Избор из поезије: Сyлвиа Платх

Америчка пјесникиња Сyлвиа Платх, рођена је 1932. године у Бостону. Књижевни критичари је сматрају једном од најутицајнијих књижевница свих времена.

BUKA portal / 20. мај 2020

 

Њеном поезијом доминира својеврсна опсједнутост темом смрти, гдје је умирање попут умјетности. Платх је 1956. године упознала Теда Хугхеса, британског пјесника за којег ће се удати, и са којим ће имати двоје дјеце. Њена депресија и суицидалност, појачавају се када Сyлвиа сазна за мужеву прељубу, а све то ће водити до њеног самоубиства, што је тако често тематизирала у својој поезији. Непосредно прије смрти, Платх је под псеудонимом написала роман Белл Јар.

 


 

ДИЈЕТЕ

Твоје бистро око је једна апсолутно дивна ствар.
Желим га испунити бојом и паткама,
Новим зоолошким вртом

Чија имена ти измишљаш
Прољетна пахуљица, Индијанска лула,
Мала

Стабљика без неравнине,
Језерце у које би слике
Биле велике и класичне

Не ово мучно
Свијање руку, овај мрачан
Строп без звијезде

 

ЖЕНСКИ ЛАЗАР

Опет сам то извела
Једном у сваких десет љета
То ми успијева –

Нека врста покретног чуда, моја пут
сјајна као нацистички абажур,
моје десно стопало

Притискач за хартију
Моје лице безлично, фино
Јеврејско рубље.

Салвет у кут,
О, мој непријатељу.
Јесам ли ужасна?

Нос, очне дупље, сви зуби?
Непријатни задах
Нестаће за дан.

Убрзо, убрзо ће месо
Што гробна га рака поједе
Код куће на мени да буде

А ја насмијана жена.
Мени је тек тридесета.
И као мачка могу девет пута да мрем.

Ово је Трећи Пут.
Колико ђубрета
За уништење сваке деценије.

Колики милион нити.
Гомила што крцка кикирики
Гура се да види

Како ми одвијају руку, ногу-
Велико свлачење.
Господо, даме

То су моје руке
Моја кољена
Могуће да сам кост и кожа

Па ипак иста сам, идентична жена
Први пут се десило кад ми је било десет година.
Несретан случај

Други пут сам мислила
Да истрајем и да се више не враћам ту.
Њихала сам се склопљена

К'о морска шкољка.
Морали су да ме зову и зову
И црве с мене скидају као бисерје љепљиво.

Умирање је
Вјештина као и све остало,
Ја то изводим маестрално.

Изводим тако да изгледа паклено.
Изводим тако да изгледа стварно.
Могло би се рећи рођена сам за то.

Лако је то извести у гробници.
Лако је то извести и остати гдје си.
Ово је театрални

Повратак усред бијела дана
Истом мјесту, истом лику, истом зјверском
Повику изненађења:

Чудо!
Који ме обара.
Плаћа се

Разгледање мојих ожиљака, плаћа се
Слушање мог срца –
Стварно куца.

И плаћа се, много се плаћа
За ријеч или додир
Ил капљу крви

Прамен моје косе или мог одијела.
Зато, зато Херр Доктор,
Зато Херр Непријатељ –

Ја сам ваше дјело,
Ја сам ваше благо,
Чедо од сува злата

Сто се у врисак истапа.
Вртим се и горим.
Не мислите да вашу велику бригу спорим.

Пепео, пепео-
Джарате и мијешате.
Месо, кост, ничег ту нема –

Парче сапуна,
Бурма с вјенчања,
Пломба златна.

Херр Бог, Херр Луцифер
Опрез
Опрез.

Из пепела
Устајем с косама црвеним
И мушкарце као зрак таманим

Извор: дуњалуцар.цом


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.