Извјештај стар 15 година открива мјеста и ријеке ПУНЕ ПИРАЛЕНА: Тузла, Тешањ, Бањалука, Бихаћ, Задар, Крагујевац…

Прича о отровном пиралену која је актуелна у Бањалуци посљедњих мјесец дана заправо је већ одавно потврђена  прича. Присуство пиралена прије пуних 15 година откривено је, не само у Бањалуци, већ и у другим мјестима, како БиХ, тако и региона. 

Tatjana Čalić / 11. јун 2019


У истраживању рађеном у периоду од од 2002. до 2004. године, између осталог, стоји да су највеће количине пиралена (ПЦБ-а) у земљишту, у нашој земљи, пронађене на локацијама у околини Тузле (96 178 000 нг/г) и Тешња 178 954 000 нг/г, док је као трећа локација по загађености земљишта означена Бањалука, са позамашним количинама пиралена од 400 000 нг/г. Напоменимо и да је Бањалука у истраживању узета као пилот пројекат, због сумње на присуство већих количина пиралена.


Главни циљ истраживања рађеног у склопу пројекта "Процјена одабраних перзистентних органских загађивача у атмосфери и воденим екосистемима од отпадних материјала насталих усљед рата у бившој Југославији" (Ассессмент оф тхе селецтед ПОПс (ПЦБс, ПЦДДс/Фс, ОЦПс) ин тхе атмоспхере анд wатер ецосyстемс фром тхе wасте материалс генератед бy wарфаре ин формер Yугославиа) финансираног од стране Европске комисије (Еуропеан Цоммиссион – Фифтх Фрамеwорк Программе), био је да се идентификују критичне тачаке (хот спотс), да се ураде лабораторијске и теренске студије биотрансформације пиралена (ПЦБ-а), те да се дају сугестије за ремедијацију загађених земљишта.


Истраживање је потврдило и почетну премису - да је током прошлог рата, спаљивањем или оштећењем индустријских и војних циљева у земљама бивше Републике Југославије, дошло до ослобађања великих количина различитих перзистентних органских загађивача (ПОПс). Постоје докази да су значајне количине полихлорованих бифенила (ПЦБ), разних успоривача пламена и експлозиви, поред осталих супстанци, испуштене у околину. 


Посебна пажња посвећена је прикупљању података о могућим излијевањима ПЦБ-а у животну средину у земљама бивше Југославије, посебно у рањивим кршким подручјима у БиХ, гдје су оштећени или уништени војни комуникацијски релеји и сва остала мјеста гдје су електрични трансформатори и станице и кондензаторске батерије оштећене или уништене.

Око 500 трансформаторских станица и кондензатора у Босни и Херцеговини, углавном унутар Федерације, оштећено је или уништено током рата, 1992–1995.


Истраживања су показала да су високе концентрације пиралена (ПЦБ-а) пронађене на сљедећим локацијама:


1.    Задар - 1991. уништена кондензаторска батерија, садржај батерије се излио у околину и загадио земљиште и седимент морске обале код насеља Јазина
2.    Ријека Дубровачка - у току рата тешко оштећена трансформаторска станица у Комолцу, анализе показале ниске концентрације ПЦБ, али према тврдњама становништа да се метални отпад из станице узимао и носио у Сустјепан и даљим анализама седимента, утврђене су високе концентрације ПЦБ 
3.    Западна Славонија - уз утврђене изразито високе концентрације ПЦБ у узорцима земљишта, од 442 000 то 1 784 000 нг/г предложено је да се на ово подручје посебно обрати пажња и изврше детаљнија истраживања
4.    Тузла и Тешањ– изразито високе концентрације ПЦБ су утврђене у узорцима земљишта са ова два подручја усљед оштећених трансформатрорских станица. Тузла 96 178 000 нг/г и Тешањ 178 954 000 нг/г а с обзиром на каракетр земљишта алувијалног типа, у извјештају се говори о могућности загађења ријеке Усоре. Такође постоји велики број бунара у околини Тешња који могу бити угрожени
5.    Бања Лука – Истраживања су проведена само на узорцима земљишта у виду пилот пројекта због сумње да се ради о жаришној локацији. Изразито високи нивои ПЦБ-а узорака земљишта на неколико локација (не наводи се којих) у Бања Луци су износили до 400 000 нг/г
6.    Жељава (Бихаћ) – у бившем војном тунелу су у узорцима земљишта пронађене количине од 164 000 и 106 000 нг/г што указује на то да се уље са ПЦБ излило унутар тунела односно да до загађења није дошло из вана. Постоји могућност да загађење дође подземним водама карстног подручја до извора око Бихаћа и до ријеке Уне стога је предложено да се посебна пажња посвети и овом подручју и ураде се детаљнија истраживања.
7.     Крагујевац – на локацији фабрике аута Застава уз контаминацију ПЦБ-а земљишта утврђено је и највеће аерозагађење овим полутантном од свих испитиваних локација.
На неколико локација у Босни и Херцеговини, одређени су изузетно високи нивои 7 кључних ПЦБ-а у седиментима ријека: Миљацка 929 нг/г и ријека Зујевина 2691 нг/г на подручју Сарајева; рибњак Клокот 2 код Бихаћа 361 нг/г; у ријекама Тузле: Гостиља (Хан Невренча) 377 нг/г и Спреча (Пурачић) 483 нг/г. Анализа 6 јединки риба из рибњака Клокот 2 није показала повећан садржај ПЦБ у мишићном ткиву.
Поред ових мјерних профила, истраживања су вршена и на другим локацијама што се може детаљно погледати у Анексу 2 (Wорк Пацкагес, 2нд Аннуал репорт).

 

На крају, не можемо, а да не поставимо питање како је могуће да је ово истраживање потпуно изигнорисано од стране струке и институција? Како је могуће да  ни једна активност (колико је нама познато) није подузета како би се заштитила природа, а преко ње и сам човјек, јер је ријеч о отрову које је изузетно штетан за људско здравље и постојан годинама?

И на крају, да ли је коначно дошло вријеме да надлежне институције предузму адекватне кораке и питање пиралена једном за свагда ријеше?


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.