дома народа из реда хрватског народа. То је за мене нека необјашњива филозофија коју је СДА имала и она је зацемантирала позицију да су сада те двије партије пресудне.

РСЕ: Запело је на Годишњем националном програму. Међутим у суштини све и да се АНП преда нередукован не значи у суштини ништа конкретно, јер када се оголе ствари ионако БиХ, све и да све услове испуни сутра, у НАТО не може без воље РС, што знају и Изетбеговић и Додик, али то гласачима потпуно другачије сервирају. Зашто се онда заоштравају ствари? Има ли нешто иза?

Иванић: Искрено, мислим да има. Ја сам давно рекао да је БиХ постала битка великих и евидентно је да је ово терен на којем неке своје интересе рјешавају велики играчи. Ту прије свега мислим да САД и Русију. Евидентно је да Русија сматра да је помогла Додику да дође на власт, а објективно јесте, и он ту има и обавезу да њихове циљеве, у мјери у којој може, покуша да реализује. То је легитиман приступ, али с друге стране САД имају свој циљ. И мислим да је због тога направљена цијела ова тема.

Мој став је био да је активирање МАП-а (Акциони план за чланство у Сјеверноатлантском савезу) била обавеза коју је направио господин Радмановић и СНСД. Ако мисле да је требају промијенити, онда је требају промијенити, али је једино мјесто гдје то могу Предсједништво БиХ. Међутим, Додик је немоћан да тако нешто уради и зато мислим да је све ово једна врло за њега ризична игра која увелико превазилази његове могућности. Ушао је у нешто чему он објективно није дорастао и то се види. Показује се та нека немоћ која је можда и највећа порука свега што се догађа, та немоћ једног човјека који је вјеровао да може све.

РСЕ: Да ли би тај редуковани АНП (Национални годишњи програм) који се помиње, нашкодио Републици Српској?

Иванић: Не постоји редуковани и нередуковани АНП. То је празна прича коју је неко измислио. АНП је документ који треба да израде политичке институције БиХ и да кажу шта су ове године спремне и колико су спремне да ураде. И минимална реформа суштинска, и минималне промјене би биле довољне за НАТО у овој фази. Овдје се ствар своди и претворена је у то као АНП значи чланство, што није тачно или ако нема АНП-а нема чланства, што опет, није тачно. Потпуно једна погрешна теза коју су сви прихватили. Што се мене тиче то је обавеза господина Додика. Он ју је направио, господин Радмановић ју је потписао и они треба и да је заврше, али не на начин на који сада раде. На концу то треба да ураде у оним органима у којима су ти исту одлуку и донијели.

РСЕ: Господин Додик се на редовној бази сусреће с руским амбасадором у БиХ Петром Иванцовим. Ти сусрети превазилазе, према мишљењу многих, формалне државничке односе. Нико не спори да РС има одређену везу с Русијом, емотивну, пријатељску, али су у Предсједништву БиХ одувијек чланови из РС, а оваквих сусрета и у овој мјери није било. Шта је суштина према вашем мишљењу?

Иванић: Мени не смета да се они виђају, али исто тако не знам да ли је Додик злоупотријебио Русију, или је Русија свјесно то радила у задњој кампањи и очито играла на његову карту. Она је свјесно то радила, а зашто, то је питање за њих. Мени сусрети не сметају, али оно што ми смета јесте што је овај простор постао битка великих, а када се велики туку на вашој територији то је онда врло тешко. Нема никакве посебне користи за нас.

Ја бих волио да нисмо у таквој ситуацији и као политичар све бих урадио да не будемо у таквој ситуацији, али, ево, јесмо и видјећемо какав ће резултат бити. Мислим да ће се битка веома брзо поновно вратити у оквир Вијећа за имплементацију мира и да ће тамо и без домаћих актера крупни почети да воде своје битке.

Више на линку.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.