Избор БУКА интервјуа у 2020. години: У времену пандемије културу нисмо заборавили

Иако нам је ова година прошла у фокусу на пандемију ипак смо нашли времена и повода да разговарамо о култури и умјетности...

BUKA portal / 31. децембар 2020

 

Едо Маајка за БУКУ: Друштвене мреже су појачивач фрустрација, оне су набилдале страх и параноју

 

Мислим да је рјешење у нама, имамо неке лекције за научити из свега овога, те су лекције на особним разинама, свако има нешто своје за сконтат и промијенити, поправити, научити. То ће утјецати и на друштво којег смо дио и које константно мијењамо. Није лако не мислити на своју добробит, изаћи из егоизма и за добробит других промијенити навике и понашање, сви се боре с тим. Ово је проблем цијеле планете, баш као и глобалне климатске промјене и сада је очито више него икада да смо повезани и сви дио једне цјелине. Људски его, 'дај ми паре и боли ме брига за друге' став је довео до климатских промјена, уништења флоре и фауне, а мислим и до ове пандемије.

Женске приче: Мартина, жена која пркоси (Рањена не значи и рањива)

 

Онај који је спознао да материјално није одредница вриједности, који је проникао у срж духовности, заволио себе, своје унутарње ја и створио апсолутну равнотежу у свом микросвијету. Хузур представља исконску срећу, јер човјек може бити миран иако није сретан, али не може бити сретан ако није миран. Тако да сматрам да је за умно и душевно здравље најважније бити најприје сам са собом у миру, а тек онда свој мир тражити у другима.

Миле Кекин за БУКУ: Вјерујем да ћемо схватити да је паметније куповати респираторе него пушке

Након што је кренуло ово лудило и претворило се у лудило свјетских размјера, као и сви људи остао сам закључан у свом стану и почео радити на новом материјалу. Међутим, све што сам почео није имао смисла, јер су ме почела морити и егзистенцијална и умјетничка питања о чему уопће да пишем у ова луда времена, па сам одлучио написати пјесму баш о том лудом времену. Кренуо сам стављати стих на стих, док нисам налетио на рефрен који је покренуо цијелу причу, оно што сви желимо чути, а то је да ће ово проћи.

Феђа Штукан, глумац, пилот и аутор романа „Бланк“: Било је прерано за ништавило, између живота и смрти, избор није тежак

 

Рат је имао утицаја, лагао бих када бих рекао другачије, међутим, емпиријски, не могу га сврстати у сами врх битнијих догађаја, јер су ми се у животу десиле пуно горе ствари од рата, како год то некоме звучало. Рат је донио једно освјештење, спознају да људи нису оно за шта се представљају и да живот није оно што сам до тада мислио да јесте. Требало је времена да схватим да се ја и неки момак који је у рову са мном, не боримо за исте ствари, ми водимо два потпуно различита рата који немају додирних тачака и да заправо нико осим оних горе, не зна тачно шта је то за шта би ми сви требали дати најсветије од најсветијег

Умјетница Јелена Топић: Била сам мајстор самообмане. Разоткривање проблема "под тепихом" је цјеложивотни изазов!

Што је свијест човјека мање развијена, веће су шансе да ће одбрамбени механизам потискивања, гурања под тепих, радити пуном паром. То нема везе само са нашим поднебљем или менталитетом, али има везе с тим да свијест човјека са наших простора тек треба да почне да се буди. Најбоље би било када би сви отворено причали о својим осјећањима, али то се углавном само дешава у кругу најближих или на психотерапији, ако и ту. Постоји такође страх од отворености, гдје ризикујемо одбацивање и осуду од других људи. Најтеже је бити искрен према самом себи, за то је потребно самопосматрање, односно, способност интроспекције и доза самокритичности. Када човјек открије самом себи ко је, онда може да одлучи који дио себе, када и коме приказати.

Желимир Жилник, вјечни панкер филма: Не мислим да смо на врхунцу мржње и нетолеранције. За то има још доста простора

Није неочекивано да је политика идентитета у офанзиви. Текуће репарирање географских карата вероватно је слично са епохом када су се стварале националне државе као што су Немачка, Италија, Аргентина, Бразил. У току је преметачина у Ираку, Либији, Сирији. Тако је и са мапом Африке. Није завршено ре-мапирање Совјетског савеза...
Да се окренемо нашем, југо и пост-југо случају. Крајем осамдесетих, а пре пада Берлинског зида, наши републички врхови заурлаше једно на друго у припреми за посттитовску деобу. Свет и комшије су то гледале у чуду. Земља која је била пример уређених етничких односа—равноправности, мултијезичности, школства, религија—пуца по шавовима. Улеће сулудо у племенску нетрпељивост и реторику. Отвара се кланица.

