Извјештај о људским правима у БиХ: Слаб напредак, јавни дужносници потичу ксенофобију

"У Босни и Херцеговини (БиХ) 2021. године било је мало видљивог напретка у погледу људских права. Јавни дужносници потакнули су ксенофобију, нису се ухватили у коштац с дискриминацијом и извршили су притисак на новинаре."

M.P. / 13. јануар 2022

 

Међународна организација за промоцију људских права Хуман Ригхт Wатцх (ХРW), објавила је извјештај о БиХ за 2021. годину о стању у области људских права у којем оцјењује остварени напредак.

"У Босни и Херцеговини (БиХ) 2021. године било је мало видљивог напретка у погледу људских права. Јавни дужносници потакнули су ксенофобију, нису се ухватили у коштац с дискриминацијом и извршили су притисак на новинаре. Успорило се процесуирање ратних злочина. Заштита жена и лезбијки, хомосексуалаца, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) особа је неадекватна", наводи се у извјештају.

Дискриминација и нетолеранција

У децембру 2020. у Мостару су одржани први локални избори у 12 година. Због неслагања око изборног закона међу главним етничким странкама, бирачи су посљедњи пут имали прилику изабрати градску власт 2008. Додатна неслагања између главних странака значила су да су била потребна два додатна мјесеца и заједничка интервенција дипломата прије него што је градско вијеће изабрало новог градоначелник.

У марту 2021.године, Одбор министара Вијећа Европе критиковао је 11-годишњи неуспјех политичких лидера у БиХ да проведу пресуду Европског суда за људска права о измјени устава и изборних закона како би се окончала политичка дискриминација Жидова, Рома и других.

У травњу је Ромски информативни центар Кали Сара извијестио да су Роми посебно погођени током пандемије Цовид-19 јер око 35-40 посто није имало осигурање потребно за приступ здравственој заштити. У школској години 2020/21. Роми, сиромашне особе и дјеца с тешкоћама у развоју наишли су на веће препреке у приступу онлине образовању због недостатка уређаја, поузданог интернета и посебне помоћи.

Резолуција Европског парламента из јуна позвала је владу да усвоји стратегију деинституционализације за особе с инвалидитетом и осудила закон који им омогућује да буду лишени пословне способности или права да сами одлучују.

Уставни суд БиХ је у јулу утврдио да је пракса “двије школе под једним кровом” дискриминирајућа према дјеци јер физички одваја дјецу у школи на темељу националне припадности.

Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) забиљежила је 98 злочина из мржње између јануара и августа 2021.год., углавном на темељу етничке или вјерске припадности. У вријеме писања овог чланка било је у току седам суђења против починитеља.

Одговорност за ратне злочине

Ревидирана национална стратегија за процесуирање ратних злочина усвојена 2020. године захтијева да се најтежи ратни злочини процесуирају до краја 2023. Међутим, ОЕСС је 2021. године документирао пад у броју процесуираних случајева опћенито. У првих шест мјесеци 2021. године државни тужилац је за ратне злочине оптужио само двије особе, од којих је једна већ била у затвору.

Према подацима ОЕБС-а, у коловозу је пред судовима у БиХ било 250 предмета ратних злочина који укључују 502 оптуженика. Недостатак спремности у регији за изручење особа оптужених за ратне злочине значи да 80 оптуженика изван БиХ не може бити изведено пред суђење.

Према подацима ОЕБС-а, у првих шест мјесеци 2021. године судови у БиХ у истом периоду доношењем правоснажних пресуда окончано је 5 предмета против 10 окривљеника, а 10 оглашених кривима.

Тренутно је 57 неријешених предмета против 125 оптуженика који укључују оптужбе за сексуално насиље повезано с сукобом. У првих шест мјесеци 2021. године донесене су првостепене пресуде у 4 предмета против 8 окривљеника, од којих су 3 осуђена, а донесена је 1 правоснажна пресуда са 1 окривљеником осуђеним пред Судом БиХ.

Босанскохерцеговачка држава поновно није успјела финансијски надокнадити штету женама силованим у рату према препоруци УН-овог Комитета против тортуре (ЦАТ) 2019. године.

У јуну је жалбено вијеће Међународног резидуалног механизма за казнене судове потврдило осуду за геноцид из 2017. и доживотну казну затвора ратног војног заповједника босанских Срба Ратка Младића.

