Ивица Иванишевић: Десничарима је комунизам као Моница Беллуцци, само још боље. Нису то чиста посла...

Доконо сурфајући ових сам дана набасао на прошлогодишњи чланак о прехрамбеним навикама прослављене манекенке, иначе моје вршњакиње, Елле Мацпхерсон

Ivica Ivanišević / 10. јун 2019

 

Њезин јеловник напросто морам подијелити с вама. Дакле...

Свакога јутра она устаје у пет сати, а непосредно прије тога у кревету медитира тридесет минута. Умјесто кавом, дан започиње чашом топле воде с лимуном и мало кајенског папра како би се разбудила. У шест и пол навали на крепки доручак: смоотхие од сјеменки конопље, воде и њезина протеинског праха "Супер Елиxир". Ако баш огладни, до ручка смије мазнути још један смоотхие, али овога пута с млијеком од љешњака, пола авокада и протеинским прахом с окусом чоколаде, такођер из њезине линије производа. Ручак је, пак, права гозба: салата од кеља, клица, краставца, купуса, авокада, сјеменки бундеве и сардина. Рибице су ту више као отворена опција неголи као обвезни састојак.

Наиме, Елле не једе ни пилетину ни црвено месо, али се повремено, не пречесто, почасти плодовима мора. Вечера је мало послије 18 сати, ни случајно касније, а на јеловнику су обично тортиља с поврћем, повртна пица или тјестенина с поврћем и пестом. Кад јој падне шећер, одломи коцкицу, понекад и цијело ребро тамне чоколаде или вегански сладолед или обоје, ако се у томе тренутку осјећа баш разуздано. Осим што не једе месо, Елле не конзумира ни угљикохидрате нити пије млијеко. У суштини, сва њезина прехрана своди се на воће и поврће, и то најчешће у сировом облику. Да хоће, на штедњаку би комотно могла држати таблетић.

Али зашто се лијепа Елле пати као свети Ловре? Да није можда болесна? Шути, Иванишевићу, да је не урекнеш, дама је доброг здравља и слободном је вољом изабрала хранити се шемедеканом. А зашто? Јер жели сачувати виталност и љепоту, што јој, очито, полази за руком. "Кожа ми је сјајна, немам више тамних мрља по њој, бјелоочнице су ми бјеље, а језик чишћи", казала је прошле године закључивши како вјерује да већину болести узрокује киселост тијела. Није, међутим, требала ништа говорити. Њезине фришке фотографије довољно су рјечите и свједоче како Елле и данданас изгледа као авион, паче зракоплов.

Манолићева терапија

Постоје, међутим, и други рецепти за чување виталности, само их треба знати потражити на правоме мјесту. Једнога вам, рецимо, неће понудити школовани нутриционист, али би вам га зато могао дати нешколовани хрватски десничар, што тврђи, то боље. Премда је глобално познато и стопут потврђено да је комунизам мртав да мртвији не може бити, нашим је десничарима он толико жив да га и даље доживљавају као универзални узрок свих својих проблема.

Тко је крив за све невоље вољене нам Хрватске? Наравно, ђубрад комуњарска – углас кличу домољупци чврсто увјерени како је комунизам прије и послије свега једна врста анти-аге терапије: тко се зарази вирусом бољшевизма, дочекат ће у доброј кондицији најмање стоту, баш као Јожа Манолић којег само мјесеци дијеле од великог јубилеја.

Джаба је десничарима доказивати да је велика црвена утопија кихнула и да су се бивши партијци одавно распршили у друге странке (и у десне, дапаче, особито у десне). Комунизам је већ компостиран, али не хаје за то наш човјек. Њему треба Педро, па макар сироти Педро био покојан.

Нашим десничарима комунизам је нешто као Моница Беллуцци (такођер моја вршњакиња), само још боље. Јер они држе да је бесмртан онај тко је Петру и Павлу претпоставио Карла (Марxа) и Фриедрицха (Енгелса). Таквоме соју не можеш нашкодити ни рештом лука ни глоговим колцем, као да је записано да такви довијека муче поштен свијет, поглавито Хрвате.

Нису то чиста посла, гдје би била, да се једна идеологија тако страшно одупире свим нападима и ударцима, па и даље нагриза, паче токари наше национално биће као зец кароту. За десничара нема никакве сумње: комунизам је друго, безбожничко име за витализам и није највећи проблем данашњице неw аге, него анти-аге.

Утолико се не треба чудити Памели Андерсон што се у задње вријеме дружи с Драганом Марковином, Давидом Хасселхофом хрватске политичке сцене. Не, Памела није моја вршњакиња, мало је млађа, али знате како каже наш народ: ничија није горјела до зоре. И њој иду године, и она мора мислити како сачувати своје немале атрибуте у будућности. Може бирати између клица и зеља или Марxа и Енгелса. Премда није хрватска десничарка, и она је, чини се, сконтала како је између нутрициониста и комуниста паметније бирати потоње. Виталност ће јој бити зајамчена, а притом се неће патити као сирота Елле Мацпхерсон која дијели прехрамбене навике фрзелина и фаганела.

Слободна Далмација


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.