Умјетник Саша Каралић за БУКУ: Револуционарни ген није најшире распрострањен међу људима, али оволику послушност заиста нисам очекивао

Невјероватно је колико брзо је већина држава заборавила на солидарност и посегла за изолационизмом, а мали диктатори маскирани у демократско рухо извели војску на улице. Ово није ништа ново већ, као што рекох, само право стање ствари, са којег је, у општој паници, спала лажна позлата. Промјене које је пандемија унијела у живот сваког од нас понаособ углавном се тичу нашег индивидуалног односа према слободи – свако узима од ње колико се усуђује или колико мисли да му по карактеру, убјеђењу или закону припада. Једна од првих жртава пандемије била је управо слобода и то слобода избора, којом се у мирнодопско вријеме поносно, а понегдје и арогантно, маше као барјаком модерне демократије.

РАМБО АМАДЕУС за БУКУ: Знање је слобода, глупост је заразнија од короне

 

Ми се налазимо у периоду највећег изумирања биљних и животинских врста у последњих 60 милиона година, док се људска популација од појаве парне машине - за само 200 година удесетостручила, баш откад  је и кренуло уништавање природе.  Човјек је ту очигледно највећа штеточина, која се размножава на уштрб свих осталих живих бића. Цyбер Диносаурус који гази и прождире све око себе. Или ћемо као врста промијенити понашање, или ће временом, кад поједемо све око себе и потрошимо ресурсе, питку воду, кисеоник,  неумитно доћи до драстичног смањења  људске популације.

Умјетница Ирма Маркулин за БУКУ: Да би била слободна, жена мора бити неовисна!

Данас су умјетници, новинари па и наставници на мети јавних увреда и пријетњи. Значи занимања којима је објективност, критичност и учење о демократским вриједностима суштина самог позива.То наводи на размишљање у каквом „друштву“ ми то живимо? Да ли смо у стању прихватити занимање другог и толеристати туђи став ? Данас живећи у овом за многе „збуњујућем свијету“, пуном контрадикторности, храброст више него икад море послужити као узор другима.

Милена Ивић за БУКУ: Говоре нам да је све дозвољено и да само треба да радимо. На тај начин стварају привид демократије

 

Примијетила сам да се појам слободе у који нико не смије дирати, јер је идеализован као врховно добро за човјека, користи од стране институција, како би оне оствариле своје циљеве, оправдале свој рад и одговорност пребациле на леђа грађана и грађанки, а у овом случају умјетника и умјетница. Говоре нам да је све дозвољено и да немамо због чега да се бунимо и да  само треба да радимо. На тај начин стварају привид демократије и слободе изражавања.

Селма Селман за БУКУ: Мој сан је да свака дјевојчица заврши факултет

У читавој мојој каријери, најважније ми је да сам схваћена као умјетница, а онда све остало. Моја инспирација и радови произилазе из мог личног искуства и позиције коју експресујем кроз различите медије, а онда медиј и концепт стварају позитиван инпут. Кроз позицију умјетнице, могу да стварам и производим нешто, трансформишем и конструишем ствари за које се тврди да су немогуће. Због тога су моји радови врло лако разумљиви и утичу на индивидуу. Мој рад треба да покрене револуцију, то је кључ еманципације.

Златан Зухрић Зухра за БУКУ: Ова пандемија слободне умјетнике закида за крух!

 

Глумачки и посао комичара ме није завео. Ја волим ово што радим, али никада нисам то схватао као неки специјалан посао. Мене једноставно има често на телевизији и драго ми је да људи тај хумор прихваћају као нешто своје и као да је неко нешто рекао у њихово име. Не мислим да сам по ичему другачији од других. Једино је разлика што ме има често у медијима.

Умјетница Јелена Медић за БУКУ: Будност је основни предуслов ако човек жели да управља својим животом!

Спознала сам да је човек једно предивно биће и да је оно што крије од света далеко лепше од онога што се упиње да му покаже. Открила сам да се интуиција може истренирати као мишић и да јој се може веровати „као својим очима“. Утврдила сам ранију спознају да је човекова рањивост извор његове највеће снаге.

Глумац Златан Видовић за БУКУ: Јака култура захтијева озбиљну стратегију, а наша култура је одавно на распродаји

Ми вртоглаво јуримо негдје, а не знамо гдје. Све се пребрзо дешава. Позориште, књига, умјетност, музика, то су све медији који су преживјели све, и куге, и ратове, и друге пошасти, тако да ће сигурно преживјети и ова времена. Јер то су праве вриједности, а праве вриједности некада буду занемарене, али се никада не изгубе до краја. Човјек је тај који увијек тежи за нечим племенитим, а позориште, књиге и све што сам набројао јесу племените ствари. Позориште је преживјело од античких времена, па можда и ранијих, јер човјек је увијек имао потребу за живом ријечју и контактом, и у музици и у позоришту.
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.