Истог мјесеца, у саопштењу за јавност Високог повјереника Уједињених народа за људска права и посебног савјетника УН-а за превенцију геноцида, посебни савјетник је упозорио на све веће величање осуђених ратних злочинаца у Босни.

Тражитељи азила и мигранти

Служба за послове са странцима у раздобљу од сијечња до коловоза забиљежила је 10.075 нерегуларних долазака од којих је 9.057 особа изразило намјеру да подносе захтјев за азил; благи пад у односу на исто раздобље 2020.

Према подацима УН-ове Агенције за избјеглице (УНХЦР), у првој половици 2021. године захтјеве за азил поднијело је 67 особа, а издана су рјешења за 31, од којих је 1 додијељен статус избјеглице, а 4 супсидијарна заштита. Просјечно вријеме обраде готово се удвостручило од 2018., с 223 на 419 дана 2021. Према УНХЦР-у, то је довело до тога да многи људи одустану од процеса прије него што се донесе одлука.

Пет државних прихватних центара углавном је претрпано, а око 1500 миграната морало је бити смјештено негдје другдје. Рутинска насилна гурања хрватске полиције у Босну погоршавају лошу ситуацију за мигранте, који често овисе о цивилном друштву за медицинску скрб и основне потребе.

Непријатељство према мигрантима појачано је тијеком локалних избора с неким кандидатима за градоначелнике у пограничним градовима који су се кандидирали на платформи против миграната и избјеглица. Људи који раде на питањима миграција суочени су с нападима и пријетњама.
Обитељско и друго родно увјетовано насиље

Након кашњења и критика Делегације ЕУ у БиХ, ентитет Федерација БиХ усвојио је нацрт закона о заштити од насиља у обитељи. Нацрт је у вријеме писања послан на 60-дневну јавну расправу.

Омбудсманка Јасминка Джумхур изјавила је у ожујку 2021. да казнено законодавство у БиХ није усклађено с обвезама борбе против родно увјетованог насиља у Конвенцији о спрјечавању и борби против насиља над женама и насиља у обитељи, познатој као Истанбулска конвенција, коју је Босна и Херцеговина ратифицирала 2013. године.

Еуропски парламент у рујну је позвао босанске власти да ускладе и проведу законодавство у складу с Истанбулском конвенцијом. Тијело надлежно за праћење поштивања Истанбулске конвенције посјетило је Босну у листопаду како би оцијенило њезину проведбу.

Сексуална оријентација и родни идентитет

Истраживање које је у јуну објавио Сарајевски отворени центар, ЛГБТИ група и група за женска права, показала је да се лезбијке, хомосексуалци, бисексуалне, трансродне и интерсексуалне особе суочавају с дискриминацијом у образовању, запошљавању и становању. Према извјештају Уреда пучког правобранитеља у мају, није било пуно конкретног напретка у осигуравању равноправности особа у истосполним партнерствима.

Трећи марш Бх. поворке у Сарајеву  прошао је без инцидената упркос анти-ЛГБТ протесту истог дана. Локална кантонална влада је 2021. године осигурала више од 15.000 америчких долара за осигурање током догађаја, што је трошак који су претходно морали покрити организатори марша.

У периоду од јануара до септембра 2021. године, Сарајевски отворени центар забиљежио је седам инцидената мржње према ЛГБТИ особама, од којих су два била физичка напада.

Слобода медија

Према информацијама које је Хуман Ригхтс Wатцх доставила новинарска удруга БХ Новинари, у периоду од јануара до јула 2021. године новинарима су упућене 42 пријетње, од којих је једна била физички напад. БХ Новинари забиљежили су неколико притужби новинара на полицију и службенике у мигрантском кампу Липа, укључујући пријетње, непрописно ускраћивање приступа и присиљавање новинара на брисање снимљеног материјала. Радник Министарства за људска права и избјеглице је дисциплински кажњен због пријетње новинару.

Септембарско истраживање БХ Новинара у којем је учествовало 440 медијских радника показало је да је у посљедње три године више од 40 посто испитаника навело да су били изложени пријетњама и застрашивању, у већини случајева од стране политичара и јавних дужносника.

Након клевета предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика на новинарку Тању Топић у свибњу 2021., дипломати у БиХ позвали су јавне дужноснике да се суздрже од пријетњи и мизогиних коментара на рачун медијских професионалаца.

БХ Новинари биљеже пораст родно увјетованог насиља над женама у медијима, са 70 инцидената током пет година, укључујући пријетње смрћу, вербалне и физичке пријетње, те дискриминацију на послу.


 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.